Otvorena konferencija „Šta Srbija može naučiti iz trgovinskog partnerstva EU i Japana?“

„Trgovinski odnosi EU i Japana: Šta Srbija može da nauči iz ovog partnerstva“ Foto: European Western Balkans

BEOGRAD – Danas je u Beogradu održana konferencija „Trgovinski odnosi EU i Japana: Šta Srbija može da nauči iz ovog partnerstva“ koju su zajednički organizovali Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) u saradnji sa ambasadom Japana. Konferencija je okupila stručnjake i političare koji su diskutovali o trgovinskom sporazumu između EU i Japana, ali i o samom mestu Srbije u ovom procesu.

Konferenciju je otvorio Milan Pajević, predsednik savetodavnog odobora ISAC fonda. On je naglasio da je potpisivanje ovog sporazuma od velikog značaja za Srbiju i dodao da danas kao zemlja posmatramo stvari spolja.

„Kako je naš put je usmeren ka EU, Srbija se polako priprema da bude deo tog sveobuhvatnog ugovora koji je potpisan između dva partnera“, istakao je Pajević.

Prisutnima se obratio i NJ.E. Akira Kono, amabsador misije Japana pri EU, istakavši da ovaj ugovor nije samo osnažio ekonomske veze između Japana i EU već je i učvrstio bilateralne odnose u cilju stvaranja zajedničke globalne agende.

„Ovim ugovorom je kreiran ekonomski prostor koji je slobodan, pošten i otovoren“, rekao je Akira Kono. On je izjavio da ovaj ugovor nije samo ekonomske prirode i da su Japan i EU ujedinjenjene u zajedničkim vrednostima kao što su demokratija, valdavina prava i ljudskih prava, ali da ove vrednsoti mogu biti suočene sa određenim izazovima kao što je protekcionizam. „Ovaj sporazum je najnapredniji ugovor o slobodnoj trgovini i trebao bi da služi kao model za buduće sporazume u modernom svetu“, zaključio je Kono.

U svom uvodnom obrećanju Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa misije delegacije Evropske Unije u Srbiji, rekla je u svom uvodnom obraćanju da je Japan prirodan partner EU i da između ova dva entiteta postoji istorijska veza saradnje.

„EU-Japan odnosi nisu samo ekonomski. Mi delimo zajedničke vrednosti i interese. Mi smo demokratije, verujemo u vladavinu prava i borimo se protiv globalnih izazova“, istakla je Norčič-Štamcar. Pored toga ona je naglasila važnost ostalih ugovora koji su potpisani između EU i Japana kao što su Sporazum o ekonomskom partnerstvu (EPA) i Sporazum o strateškom partnerstvu (SPA).

Dr. Tanja Miščević, predsednica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU, ističe da je „pregovarački proces Srbije za ulazak EU zapravo proces dostizanja standarada u različitim oblastima, posebno u oblastima gde se uspostavlja osnova za ekonomsku razmenu, kao i učvršćivanje saradnje sa zemljama koje su van EU“. Pored toga ona podvlači da članstvo u EU ne podrazumeva samo učestvovanje u zajedničkom tržistu već i da zemlje postaju deo globalnog tržišta.

Partnerstvo EU-Japan i globalni ekonomski trendovi

Prva sesija, pod nazivom „Partnerstvo EU-Japan i globalni ekonomski trendovi“ bavila se pitanjima koja predstavljaju izazov za savremeni globalni svet i način na koji se vodeći ekonomski trendovi menjaju. Moderator ove sesije je bio Ivan Vujačić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beograsdu.

„Japan želi da promoviše investicije, partnerstvo i domaće tržište koje se smanjuje. Kako možemo povećati ekonomski rast? Potrebno nam je povećanje produktivnosti koje podrazumeva otvoreno tržište i reformu unutrašnje politike“, istakao je Dr. Šužiro Urata, profesor na Vaseda Univerzitetu.

On je pored toga naglasio da danas postoje tri izazova sa kojima se Japan suočava (ABC izazovi), a odnose se na trenutnu spoljnu i ekonomsku politiku Amerike – „Amerika na prvom mestu“, sve veći ekonomski rast Kine i treći, kako on ističe, može da bude Brexit.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Dr. Predrag Bijelić je izjavio da je danas globalni poredak promenjen i da to uključuje promenu i u globoalnoj trgovini koja mora ispunjavati uslove stabilnosti, sigurnosti i otvorenosti.

„Trgovinski sporazumi nisu napravljeni za komercijlne potrebe građana, većza strateške interese. EU ima svoj interese. Mi moramo da osavremenimo naša razmišljanja i naše insrumente kako bi smo rešili ovaj probelm“. izjavio je Tobias Gerke, istraživač na Egmont institutu. „IPA sporazum ima veliki potencijal ne samo za zemlje EU i Japana, već i za druge zemlje koje su između Kine i Amerike“, zaključio je on.