fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Otvoreni Balkan ne prestaje da trese Crnu Goru

Foto: Instagram/Dritan Abazović

Crnogorsko Ministarstvo za evropske poslove izradilo je „Analizu o prednostima i manama učešće Crne Gore u inicijativi Otvoreni Balkan“. Prema pisanjima crnogorskih medija, nezadovoljni zbog kritika na račun ove inicijative u kabinetu premijera Dritana Abazovića, analiza je na inicijativu ministra pravde skinuta sa dnevnog reda sednice Vlade. Veruje se da je to bila „kap koja je prelila čašu“ i neposredni povod za ostavku Jovane Marović, ministarke za evropske poslove i potpredsednice URA-a Dritana Abazovića.

Posebno burne reakcije tokom jučerašnjeg dana došle su zbog činjenice da je sa sajta Vlade i Ministarstva za evropske poslove skinuta analiza. Još uvek nije poznato na čiju inicijativu je analiza sklonjena.

Analiza polazi od uverenja da je pristupanje Crne Gore cilj Evropskoj uniji primaran državni cilj, te kroz tu prizmu sagledava potencijalno pridruživanje regionalnim inicijativama poput Otvorenog Balkana.

„Incijativa Otvoreni Balkan je postavljena na ambicioznoj agendi stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta po uzoru na jedinstveno tržište EU i u izvesnoj meri se podudara sa postojećim regionalnim okvirom za saradnju koji je uspostavljen Berlinskim procesom”, navodi se u dokumentu u koji je European Western Balkans imao uvid. 

Naglašava se da projekat nema mapu puta, strategiju, institucionalni okvir, niti ugovor koji uspostavlja a koji garantuje ravnopravan odnos i položaj država koje u njemu učestvuju. Dodaje se da projekta nema ni metodologiju koja bi pomogla u merenju uspeha, niti bilo kakav nadzorni administrativno-tehnički organ koji bi vršio neophodne evaluacije i predlagao mere.

“Izvori informacija o sprovođenju projekata su ograničeni, a tekst nekih sporazuma nije ni dostpan, ne postoji jedinstvena internet stranica koja bi pružila sve neophodne informacije, pa i ovo ukazuje na problem transparentnosti procesa”, navodi se u analizi koje su izradili ekspreti Ministarstva za evropske poslove.

Podseća se da je Srbija ratifikovala pet sporazuma, dok Albanija i Severna Makedonija nisu ratifikovale niti jedan, “te je još uvek rano govoriti o bilo kakvim rezultatima inicijative Otvoreni Balkan”. I sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje je najveći iskorak u odnosu na ostale regionalne inicijative, ali analiza podseća da je do sada  samo Srbija izvršila ratifikaciju akata iz Otvorenog Balkana.

“Projekat počiva na odnosima harizmatičnih lidera i procedure između samita na visokom nivo nisu dovoljno transparentne. Evidentan je disbalans u veličini ekonomijakao i spoljno-trgovinskom obimu država, gdje jedna država ima naročitu prednost, kako u po obimu ekonomije tako i spoljno- trgovinskim vezama van regiona, što može predstavljati prednost na tržištu”, navodi se u dokumentu.

Iz Ministarstva su pokušali da upozore vladu i da je uklanjanje svih granica u regionu rizičan potez imajući u vidu postojanje takozvane Balkanske rute kojom se vrše različite kriminalne aktivnosti.

“U poređenju sa ostalim regionalnim inicijativama, Otvoreni Balkan je inicijativa kojoj se otvoreno suprotstavlja jedna od šest država regiona. Za razliku od OB, učešće svih 6 država u CRM kao i proces upravljanja u okviru Berlinskog procesa, implementacija EU standarda sa jasnom mapom puta i akcionim planovima, mjerama i indikatorima uspjeha nameću ovaj vid regionalne saradnje i EU integracije kao primaran, poželjan i transparentan”, navodi se u analizi. 

Zbog svega toga MEP preporučuje, da imajući u vidu da je Otvoreni Balkan još uvek u eksperimentalnoj fazi, bez podataka o uspešnosti projekta, Crna Gora ne bi trebalo da donosi odluku o priključenju.

