Parlamentarci o putu Srbije ka EU

European union - Serbia stabilisation and association parliamentary committee (SAPC)

BEOGRAD – Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije razmatrao je u Strazburu više pitanja, uključujući perpsektive za članstvo a izvestilac EP za našu zemlju Dejvid Mekalister rekao je da je Unija spremna za nove članice posle 2019, kako je naveo i predsednik EK.

Sagovornici su razmenili stavove i po pitanju dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pohvaljen je konstruktivan pristup Beograda dijalogu, a podržan je zahtev srpske delegacije za hitnim formiranjem Zajednice srpskih opština, što je jedini deo Briselskog sporazuma čija realizacija nije otpočela, navodi se u saopštenju srpskog parlamenta.

Mekalister je potvrdio da je Unija spremna za pristupanje Srbije, šefovi država i vlada su takođe dali podršku procesu proširenja, a sledeći predsedavajući Savetom EU, Bugarska, je navela da će proširenje biti jedan od prioriteta njihovog predsedavanja, navodi se u saopštenju parlamenta.

Mekalister je naveo da rok za okončanje pregovora ne postoji, on zavisi od napretka zemlje u pregovorima i dodao da veruje da će biti otvorena tri poglavlja do kraja godine, što bi bila nagrada za napore koje je Srbija uložila u ovom procesu.

Sastanak kojim su kopredsedavali Eduard Kukan, predsednik delegacije Evropskog parlamenta, i Vladimir Orlić, na čelu delegacije Narodne skupštine Republike Srbije, održan je juče i danas u sedištu EP u Strazburu.

Razgovaralo se o stanju pristupnih pregovora, pripremama Srbije za otvaranje poglavlja, dijalogu Beograda i Prištine, izbegličkoj krizi sa kojom se suočava Srbija i zemlje članice EU, primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, poštovanju osnovnih prava i sloboda građana, rodnoj ravnopravnosti, nasilju u porodici, ekonomskom razvoju i reformama..

Predstavnici Evropske komisije, kopredsedavajući Parlamentarnog odbora Eduard Kukan i veliki broj članova Evropskog parlamenta osvrnuli su se na govor predsednika Evropske komisije, održanog tokom jučerašnjeg zasedanja Evropskog parlamenta i podvukli da je neophodno konkretnije podržati perspektivu proširenja za zemlje Zapadnog Balkana, posebno zemalja koje najdoslednije sprovode reforme i usklađuju zakonodavstvo sa pravom Evropske unije, u koje spada Srbija.

Oni su istakli da što se tiče pregovora sa Srbijom, do kraja godine očekuju još dve međuvladine konferencije na kojima će biti otvoreni pregovori po tehnički pripremljenim i usaglašenim poglavljima.

Estonsko predsedavanje Savetom Evropske unije istaklo je podršku daljem procesu proširenja, kao i vrednovanje napora svih institucija Srbije i posvećenost procesu pregovora sa Evropskom unijom i i očuvanja mira, stabilnosti, bezbednosti i ekonomskog napretka u regionalnoj saradnji.

Orlić je rekao da je veliki broj obaveza pred Srbijom i svim njenim institucijama, da su izazovi na putu usklađivanja zakonodavstva značajni, da je neophodno zalaganje svih činilaca u društvu, ali da su prioriteti jasni što se Srbije tiče – sveobuhvatne reforme i punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

On je informisao kolege da je podrška procesu pristupanja Srbije EU 50 odsto, a podrška građana reformama veoma visoka, 66 odsto. On je istakao da je to je ohrabrujuća činjenica, ali i izuzetno velika odgovornost svih koji kreiraju javne politike u Srbiji.

Dodao je da je to cilj, postavljen sa jasnim ekonomskim, pravnim i političkim okvirom sa naše strane, podržan nizom nacionalnih strategija i akcionih planova, Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Izrazio je zadovoljstvo povodom jasne političku podrške, finansijske i tehničke pomoći koju Evropska unija pruža Srbiji u prethodnih 15 godine.

Takođe, izrazio je nadu da će u najkraćem roku doći do formiranja Zajednice srpskih opština na Kosovu.

Evropski zvaničnici istakli su da što se tiče unutrašnjih izazova sa kojima se Unija suočava, postoji razlog za zadovoljstvo, ekonomski pokazatelji su dobri, zapošljavanje je u porastu, postoji konsenzus i primena zajedničke migrantske politike.

Razgovara se o budućnosti Evropske unije, debate su stalne i argumentovane i vidi se očekivana stabilizacija po svim pitanjima, navodi se u saopštenju.

S obzirom da je stalna težnja Unije i država članica veća stabilnost u neposrednom susedstvu, onda je neophodno ponuditi jasnu perspektivu pridruženja Zapadnom Balkanu, zaključili su oni.

Predstavnici Narodne skupštine i Evropskog parlamenta, složili su se da je Evropska unija najznačajniji trgovinski partner Srbije,ali i najveći donator u prethodnih 15 godine i da je potrebno stalno izveštavati građane o tome.

Predstavnici Vlade Srbije i narodni poslanici zahvalili su se na pomoći EU, posebno zato što je ova pomoć usmerena na sveobuhvatne reforme koje su neophodne, kao i na aktivnosti koje Srbije sprovodi u cilju rešavanja tekuće migrantske krize.

Istaknuto je da će jedan od prioriteta Ministarstva za evropske integracije će biti vidljivost procesa evropske integracije i vidljivost podrške koju Srbija dobija od EU, kroz komunikaciju sa građanima.

U razgovoru sa narodnim poslanicima, članovi Evropskog parlamenta posebno su istakli vidljiv i značajan napredak koji je Srbija ostvarila u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, regionalnoj saradnji, i poslednjoj rundi pregovora i dogovorima postignutim u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Kopredsedavajući Kukan i Orlić saglasni su da je sastanak protekao u više nego prijateljskoj atmosferi, konstruktivnoj debati i kvalitetnim zaključcima.

Oni su istakli da je veoma važno što je Zajednički odbor na kraju sastanka usvojio Deklaraciju i preporuke u kojima su, na obostrano zadovoljstvo, istaknuta postignuća Srbije, izazovi sa kojima se dve strane suočavaju u procesu pregovora o članstvu i proširenju Evropske unije.

Istaknuto je snažno opredeljenje dva partnera da se uputi jasna poruka Savetu Evropske unije i zemljama članicama da se do kraja godine otvore pripremljena pregovaračka poglavlja sa Srbijom.

Oni su zaključili da je uspostavljanje temeljnog sistema vrednosti, zasnovanog na principima koje visoko poštuju obe strane, primarni zajednički cilj.