Mediji; Foto: Evropska unija

Srbija je Svetski dan slobode medija dočekala ponovnim padom na nedavno objavljenoj rang-listi slobode medija Reportera bez granica. Nakon pada od tri mesta Srbija zauzima 93. poziciju, 34 mesta gore u odnosu na 2016, kada je poslednji put zabeležen napredak u stepenu medijskih sloboda.

„Posle šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, najpre kao premijera a potom i kao predsednika, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti imaju zabrinjavajuću stopu vidljivosti i popularnosti“, navode Reporteri bez granica.

Oni dodaju da sukob između političara i medija, široko rasprostranjene lažne vesti koje vlast toleriše, kao i loš tretman uzbunjivača Aleksandra Obradovića ostaju veliki razlozi za zabrinutost.

Ipak, sagovornici European Western Balkans ocenjuju da postoji još mnogo razloga za zabrinutost. Novinarka Tamara Skrozza, često meta zastrašivanja i napada tabloidne štampe, navodi da su razlozi stalog pada na listi RGB prisutni godinama unazad – kršenje prava građana na slobodu govora i informisanja, zastrašivanje i targetiranje svih koji se usude da izgovore ili napišu bilo kakvu kritiku aktuelne vlasti i kontinuirane kampanje protiv novinara nevladinih medija.

“Niti jedna međunarodna organizacija, uključujući i Reportere bez granica, nije uspela da do temelja “dekonstruiše” sistem ugnjetavanja medija u Srbiji – taj se sistem, naime, odupire akademskoj analizi”, navodi novinarka.

Profesionalno nedopustivo izveštavanje javnog servisa, konstantno kršenje Kodeksa novinara Srbije i profesionalnih standarda u svim medijima bliskim vlasti, zloupotreba nacionalnih frekvencija u političke svrhe, kršenje Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima, kao i ekonomska neodrživost medija i katastrofalan socijalni položaj novinara i novinarki – još su jedni u nizu razloga koje ističe Skrozza.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković smatra da je uočeni pad jedan kontinuirani proces koji svake godine potvrđuje to što “mi kao novinari osećamo svakodnevno, u našem radu”.

“Ovo je zapravo samo “statistički iskaz” onoga što imamo na terenu. Smatram da je ono što je konkretno dovelo do pada zapravo pre svega etiketiranje novinara, predstavljanje profesionalnih novinara i novinarstva kao izdajničko ili opozicionarsko. To vuče sa sobom jednu vrstu kampanje u kvazinovinama, a to je kampanja mržnje. Sada imamo ozbiljnu situaciju da se netrpeljivost ili govor mržnje normalizuju u javnom govoru i na taj način se generiše talas verbalnog, fizičkog nasilja i netrpeljivosti prema novinarima”, ističe Šinković objašnjavajući da je to jedan vrlo kompleksan fenomen koji dovodi do toga da mnogi odustaju od novinarstva.

Predsednik NDNV-a dodaje da iz toga proističe i to da su građani na određeni način postali imuni na etiketiranje novinara i pretnje, jer su izgubili poverenje.

“Kada me pitate šta je dovelo do pada, mislim da sve ove segmente moramo zajednički posmatrati i teško je izdvojiti samo jedan momenat kao glavni razlog. Mislim da je to i nespremnost institucija da priznaju da tu postoji problem i da se sa njim suoče”, navodi Šinković.

Novinarstvo u doba korone

Reporteri bez granica navode da postoji jasna veza između pada pojedinih zemalja na rang-listi i suzbijanja medijskih sloboda kao odgovor na pandemiju koronavirusa.

„Kriza javnog zdravlja omogućava autoritarnim vladama da primene tzv. „doktrinu šoka“ – da iskoriste činjenicu da je politika “na čekanju”, da je javnost iznenađena i protesti ne dolaze u obzir, kako bi nametnuli one mere koje su nemoguće u normalnim vremenima“, izjavio je generalni sekretar Reportera bez granica Kristof Deloar.

Međutim, s obzirom na to da je pad medijskih sloboda trend koji traje godinama, nisu samo događaji za vreme epidemije i vanrednog stanja zaslužni za ovogodišnji plasman Srbije na rang-listi.