“Nameće se zaključak da su postojeći mehanizmi ekonomske integracije šest država Zapadnog Balkana u kojima Crna Gora već učestvuje dobra osnova za nastavak regionalnih integracija. Eventualni drugi ciljevi i mehanizmi saradnje koje inicijativa Otvoreni Balkan donosi potencijalno mogu biti dostignuti i kroz uspostavljene mehanizme. Svakako, postojeći mehanizmi običnom građanki i građaninu ostaju nepoznati, nedovoljno objašnjeni, a benefiti koji se ubiraju iz CEFTA-e i CRM-a i ostalih inicijativa su neadekvatno komunicirani ka javnosti. Zato inicijativa poput OB zapravo izgleda primamljivo, konstantno je vođena od strane tri lidera koji uvijek ponavljaju da se radi o ekonomskom projektu koji nema veze sa različitim političkim stavovima ili pak geopolitičkim interesima”, argumentuje dokument.

Naglašava se da je Crna Gora u okviru pregovaračkog procesa sa EU odavno otvorila četiri poglavlja koja se odnose na četiri osnovne slobode kojima se bavi inicijativa Otvoreni Balkan, dok njene učesnice nisu otvorile nijedno.

“Smatramo da se crnogorsko iskustvo po ovom pitanju može bolje iskoristiti za napredak regiona putem evropske integracije u onim inicijativama koje su zajedno pripremljene i koje imaju punu podršku država članica i institucija EU”.

Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je u petak da dokument ima manjkavosti jer ne navodi koliko je porasla trgovinska razmena između tri države koje su kreirale Otvoreni Balkan, ali da je svako drugačije mišljenje o ovom pitanju dobrodošlo.

Pristupanje Crne Gore Otvorenom Balkanu od početka deli crnogorsko društvo. Deo crnogorske javnosti tvrdi da je OB loša zamena za EU, da će udaljiti Crnu Goru od Brisela i da će je Vučić iskoristiti za jačanje uloge Srbije na Balkanu, dok pojedini ekonomisti ocenjuju, između ostalog, da inicijativa omogućava preliberalan režim trgovine, koji zadire u crnogorske zakone.

Dok su prozapadne opozicione partije ali i one koje čine deo Vlade Crne Gore protiv inicijative, premijer Dritan Abazović u više navrata ponovio je da bi Crna Gora trebalo da razmotri pristupanje Otvorenom Balkanu. Premijer je tokom ove godine u dva navrata prisustvovao kao posmatrač na samitima Otvorenog Balkana, u junu na Ohridu i u Beogradu u septembru.

Zamerke prema Otorenom Balkanu ima i Evropski parlament. Kako piše u rezoluciji izglasanoj u četvrtak, treba izraziti snažnu zadršku prema ovoj regionalnoj inicijativi. Evropskim institucijama se preporučuje „da izraze snažnu zadršku u pogledu svake inicijative za regionalnu privrednu saradnju koja ne obuhvata svih šest zemalja zapadnog Balkana i koja se ne temelji na pravilima EU, kao što je inicijativa Otvoreni Balkan“. Sa druge strane, evroparlamentarci pozdravili su potpisivanje sporazuma u okviru Berlinskog procesa početkom novembra, koji predstavlja korak napred ka kreiranju Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM).

U rezoluciji Evropskog parlamenta prvi put neka evropska institucija tako otvoreno izražava rezervu prema Otvorenom Balkanu. Do tada su se mogle čuti samo diplomatski zavijene izjave visokih zvaničnika EU da Brisel podržava jedino regionalne inicijative koje su inkluzivne i zasnovane prema pravilima vladavine prava. To je ono što Otvorenom Balkanu od početka fali, s ozbirom su i dalje Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, svaka iz svojih razloga, skeptične prema pristupanju Otvorenom Balkanu.

Povezani članci

Britanski ambasador u EU predao pismo o Bregzitu Tusku

EWB

Gojković: Prvi razgovori uz učešće predstavnika EP okvirno 9. i 10. oktobra

EWB

Fridom haus: Dramatičan pad slobode medija u Srbiji, vladajuća stranka erodirala politička prava

EWB