Pelješki most kvari odnose Hrvatske i BiH

ZAGREB / SARAJEVO – Najavljena izgradnja Pelješkog mosta, za koji je Evropska unija zvaničnom Zagrebu nedavno odobrila 375 miliona evra, a koji bi trebalo da spoji obalu i istoimeno ostrvo, novi je „kamen spoticanja“ u odnosima Hrvatske i BiH.

Sudeći po najnovijim porukama koje su ovih dana ukrstili hrvatski premijer Andrej Plenković, predsedavajući Predsedništva BiH i čelnik HDZ BiH Dragan Čović i bošnjački član Predsedništva lider SDA Bakir izetbegović, pretvorili su gradnju ovog projekta u politiku, umesto u struku.

Iz Sarajeva, naime, sada stižu uveravanja da izgradnja mosta ne sme početi pre nego što se reši pitanje „izlaza BiH na otvoreno more“, na koji, po mišljenju stručnjaka okupljenih u Pomorskom društvu u Sarajevu, BiH ima neotuđivo pravo.

Premijer Plenković izjavio je prošle sedmice da će biti nastavljen projekat izgradnje Pelješkog mosta koji je strateški za Hrvatsku.

Ponovio je da se Hrvatska zalaže za dijalog sa svim susednim zemljama, pa i sa BiH, te da se o izgradnji Pelješkog mosta razgovaralo na zajedničkoj sednici Vlade Hrvatske i Saveta ministara BiH u Sarajevu početkom jula.

„Ako bilo šta treba pojasniti, sve ćemo pojasniti našim komšijama, međutim tehničke karakteristike mosta su takve da omogućavaju neškodljiv prolaz svim vrstama plovila koja bi mogla ići prema moru“, dodao je Plenković.

Deo vlasti BiH, međutim, smatra da se gradnjom ovog mosta zatvara njen prilaz otvorenom moru i sprečava ulazak velikih brodova u teritorijalne vode BiH.

Najnoviju polemiku o gradnji Pelješkog mosta otvorio je Čović nedavnom izjavom za HRT da ponovno problematizovanje realizacije tog projekta nije zvanični stav BiH.

Čović je rekao da je reč o stavu jedne stranke (SDA) i nekoliko pojedinaca u toj stranci.

Dodao je i da za tri godine, koliko je on član Predsedništva „nijednom pitanje Pelješkog mosta nije otvoreno, jer se podrazumevalo da je na to data apsolutna saglasnost – budući da je Hrvatska ispoštovala sve predviđene uslove.

„Mora se definisati šta su stavovi Bosne i Hercegovine, a šta stavovi pojedinaca ili političkih stranaka“, odgovorio je Čović na pitanje radi li se o sukobu sa Evropom – budući da BiH istrajava na svom putu prema EU, a protivi se jednom evropskom projektu.

Čović tvrdi da sva tri člana Predsedništva BiH podržavaju evroatlantski put BiH, ali se, zbog dnevnopolitičkih potreba uvek javi neka strana koja traži izgovor za zaustavljanje nekog projekta i traži krivca u nekome drugom.

Sarajevski mediji su istovremeno objavili da je Ministarstvo komunikacija BiH još 2013. obavestilo Hrvatsku da BiH nema nameru da gradi luku u Neumu.

Reagujući na izjavu Čovića, Izetbegović je poručio da je nedopustivo da predsedavajući Predsedništva BiH zastupa interese Hrvatske.

Izetbegović istrajava na stavu da Pelješki most ruši suverenitet BiH i predlaže izgradnju tunela.

„Izgradnja Pelješkog mosta predstavlja rušenje suvereniteta BiH“, rekao je Izetbegović za TV1 dodajući kako BiH i Hrvatska moraju pronaći rešenje ovoga problema kako bi se BiH dopustio slobodan pristup otvorenome moru.

„Valja utvrditi granicu. Valja utvrditi koridor ili plovni put BiH koji nas spaja s međunarodnim vodama, otvorenim morem i nakon toga elemente mosta, koji bi se eventualno gradio preko tih koridora, preko tih faktički, međunarodnih voda“, precizirao je Izetbegović, koji smatra da bi se Hrvatskoj više isplatila gradnja tunela.

Tunel bi, prema njegovom razmišljanju, bio dvostruko jeftiniji i išao bi u zaleđu ili ispod Neuma, gde je obala vrlo strma i put do Dubrovnika bi trajao puno kraće, a ne bi upropastili jedno predivno poluostrvo jednim širokim putnim pojasom.

Izetbegović je potom još jasnije poručio da će zvaničnici SDA u Parlamentu BiH podržati zahtev opozicionih bošnjačkih stranaka da se zaustavi projekt izgradnje Pelješkog mosta dok se ne reši otvoreno pitanje morske granice kod Neuma.

SDA smatra i da Čović, kao predsedavajući Predsedništva BiH ima ustavnu obavezu da zastupa zvanične stavove i interese BiH.

Svako drugačije postupanje, kažu, predstavlja zloupotrebu službenog položaja o čemu bi „Čović itekako trebalo da vodi računa“.

Istovremeno, pak, zastupnici hrvatskih stranaka okupljenih oko Hrvatskog narodnog sabora (HNS) BiH u oba doma državnog Parlamenta BiH odbacili su tvrdnje da izgradnja Pelješkog mosta ugrožava interese BiH i smatraju da je protivljenje bošnjačkih političara njegovoj izgradnji deo predizborne kampanje.