BEOGRAD – Da li je trenutno stanje na relaciji država–civilno društvo povod za brigu ili predstavlja normalnu i prolaznu fazu? Da li civilno društvo može da ispunjava očekivanu ulogu kontrolora vlasti i deluje prema javnosti u situaciji kada ne raspolaže potrebnim informacijama koje treba da budu dostupne kao rezultat otvorenosti vlasti? Šta same institucije EU čine da povećaju otvorenost pretpristupnog procesa za javnost i podstaknu veću uključenost civilnog društva u proces?
Dok brojni ohrabrujući signali koji dolaze iz Evropske unije govore u prilog vraćanju fokusa ove zajednice na politiku proširenja, unutrašnji dijalog države i civilnog društva o procesu pristupanja Srbije EU nailazi na prve zabrinjavajuće probleme. Transparentnost i inkluzivnost pristupnog procesa su među principima koje je definisala EU u cilju sprovođenja održivih reformi država kandidata na putu ka članstvu. Na poštovanje ovih principa Srbija se i sama obavezala kada je kreirala svoj model saradnje uključivanja javnosti u ovaj proces. Uspostavljen model saradnje je doneo zavidne prakse, do sada neviđene kod prethodnih država kandidata, naročito u fazi priprema za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja.
Međutim, u poslednjih godinu dana stiče se utisak da se krhka kultura dijaloga i tek uspostavljene prakse konsultacija između civilnog društva i države postepeno urušavaju, naročito na primeru praćenja realizacije obaveza i oblasti koji se tiču poglavlja 23 i 24. Podsetimo, ova poglavlja su ključna, jer se ishod celokupnog pregovaračkog procesa ceni u odnosu na postignute rezultate u okviru njih.
O ovim, i drugim pitanjima, diskutovaće se na panel diskusiji “Najslabiija karika? Mogućnosti i ograničenja civilnog društva kao kontrolora vlasti u procesu pristupanja Srbije EU”, koji organizuje Centar za evropske politike, u ponedeljak 27. novembra u EU info centru, u Beogradu.
Učesnici panela biće Korina Stratulat, viša analitičarka European Policy Centre (EPC) iz Brisel, Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Sena Marić, viša istraživačica u Centru za evropske politike.