Paralele između Srbije i Makedonije jake, pismo Mekalisteru „zreo“ potez

Zastava Srbije; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

BEOGRAD – Kukan i Flekenštajn dolaze u „predmisiju“, kako bi poslušali koji su glavni problemi i kako bi utvrdili faktičko stanje, kaže za dnevni list Danas osnivač i glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

On objašnjava da su Kukan i Flekenštajn odabrani zbog toga što su veoma iskusni u takvim stvarima, jer su već vodili pregovore između vlasti i opozicije u Severnoj Makedoniji, kao i u trenutku kada je u Albaniji nastupila velika politička kriza, uoči izbora i pre najavljenih izmena ustava.

„Ono što je tada najviše poguralo pregovore u Makedoniji, bili su procureli audio-snimci razgovora između tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog, članova vlade i službi bezbednosti, koji su dokazali korupciju i zloupotrebu položaja. Da nije bilo tih snimljenih razgovora, vlast i opozicija ne bi seli za sto“, kaže Štiplija za Danas.

On ističe i da jedina stvar koja se razlikuje kada se uporedi ondašnja politička situacija u Severnoj Makedoniji i sadašnji politički momenat u Srbiji, jeste činjenica da je u Skoplju postojala jedna velika opoziciona partija.

I Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans smatra da je opozicija u Srbiji znatno slabija nego što je bila u (Severnoj) Makedoniji u bilo kom trenutku vladavine VMRO-DPMNE, kao i da joj nedostaje vođa koji bi bio viđen kao novi lider nakon smene vlasti, ali ne isključuje mogućnost nekakvog posredovanja Brisela.

„To znači da niko ne očekuje smenu vlasti u narednom periodu, ali je bojkot izbora ipak ozbiljna pretnja, koja bi mogla da dodatno zakomplikuje situaciju i u Srbiji i u regionu, naročito kada je u pitanju dijalog sa Prištinom. Zbog toga bi EU imala interesa da se izađe u susret opoziciji i pomogne da se obezbede izborni uslovi koji bi sprečili bojkot“, objašnjava Burazer za Al Jazeera Balkans.

Sa druge strane, Štiplija objašnjava da je vlast u Srbiji pratila situaciju u Severnoj Makedoniji.

„Mislim da Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić nikada neće ponoviti iste greške koje je VMRO – DPMNE napravio u Severnoj Makedoniji“, kaže Štiplija za Danas, dodajući da se stanje u tada BJR Makedoniji i trenutna situacija u Srbiji ne razlikuje puno.

Štiplija ističe i da je obrazac koji je primenjivan u Makedoniji u potpunosti preslikan kod nas.

Međutim, ono što je razlika između Severne Makedonije i Srbije jeste da Makedonija nije imala problem oko Kosova.

Burazer za Al Jazeera Balkans kaže da tvrdi stavovi po pitanju Kosova, koji se mogu čuti od nekih opozicionih lidera, svakako ne doprinose ugledu opozicije u očima EU-a i država članica i umanjuju šanse da joj sa Zapada stigne podrška kakvu je u ključnim momentima imao Zaev u Makedoniji.

„Ne može se ni očekivati da sve ove stranke usvoje neki zajednički konstruktivniji stav, budući da su ideološki veoma raznolike. Ipak, za opoziciju bi bilo veoma korisno da se dugoročno postavi kao potencijalan partner zapadu i time oslabi onaj najjači argument za podršku Vučiću, koji imaju određeni krugovi u Briselu i zemljama članicama EU-a, a koji glasi da je on jedini koji može da reši pitanje Kosova“, kaže Burazer za Al Jazeera Balkans.

Sa druge strane, Štiplija ističe da otvoreno pismo predsednika Pokreta slobodnih građana Sergeja Trifunovića, u kome predsednika Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove Dejvida Mekalistera poziva da bude medijator u pregovorima za fer izborne uslove dolazi u ključnom trenutku, s obzirom da pregovora vlasti i opozicije u Srbiji nema.

„Trifunovićevo otvoreno pismo je jedan od najzrelijih političkih poteza koje je opozicija povukla. Verujem da će evropske institucije imati sluha za tako nešto. To dokazuje i poseta Kukana i Flekenštajna“, ističe Štiplija za Danas.