Ana Brnabić i Žan-Klod Junker; Foto: Evropska komisija
Ana Brnabić i Žan-Klod Junker; Foto: Evropska komisija

BEOGRAD – Sudeći prema signalima koji su stigli od predstavnika zvaničnog Brisela i Beograda, Evropska unija će u ponedeljak 25. juna  dati “zeleno svetlo” za otvaranje najverovatnije dva poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije tom bloku – za Poglavlje  13 – ribarstvo i Poglavlje 33 –  finansijske i budžetske odredbe.

Stručnjaci za evropske integracije različito gledaju na takav scenario  – dok pojedini tvrde da je otvaranje samo dva poglavlja  znak da Brisel nije zadovoljan napretkom Beograda u ispunjenju kriterijuma koje se, pre svega odnose, na izgradnju pravne države i normalizaciju odnosa sa Prištinom, drugi tvrde da je to potvrda stava Unije da je “Srbija na dobrom putu”. Uprkos navedenim razlikama u mišljenju,  postoji saglasnost da je od samog čina otvaranja poglavlja daleko značajnije da se u praksi sprovedu preduzete obaveze, što je preduslov za dobijanje članstva u EU.

Što se predstavnika srpske vlasti tiče, “najglasniji” u izražavanju nezadovoljstva zbog činjenice da se “Srbiji otvaraju dva poglavlja na šest meseci” bio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je ove sedmice poručio: “Srbija je jedina zemlja kandidat koja ima Poglavlje 35, koje se tiče dijaloga sa Prištinom i naš napredak se uvek ocenjuje na osnovu napretka tog dijaloga, nismo zadovoljni što mamo samo dva poglavlja na šest meseci ali to je ta vrsta pritiska”.

“Svedenija” u komentarima od Dačića bila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja je nedavno ocenila: “Da nema napretka ne bismo otvorili niti jedno poglalje, iako  bismo mi voleli više ili mislim da je možda i trebalo više, takav je proces u EU gde se dešavaju različite vrste političkih turbulencija i neočekivanih dešavanja“. Ona je naglasila da Srbija ima još spremnih poglavlja za otvaranje i da će nastaviti da radi na pripremi novih pregovaračkih pozicija.

Srbija je, podsetimo, dosad otvorila 12 poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, od kojih su dva privremeno zatvorena.  Prethodna međuvladina konferencija EU-Srbija održana je 11. decembra, kada su otvorena dva poglavlja – Poglavlje 6 o kompanijskom pravu i Poglavlje 30 o ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

Bez suštinskog pomaka

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), kaže za EWB da je veoma pogrešno posmatrati proces pristupanja Srbije EU kao “politički igrokaz” u kojem se pregovaračke strane povremeno sastaju i “otvaraju poglavlja”.

„Otvaranje pregovora u pojedinim pregovaračkim poglavljima je samo deo pristupnih pregovora sa EU. Suština pristupanja Srbije EU je njena unutrašnja transformacija u dobro uređenu državu u kojoj se poštuju institucije i podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i u kojoj se poštuju i primenjuju zakoni, prethodno usklađeni sa pravnim standardima EU.“

„Napredak na putu ka članstvu u EU se meri stepenom spremnosti preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva u EU, a ne otvaranjem poglavlja“, kaže Majstorović.

„Nažalost, Izveštaj o napretku Srbije iz aprila ove godine veoma je jasno ukazao da Srbija, uprkos otvaranju poglavlja, od 2015. godine nije načinila nikakav pomak kada se radi o stepenu spremnosti da postane članica EU. To nedvosmisleno ukazuje da puko otvaranje poglavlja ne predstavlja pravu sliku o konkretnom napretku Srbije“, napominje naš sagovnik.

Prema Majstorovićevom mišljenju, razlog za zabrinutost predstavlja činjenica da je Srbija u prethodnom periodu pripremila pet pregovaračkih pozicija, a da se otvaraju samo dva poglavlja.

“Uprkos pozitivnom pristupu Evropske komisije koji je promovisan u Komunikaciji o kredibilnom proširenju EU u februaru, i nedvosmislenoj podršci koju su šefovi država i Vlada država članica EU pružili državama Zapadnog Balkana na samitu u Sofiji u maju ove godine, očigledno je da su države članice ovoga puta želele da upute upozorenje Srbiji i podsete da će dinamika njenog napredovanja u pregovorima ponajviše zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava, odnosno poglavljima 23 i 24, kao i napretka u pregovorima sa Prištinom”, ističe sagovornik EWB.

