Otvoreno Poglavlje 4: Koji zadaci sada čekaju Srbiju?

Novčanice; Foto: Pixabay

BRISELI pored slabijih ocena u poglavljima 23 i 24, kako je pokazao takozvani non-pejepr Evropske komisije, Srbija je ipak otvorila drugo poglavlje ove godine – Poglavlje 4 „Sloboda kretanja kapitala“.

Podsećamo da je u junu ove godine otvoreno Poglavlje 9 koje se odnosi na finansijske usluge.

Kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je u obavezi da u potpunosti liberalizuje kretanja kapitala sa drugim državama članicama. Sloboda kretanja kapitala, zajedno za slobodom kretanja radnika, usluga i dobara jedna je od četiri sloboda i sinonim evropskog jedinstva i stub evropskog unutrašnjeg tržišta.

Otvaranjem poglavlja pod rednim brojem četiri, na sinoćnoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, Srbiji je na semaforu pribeleženo osamnaesto otvoreno poglavlje uz dva privremeno zatvorena od ukupno trideset i pet, koliko je dug proces proširenja.

Šta nas dalje očekuje ?

Poglavlje 4 „Sloboda kretanja kapitala“ obuhvata uslaglašavanje sa regulativom i praksom u oblasti kretanje kapitala, tekućih plaćanja, borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Poslednji izveštaj Evropske komisije za Srbiju iz maja ove godine, navodi da je Srbija „umereno pripremljena“ u ovoj oblasti i da je u prethodom periodu ostvarila „dobar napredak“. Preporuka Evropske komisije kretala se u pravcu dalje liberalizacije tržišta kapitala u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i demonstriranja konkretnih rezultata u delu koji se tiče borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Sada kada je ovo poglavlje i zvanično otvoreno, Marko Obradović, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 4 i 9 iz Centra za evropske politike – CEP, kaže da očekuje pokretanje pitanje Zakona o međubankarskim naknadama kojim je ustanovljena obaveza poslovnih banaka da besplatno izdaju “Dina” platnu karticu svim klijentima koji otvaraju novi tekući račun.

“Prema preliminarnim nalazima, ovakvo zakonsko rešenje, a posebno način na koji se ono sprovodi u praksi, dovodi ostale učesnike na tržištu platnih odnosno kreditnih kartica u nepovoljniji položaj, što za EU nije prihvatljivo”, navodi Obradović.

On je dodao i da ograničavanje ili stavljanje u nepovoljniji položaj učesnika na tržištu nije poželjno ni sa aspekta domaćeg pravnog okvira, posebno Zakona o zaštiti konkurencije, jer ne koristi potrosacima, pa bi se moglo očekivati da Komisija za zaštitu konkurencije po ovom pitanju uskoro izda svoje Mišljenje.

Još jedno od pitanja koje Obradović navodi da će biti stavljeno na dnevni red jeste i Zakon o deviznom poslovanju, a kako bi se postigla veća sloboda domaćih pravnih lica da kupuju devize.

„Trenutno je kupovina deviza moguća samo ukoliko postoji pravni osnov, kao što je plaćanje za uvezenu robu ili kredit iz inostranstva. Kao posledica toga pravna lica nemaju mogućnost da kupuju insutrument zaštite od deviznog rizika (forvarde i svopove), kako od banaka tako i od drugih pravnih lica”, rekao je Obradović uz objašnjenje da se budući tokovi deviza ne smatraju dovoljnim pravnim osnovom, pogotovo ako su u pitanju indeksirani krediti.

On je objasnio da je ova tema trenutno od relativno malog značaja, s obzirom na stabilnost kursa, međutim ne postoji garancija će uvek ostati tako.

“Uticaj kursa na kreditne obaveze i nemogucnost zaštite od tog rizika je bio jedan od razloga za komparativno veliki rast nenaplativih kredita 2009. u poređenju sa Hrvatskom ili Bugarskom koje imaju fiksne kurseve, pa nisu imale potrebu za tim sredstvom obezbedjenja”, navodi Obradović.

Podsećamo da je i važan preduslov za otvaranje ovog poglavlja bilo skidanje Srbije sa sive liste FATF (Financial Action Task Force) u junu 2019. godine, kada je utvrđeno da su ispunjeni svi zahtevi kada je reč o borbi protiv pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma.