fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Otvaranje Klastera 3 neće zavisiti jedino od spoljne politike

Zastave Srbije i EU: Foto: Evropski savet

Srbija je još prošle godine ispunila kriterijume za otvaranje Klastera 3 — Konkurentnost i inkluzivni rast, ali je pod znakom pitanja da li će države članice dati zeleno svetlo za otvaranje ovog klastera na predstojećoj Međuvladinoj konferenciji u decembru. Predstavnici vlasti u više navrata su izjavili da glavnu prepreku otvaranju klastera predstavlja neusklađivanje Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što je oblast u kojoj je Srbija tokom ovog izveštajnog perioda zabeležila nazadovanje. 

Odlazeća ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović, pred Međuvladinu konferenciju u junu ove godine izjavila je spoljnopolitička pozicija Srbije razlog zbog kog Klaster 3 neće biti otvoren, iako je Srbija spremna za otvaranje. 

“Prevagnula je ocena da je naše neusklađivanje sa režimom sankcija prema Ruskoj Federaciji politički problematično za pojedine članice EU. Zato one neće podržati otvaranje Klastera 3 – inkluzivni rast i konkurentnost, za koji smo spremni, i pored nesumnjivog napretka u reformama vladavine prava,” navela je Joksimović u izjavi za Politiku.

Predstavnici Evropske unije potvrdili su značaj usklađivanja sa spoljnom politikom tokom predstavljanja poslednjem izveštaja o napretku u oktobru ove godine. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuel Žiofre, potvrdio je prilikom predaje izveštaja predsedniku Aleksandru Vučiću da je Srbija ispunila uslove za otvaranje Klastera 3, ali da je odluka na državama članicama, koje “posmatraju širu sliku.” 

U sličnom tonu je o ovoj temi govorio i Evropski komesar za proširenje, Oliver Varhelji, koji je rekao da, iako bi Klaster 3 mogao da se otvori, države članice ostaju “veoma privržene” pitanju spoljne politike, “posebno kada su Evropi potrebni njeni saveznici da pomognu.” 

Kakve su ocene poslednjeg izveštaja o napretku u klasteru 3?

Klaster 3 — Konkurentnost i inkluzivni rast — pokriva osam poglavlja. Pet poglavlja je otvoreno (17 — Ekonomska i monetarna politika, 20 — Preduzetništvo i industrijska politika, 25 — Nauka i istraživanje, 26 — Obrazovanje i kultura i 29 — Carinska unija), od kojih su dva su privremeno zatvorena (25 i 26), a za preostala tri neotvorena poglavlja (10 — Informaciono društvo i mediji, 16 — Oporezivanje i 19 — Socijalna politika i zapošljavanje) Srbija ima definisane pregovaračke pozicije. Poslednja dva izveštaja o napretku potvrdila su da nema neispunjenih merila za otvaranje bilo kog od poglavlja iz Klastera 3. 

Kvantitativno posmatrano, može se reći da je Srbija najbolje ocenjena upravo u Klasteru 3 — prema analizi Beogradske otvorene škole zaključno sa izveštajem za 2021, prosečna ocena poglavlja u Klasteru 3 iznosi 3,4 od 5. Jedini otvoreni klasteri imaju niže ocene, Klaster 1 je ocenjen sa 2,6 dok Klaster 4 ima ocenu 3. Prema poslednjem izveštaju o napretku, Srbija je zabeležila određeni napredak u Klasteru 3.

Prema oceni Jelene Pejić Nikić, istraživačice Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Srbija poslednje dve godine u Klasteru 3 ima ocenu od 3,375, dok je prosečni godišnji napredak 2,62. Ono što Pejić Nikić ističe kao zabrinjavajuće jeste da se “ocena spremnosti i napretka nije ni u jednom od tih poglavlja povećala u odnosu na prošlu godinu,” dok je u Poglavlju 16 — Oporezivanje, “napredak sa dobrog pao na ograničen.”

Izveštaj obiluje porukama da Srbija mora da nastavi sa reformama i ispunjavanjem preporuka iz prethodnih izveštaja, posebno kada je reč o samostalnosti državnih institucija. Prema rečima Kori Udovički, predsednice Upravnog odbora Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), problem u oblastima koje pokriva Klaster 3 je “slabljenje kvaliteta i samostalnosti u radu institucija,” pre svega onih koje treba da obezbede pravila tržišne utakmice. To uključuje i medije, koji treba da obezbede da “građani i privreda budu adekvatno informisani.”

Međutim, obe sagovornice naglašavaju važnost vladavine prava koja je pokrivena Klasterom 1 na sve ostale oblasti evropskih integracija, uključujući i Klaster 3. 

“Vladavina prava je tema za Klaster 1, ali ja bih ovde istakla i kako se ovaj problem odražava baš na konkurentnost srpske privrede. Srpska država se plaši (sve većeg) nedostatka sopstvene sposobnosti da vrši svoje funkcije. Pošto ona sve slabije vrši svoje nadzorne i upravne funkcije, privrednici koji igraju utakmicu u skladu sa zakonom nađu se u podređenom položaju u odnosu na one koji se „snalaze“,” upozorila je Udovički.

Da li je spoljna politika jedina prepreka otvaranju Klastera 3?

Zaključak do koga se može doći posmatranjem javnog diskursa o Klasteru 3 jeste da Srbija jeste spremna, ali da zbog politike — pre svega, spoljne politike — do njegovog otvaranja neće doći. U toj tvrdnji ima istine, jer su predstavnici Evropske komisije, kao i Evropskog parlamenta, poručili da Srbija mora da jasno pokaže da je na strani EU kada je u reč o ratu u Ukrajini, a otvaranje klastera u biti jeste politička odluka, imajući u vidu da je jednoglasno donose predstavnici država u Savetu EU. 

