Otvorena konferencija „Bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana i Srbija“

Ivica Dačić, Aleksandra Joksimović i Kajl Skat; Foto: Tanjug/Rade Prelić

BEOGRAD – Centar za spoljnu politiku, u saradnji sa Ambasadom SAD, organizuje danas konferenciju „Bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana i Srbija“. Prilikom otvaranja konferencije, prisutnima su se obratili Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, Kajl Skat, ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji i Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.

Ministar Dačić je glavni deo svog govora posvetio skorijem razvoju događaja u dijalogu Beograda i Prištine.

„Rešenje još nije na stolu, ali sama mogućnost da se priča o postizanju sporazuma je napredak“, rekao je on, naglasivši da Srbija dosledno ispunjava obaveze preuzete Briselskim sporazumom iz 2013, dok prištinska strana ni posle pet godina nije osnovala Zajednicu srpskih opština.

Osvrćući se na predloge o razgraničenju, koji su u javnost prvi put izneli predsednici Vučić i Tači, Dačić je izjavio da takav scenario tek treba da bude predmet rasprave, ali i da on nije čuo neko drugo rešenje.

„Ne treba spominjati otvaranje Pandorine kutije, jer se to već desilo otcepljenjem Kosova i njegovim priznanjem“, rekao je on, dodajući da to ne bi ni stvorilo etničke podele, pošto one već postoje. Zbog njih je, naime, Kosovo i odlučilo da se otcepi, naglasio je.

Dačić je takođe izrazio uverenje da će međunarodna zajednica podržati sporazum ako do njega dođe, napominjući da je menjanje granica zabranjeno samo ako se ono postiže nasiljem.

„Nemačka i Velika Britanija zastupaju princip nepovredivosti granica. Samo je pitanje da li se taj princip primenjuje i na slučaj Srbije, ili samo na slučaj Kosova“, zaključio je on.

U drugom delu svog govora, Dačić je izrazio želju Srbije da doprinese kako globalnoj, tako i regionalnoj bezbednosti. Istakao je blisku saradnju sa NATO-om kroz program Partnerstvo za mir, ali i očuvanje vojne neutralnosti i saradnju sa Rusijom i Kinom.

Američki ambasador Kajl Skat izrazio je, u svom govoru, zadovoljstvo „novim vibracijama“ koje, kako je rekao, vidi u Beogradu u vezi postizanja sporazuma sa Prištinom i dodao da SAD žele iznalaženje fleksibilnog i trajnog rešenja tog pitanja.

Skat je takođe izrazio očekivanje da će Beograd i Priština postići sveobuhvatni sprazum koji će doneti zadovljstvo obema stranma.

„Oslanjamo se na mudrost Federike Mogerini“, dodao je Skat i ponovio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači imaju punu pdršku SAD u precesu iznalaženja rešenja.

Skot je ocenio da na prostoru Zapadnog Balkana vidi tri kriična pitanja za stabilnost a to su dijalog Beograd i Pristine, probleme oko imena Makedonije, i one oko izgradnje funkcionalne države u BiH.

Pozdravio je hrabrost lidera Makedonje i Grčke da reše probleme, što će dovesti do bržeg približavanja Makedonije u EU i ekonomskog napretka zemje. Ambasador je dodao da takav brz napredak, ipak, ne vidi u BiH.

Ocenio kao drobro što svaka zemlja Zapadnog Balkana svoju budućnost vidi u EU.

„Svi delimo zajedničku viziju prosperitentne budućnosti“, rekao je ambasador Skat.

On je naveo da napredak Beoograda i Prištine, kao i Makedonije i BiH zavisi od volje za saranjom i stava o donošenju teške odluke koja vodi prihvatljivog kompromisa.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović izrazila je uverenje da je svet danas manje bezbedan nego pre nekoliko godina, navodeći odnose Zapada i Rusije, sukob u Siriji, nestabilnost Severne Koreje i Irana, migrantsku krizu i nove tehnologije kao uzroke takvog stanja.

Nereagovanje EU je uzrok kriza na Zapadnom Balkanu u skorijem periodu, rekla je Joksimović. „Očekuje nas vrela politička jesen. Iskreno se nadam da će formula za rešenje biti pronađena“, dodala je ona, misleći na pitanje odnosa Kosova i Srbije, ali i promenu imena Makedonije.