Svakako, najupečatljiviji događaj vezan na medije tokom vanrednog stanja, uvedenog 15. marta, bio je pokušaj Vlade da sprovede Uredbu o centralizovanju informacija prema kojoj sve informacije o epidemiji koronavirusa mogu dolaziti samo od Republičkog kriznog štaba. Međutim, nakon burne reakcije domaće i strane javnosti Uredba je dva dana kasnije povučena.

To je bilo dovoljno da se za to vreme novinarka portala Nova.rs Ana Lalić privede nakon što je Klinički centar Vojvodine (KCV) podneo krivičnu prijavu, kasnije odbačenu, za izazivanje panike i nereda zbog objavljivanja teksta o nedostatku zaštitne opreme za medicinske radnike u toj instituciji. Na vest o hapšenju ubrzo su reagovali Fridom Haus, Evropska federacija novinara, ali i Evropska unija.

Ipak, Skrozza objašnjava da je pandemija samo negativno uticala na i onako loše stanje medijskih sloboda.

“Nije u pitanju samo famozna Uredba o centralizovanom informisanju, hapšenje koleginice Ane Lalić, ponašanje predsednika, premijerke, a povremeno čak i lekara iz Kriznog štaba prema novinarima. U pitanju je činjenica da su mediji kritički orijentisani prema vlasti osuđeni na finansijski krah, da su diskriminisani i onemogućeni da razgovaraju sa govornicima s kojima bi želeli (što se više ne odnosi samo na političare, kao do sada), da su novinari zastrašeni, da ih kolege iz provladinih medija ne napadaju više samo u svojim prilozima, već i lično, na konferencijama za novinare”, navodi Skrozza osvrćući se na najnoviji primer etiketiranja, odnosno seksističkog napada na novinarku N1 Žaklinu Tatalović od strane urednika tabloida Informer Dragana Vučićevima na svom Tviter nalogu, neumesnim objavljivanjem fotografije novinarke za vreme obavljanja radnog zadatka.

Etiketiranje novinara je pojava sa kojom se pripadnici ove struke bore svakodnevno, a urednik Informera od svog stava nije odustao ni nakon osude javnosti, medijskih udruženja i poverenice za ravnopravnost.

Šinković objašnjava da se suočavamo sa jednim novim talasom urušavanja medijskih sloboda u Srbiji oličenim u odnosu profesionalnih institucija prema novinarima.

“To vidimo na dva koloseka. Jedan se odnosi na zatvorenost, da vi kao novinar teško možete doći do zvaničnih informacija, odgovorne osobe, izjava i mogućnosti za proveru dobijenih informacija. Takođe, novinari iz manjih sredina i mesta moraju svoja pitanja slati i postavljati u Beogradu što je loš znak i za lokalne samouprave i pokrajinsku vlast. O njihovom položaju i stanju se često ne dobijaju informacije, one prolaze ispod radara međunarodnih organizacija, ali i pojedinih domaćih”, ističe predsednik NDNV-a.

On dodaje da je drugi kolosek određeni napad profesionalnih instititucija na novinare.

“Najbolji primer za to je KCV koji je podneo prijavu protiv novinarke Ane Lalić gde mi vidimo da te institucije danas nisu samo zatvorene, već imaju vrstu uloge da etiketiraju novinare i da ih optužuju da šire paniku i laž. Smatram da je to jedna frapantna stvar u današnjoj medijskoj situaciji u Srbiji”, navodi Šinković.

Kao najveće probleme tokom pandemije, predsednik NDNV-a izdvaja finansijsku ugroženost novinara, zatvorenost institucija i ugroženost lične bezbednosti novinara.

“Pandemija je u velikoj meri uticala na slobodu medija, ali ne pandemija kao takva nego vanredno stanje i pokušaj centralizacije informisanja o zarazi. S jedne strane, usled smanjenja radnih mesta mnogi novinari ostaju bez prihoda, najčešće frilens novinari. S druge strane, centralizacija informacija nameće da novinari ne mogu adekvatno da obrade teme zato što u svakoj situaciji dobijaju odgovor da je u toku vanredno stanje”, navodi Šinković i dodaje da je primoravanje novinara da prisustvuju pseudodogađajima predsednika države tokom pandemije katastrofa u ovakvim uslovima, da šalje lošu poruku i podstiče prisustvo straha i osećaj nesigurnosti po pitanju lične bezbednosti kod novinara.

