Pantelić: Samo CG i SRB mogu zajedno u EU, regatno je opasno

Zastave Srbije, EU i država članica; Foto: Evropska unija

PODGORICA – Ideja da bi države Zapadnog Balkana trebalo zajedno da uđu u EU je vrlo opasna, pišu crnogorske Vijesti i konstatuju da realno samo Srbija i Crna Gora mogu da uđu zajedno u EU u dogledno vreme, dok su sve ostale zemlje u pozamašnom kašnjenju.

Ovaj podgorički dnevnik napominje da u diplomatskim krugovima u Briselu ne isključuju apriori mogućnost da su potezi albanskih lidera u Makedoniji, na Kosovu i u Albaniji u poslednje vreme dobrim delom motivisani idejom koja glasi: “Da samo ako si deo problema, možeš da budeš i deo rešenja”.

U ovom momentu, navodi se u analizi Vijesti, Makedonija zaostaje najmanje šest godina za srpsko-crnogorskim dvojcem.

Albanija je, kažu, do sada akumulirala zaostatak od najmanje sedam, a Sarajevo kaska za istočnim komšijama između osam i deset godina s tendencijom da jaz poraste.

“Pod uslovom da se pronađe neko solomonsko rešenje i Kosovo priznaju sve članice EU, Priština je već između 10 i 15 godina iza Podgorice i Beograda”, navodi se u komentaru autora Željka Pantelića.

Budući da, kako se navodi, realizaciju grupnog ulaska ne određuje tempo najbržih i najažurnijih kandidata već najsporijih i najnepripremljenijih – kao što je to bio slučaj i sa tzv. big bang proširenjem iz 2004. godine – jasno je da bi implementacija te ideje bila suprotna interesima Srbije i Crne Gore jer bi morale da čekaju dodatnih deset i više godina da postanu članice EU.

Nema, za sada, ozbiljnih najava da bi u EU mogla da uzme u razmatranje ideju da se tzv. regatni način vođenja pregovora za članstvo u EU zameni novim “grupnim proširenjem”, ali Podgorica i Beograd bi morali da budu oprezni, upozorava autor.

Albansko pitanje i ideja koju plasiraju određeni krugovi u EU, o tome da bi Zapadni Balkan trebalo da uđe u Evropsku uniju u paketu, ukazuje se, predstavlja neku vrstu Damoklovog mača nad evropskim integracijama Crne Gore i Srbije.

“U Tirani i Prištini sve nelegodnije prihvataju činjenicu da sve izraženije zaostaju za Srbijom i Crnom Gorom u evropskim integracijama i nije im lako da objasne svom javnom mnjenju očigledno kašnjenje na evropskom putu. Albanci u Makedoniji i Albaniji su na neki način ponizili Brisel demonstrirajući da slušaju više SAD, pa makar izaslanik bio obični diplomata, nego visokog predstavnika za spoljnu politiku ili komesara za proširenje EU”, navodi se takođe.

Indikativna je, ukazuje Pantelić, i nekooperativnost Prištine u Briselskom procesu i odbijanje da sprovedu dogovoreno.

“Kosovski predsednik Hašim Tači i drugi albanski lideri su shvatili da iz normalizacije odnosa sa Srbijom oni ne dobijaju praktično ništa”, ističe Pantelić i dodaje da Priština, za čiju evropsku perspektivu nije problem Srbija već pet država članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, posebno najmoćnija među njima Španija, neće moći da dobije ni status kandidata, a kamoli da otvori pregovore dok ne bude prihvaćena od svih članica EU.

Tim pre, ističe se, što je situacija na Iberijskom poluostrvu do te mere zagrejana zbog aspiracija Katalonije da se otcepi od kraljevstava da ne postoji ni minimalna šansa da u dogledno vreme Madrid prizna Kosovo.

S druge strane, navodi Pantelić, Prokletija pati od endemske političke nestabilnosti koja permanentno preti da zemlju gurne u novi haos.

Albanija, kaže on, nema snage da krene u ozbiljan obračun sa korupcijom, organizovanim kriminalom, a nema ni administrativne kapacitete da krene u ispunjavanje evropskih standarda i parametara koji bi eventualno mogli da ubrzaju integracije.

“Zato je vrlo opasna ideja koja se sve češće čuje u neformalnim razgovorima od zvaničnika, diplomata, političara, analitičara, o tome da bi države Zapadnog Balkana trebalo zajedno da uđu u EU”, navodi Pantelić.

Ne treba, smatra on, smetnuti s uma da su Albanci udarna pesnica američke politike na Zapadnom Balkanu i da bi Vašington mogao da pomogne svojim vernim saveznicima u nameri da uspore Podgoricu i Beograd.

“Srećom, sa Trampovom administracijom u Vašingtonu uticaj Stejt departmenta i Bele kuće na Brisel i Berlin je pao na najnižu tačku”, navodi se između ostalog u komentaru Vijesti.