Majstorović ocenjuje da je ovu situaciju potrebno ozbiljno shvatiti i učiniti sve ne bi li se dokazala rešenost da se situacija u oblasti vladavine prava u Srbiji značajno unapredi. U suprotnom, smatra on, “ne bi trebalo da budemo iznenađeni ukoliko se postojeća dinamika otvaranja pregovaračkih poglavlja u budućnosti nastavi identničnim tempom (dva po dva), ili u slučaju ozbiljnog kašnjenja čak i dodatno uspori, pa i zaustavi”.

“Otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima predstavlja pozitivan korak u pravcu budućeg članstva Srbije u EU. Međutim, pravim uspehom se može smatrati samo ispunjavanje neophodnih uslova za “zatvarenje” poglavlja kojim građani dobijaju potvrdu od EU da je Srbija zaista spremna da preuzme sve svoje obaveze u punom kapacitetu. Zato je neophodno da Vlada značajno unapredi informisanje javnosti o toku pristupnih pregovora, neophodnim reformama i preuzetim obavezama, umesto da se o fokusira isključivo na trenutak otvaranja pojedinih poglavlja”, zaključuje Srđan Majstorović.

Elementi „zarobljene države“

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i članica radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima o članstvu te države u EU, navodi za EWB da je otvaranje pregovaračkih poglavlja “svakako važan korak u procesu integracije jedne države”, odnosno potvrda da “zemlja kandidat za članstvu u EU ispinjava potrebne uslove, najčešće u vidu pripremama strateških dokumenata, kako bi dalje pregovarala o tim oblastima i krenula u ispunjavanje konkretnijih zahteva”.

“Obrazloženje ministarke Joksimović da EU, time što daje zeleno svetlo za otvaranje dva nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom, a ne pet kao što je bilo najavljeno, balansira između želje da proces proširenja održava u životu i sopstvene nespremnosti da primi nove članice pa stoga države Zapadnog Balkana drži na pristojnoj udaljenosti, jeste jednim delom problematično. Veliku ulogu u tome kad će određeno poglavlje biti otvoreno ima upravo i ispunjenost kriterijuma, kao i stav država članica EU o određenim pitanjima. EU nije spremna za nove članice, a upitno da li će za njih biti spremna 2025. godine.“

Međutim, napominje Marović, „vladajuće partije u državama Zapadnog Balkana svojim nedemokratskih praksama, kršenjem ljudskih prava, te manjkom opredeljenja da grade demokratiju, jesu glavni uzročnici što se distanca između EU i regiona ne smanjuje.“

„Pored izuzetno lošeg stanja u oblastima koje se odnose na vladavinu prava, EU ne mora da vaga da li će otvoriti jedno ili dva poglavlja“, smatra naša sagovornica.

Jovana Marović naglašava da broj otvorenih poglavlja posle određenog vremena prestaje da bude pokazatelj uspešnosti, uz opasku da “Crna Gora ima 30 otvorenih pregovaračkih poglavlja, a elemente zarobljene države, kao i sve države regiona”.

Štap i šargerepa

Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ukazuje za EWB da u skladu sa pregovaračkim okvirom i politikom “štapa i šargarepe” otvaranje novih poglavlja” može da se smatra nagradom za napredak koji je Srbija u proteklom periodu ostvarila i to pre svega za ispunjavanje merila za otvaranje tih konkretnih poglavlja”, napominjući da je “samo otvaranje poglavlja najpre politički akt i ne znači puno za reforme koje tek treba da se sprovode”.

“Stoga, mnogo je važnije da se svi napori ulože u postizanje konkretnih rezultata i merljivog napretka u ključnim oblastima, pre svega vladavini prava, nego da se spekuliše o broju otvorenih ili privremeno zatvorenih poglavlja. Kako se pristupni pregovori vode po principu “ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno”, čak i kada u nekom trenutku sva poglavlja budu otvorena to ne mora da znači da smo mnogo bliži Evropskoj uniji nego što smo to danas”, ističe Elek.

Korak po korak

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, ocenjuje za EWB da države u procesu evropske integracije “neretko tvrde da su spremne za otvaranje više poglavlja nego što to proceni Evropska unija”, ali da ne treba zaboraviti da se u pristupanju EU “ide korak po korak”. “Srbija treba da posmatra najavljeno otvaranje dva poglavlja kao potvrdu da se država nalazi na dobrom putu”, smatra Altman.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.