Naše sagovornice složile su se sa ocenom da će nazadovanje u usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom imati velikog uticaja na odluku Saveta, ali su naglasile da spoljna politika nije jedina prepreka otvaranju Klastera 3, iako to jeste klaster u kome je Srbija najbolje pripremljena.

Kori Udovički poručila je da napredak u evropskim integracijama “nikada ne zavisi samo od jednog faktora.”

“Ja bih rekla da su sve vreme do sad bili ključni napredak u uređivanju odnosa između Beograda i Prištine i uspostavljanje vladavine prava a sada je usklađivanje sa spoljnom politikom EU izbilo u prvi plan zbog akutnosti i vidljivosti ove teme. Bez ozbiljnog proboja u jednoj od ove tri oblasti ne mogu da zamislim da EU potapše Srbiju po ramenu otvaranjem bilo kog klastera,” objasnila je Udovički.

Jelena Pejić Nikić podsetila je da je prošle godine otvoren samo Klaster 4, iako je i Srbija bila spremna i za otvaranje Klastera 3, što je bila “poruka vlastima Srbije da nastave sa procesom izmena Ustava u oblasti pravosuđa, ali da opšti napredak na evropskom putu nije zadovoljavajući.” Ona je dodala da je Komisija ove godine zaključila da “postoji opšta ravnoteža između napretka u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom, s jedne strane, i opšteg napretka po poglavljima, s druge strane.” Podsetila je i da je Komesar Varhelji izjavio da usaglašavanje sa spoljnom politikom koje se ogleda u poglavlju 31 “nema takvu težinu da zaustavi proces kao poglavlja 23, 24 i 35,” koja se tiču vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom. 

“U tom smislu, Komisija ponavlja da je Srbija tehnički spremna da otvori klaster 3. To je stručna ocena Komisije. Otvaranje klastera je, međutim, politička odluka koju na kraju donosi Savet EU. Iz Evropskog parlamenta već smo čuli negativne stavove prema formalnom napretku Srbije, kako zbog slabih rezultata u oblasti vladavine prava, tako i zbog neusaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU,” poručila je Pejić Nikić.

 

Ona nije optimistična prema mogućnosti otvaranja Klastera 3 u decembru, jer se Srbija nije pokazala kao “pouzdan partner,” niti je zabeležila značajan napredak u ključnim oblastima. Takođe naglašava da, ako do otvaranja ipak bude došlo, takva odluka bi morala jasno da se obrazloži kako “kako nova-stara vlada Srbije ne bi pobrala nezaslužene poene, a Evropska unija dalje umanjila svoj kredibilitet, naročito kod proevropskih građana Srbije.”

“Otvaranje klastera u ovom trenutku bio bi politički signal koji bi ukazao da je zemlja na dobrom reformskom putu, a to izvesno nije slučaj. Poruke predsednice Komisije Ursule fon der Lajen prilikom posete Srbiji, ali i drugim zemljama regiona, bile su nekritički pozitivne i tako u suprotnosti sa činjenicama i ocenama koje je njena Komisija iznela u ovogodišnjem paketu proširenja. Mislim da je to pokušaj pozitivne komunikacije EU u vreme kad je i stanovništvo regiona razočarano dužinom i beskrajnim horizontom pristupnog procesa, ali može da bude i opasno jer zvuči kao podrška stabilokratiji,” upozorila je ona.

Kori Udovički slaže se sa da je Srbija najspremnija upravo u Klasteru 3, međutim da nedostaci iz drugih klastera ugrožavaju spremnost u Klasteru 3.

“Suštinski, pitanje je da li Srbija ima uspostavljenu tržišnu privredu koja se uklapa u Evropski ekonomski model, i da li bi ona mogla da izdrži konkurenciju drugih zemalja unutar bloka kad bi sutra postala članica.  Odgovor na ova dva pitanja je potvrdan, jer i sad je zaštita koju srpska privreda uživa u odnosu na EU relativno ograničena, a ona ipak ne uživa pravo na razvojnu podrušku koju bi mogla dobiti preko strukturnih fondova.  Međutim, najveći nedostaci koji opterećuju konkurentnost srpske privrede tiču se drugih poglavlja.  S jedne strane, kapacitet za apsorpciju Evorpskih fondova  (uglavnom pokriven merama u Klasteru 5) u Srbiji je veoma slab, a s druge strane nepostojanje vladavine prava (Klaster 1) je najveće opterećenje za jačanje i održivost konkurentnosti Srbije. Konačno, ovaj klaster uključuje i razvoj informacionog društva i medije—a tu postoje ozbiljni nedostaci koji se tiču prava na slobodu medija,” objasnila je Udovički.

Jelena Pejić Nikić ponovila je značaj poglavlja 23 i 24, “koja su među prvima otvorena i ključna su za ostale reforme.” Dodala je i da iskustvo sa Klasterom 4 koji je otvoren prošle godine, a u kome je Srbija ove godine stagnirala, “postavlja pitanje šta se promenilo sa otvaranjem, osim što se održava privid daljeg pomeranja pregovora.”

Povezani članci

Jovana Marović: Region mora da povuče odlučnije „rezove“

Marija Stojanović

[VIDEO] Burazer: Tempo evrointegracija i dalje zavisi od zemalja kandidata

EWB

Demokratija u razvoju: Stanje demokratije u Srbiji

EWB