Napadi na novinare ne prestaju

U nedavnom objavljenom godišnjem izveštaju Platforme Saveta Evrope za unapređenje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, navodi se da su u Srbiji prisutni napadi na medije, pretnje smrću pripadnicima struke, kao i zapaljiva retorika koja često dolazi od zvaničnika.

Kao najvažnije slučajeve ističu napade na televiziju N1, između ostalog i pismo iz februara u kom se preti da će novinari i njihove porodice biti ubijeni, a redakcija dignuta u vazduh. Takođe se naglašavaju i konkretni napadi na novinare N1 kao što je to bio slučaj sa Zanom Cimilji i Miodragom Soviljem. Osim toga, u izveštaju se podseća na nerešeno ubistvo novinarke Dade Vujasinović iz 1994. godine i konstatuje da je konačno izrečena presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koje se dogodilo 1999.

Napadi na novinare tema su i reakcije Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) povodom objavljivanja liste Reportera bez granica iz kog navode da pad ne čudi jer se mogao očekivati još lošiji rezultat. Oni podsećaju na porast broja fizičkih napada, verbalne pretnje po život, i to da slučajevi krivičnih dela učinjenih na štetu novinara retko završavaju na sudu – što ubrajaju jedne od razloga za pad na listi Reportera bez granica.

Osim toga, NUNS navodi slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića u Grockoj, zapaljivu retoriku političara i nosilaca vlasti uperenu protiv novinara koji izveštavaju u javnom interesu, kampanju blaćenja nezavisnih novinara i redakcija, trend zatvaranja državnih institucija i njihovog odbijanja da pruže informacije od javnog značaja, ali i socijalno-ekonomske uslove rada novinara koji i dalje predstavljaju značajan problem.

Pomak u odnosu na prethodnu godinu vide u činjenicama da je Medijska strategija završena, iako tek nakon tri godine, i da je Stalna radna grupa za podizanje nivoa bezbednosti novinara nastavila je sa radom u 2019. godini.

Medijske slobode u senci izborne kampanje

Problemi sa medijskim slobodama su uočeni i mapirani, te sada ostaje pitanje političke volje da se na njima radi. Na pitanje kakav rezultat na listi bismo mogli da očekujemo naredne godine, predsednik NDNV-a navodi da ne može da bude optimista iz razloga što je Srbija sada u izbornoj godini.

“Videli smo kako je delovao javni diskurs pre uvođenja vanrednog stanja. Videli smo kakve su mere preduzete tokom vanrednog stanja. Apsolutno ne očekujem da će bilo koja strana, pozicija ili opozicija, odustati od istog tretmana novinara kao što je to bio slučaj pre vanrednog stanja. Smatram da ne možemo da očekujemo bitnu pozitivnu promenu pre svega što je pred nama predizborna kampanja, a zatim formiranje vlasti. To je proces koji poprilično ostavlja tragove u medijskom prostoru”, kaže Šinković.

Skrozza takođe nema optimističan stav i navodi da sledeće godine možemo samo da nazadujemo i na listi, i van liste i dodaje da stepen slobode medija zavisi samo od stepena slobode koji su sebi dali sami novinari i urednici, odnosno od stepena žrtvovanja na koje su spremni, unapred svesni da će tu svoju samoosvojenu slobodu jako skupo platiti.

“Nema nikakve šanse da u ovakvom političkom okruženju – u situaciji gde su nezavisni novinari targetirani, prozivani i od samog državnog vrha, osiromašeni, umorni i obeshrabreni – zabeležemo bilo kakav napredak. Ako se promeni stav državnog vrha, ako prorade institucije i ako se promeni atmosfera u kojoj radimo, najviše što bismo mogli da postignemo jeste da preživimo”, zaključuje Skrozza i dodaje da u suprotnom, “neće nas biti i plašim se da Reporteri više neće imati ni šta da izmere”.