Percepcija korupcije zavisi od rešavanja slučajeva visoke korupcije

Predstavljanje publikacije Udruženja tužilaca Srbije; Foto: Medija Centar

BEOGRAD – Primena Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije dovela je do povećanja predmeta i hapšenja, ali nedovoljna ovlašćenja državnih organa, materijalni i ljudski resursi i dalje su problem, zaključak je Konferencije u organizaciji Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Na konferenciji, koja je održana u ponedeljak u Medija centru, predstavljena je publikacija „Represivne mere u borbi protiv korupcije: Primena u praksi i predlog za unapređenje“, koja je procenila uspehe i neuspehe primene Zakona o suzbijanju korupcije, koji je stupio na snagu 1. marta 2018.

Podsećamo da je sličnim povodom, početkom novembra 2019. godine, Ministarstvo pravde u saradnji sa Predsednikom Republike okupilo više od 200 učesnika iz 14 zemalja regiona, EU i Turske na konferenciji „Borba protiv korupcije za napredak Jugoistočne Evrope“ kojoj su prisustvovali ministri pravde, javni tužioci i predsednici tela za borbu protiv korupcije kako bi predstavili rezultate u oblasti borbe protiv korupcije.

Ministarka pravde Nela Kuburović, kako je preneo RTS, tim pvoodom je istakla da su posebna odeljenja viših javnih tužilaštava postupala po krivičnim prijavama podnetim protiv 15.222 lica, pri čemu je optuženo 1269 lica, a doneta 771 presuda, od kojih je 749 osuđujućih.

Na konferenciji  Ministarstva pravde je tada istaknuto i da je od 1.marta 2018. godine do 30. septembra 2019. godine pokrenuto 896 istraga i da su izrečene 771 pravnosnažne presude, a da među osuđenima ima i javnih funkcionera i da je reč o slučajevima tzv. „visoke korupcije“. Javni tužiocu su zaključili 641 sporazum o priznanju krivičnih dela, moglo se čuti tada čuti tada.

Kuburović je istakla i da je Srbija „više nego ikada ojačala i zaokružila svoj represivni mehanizam u ovoj oblasti“, uvela „sedam novih anti-koruptivnih krivičnih dela“, a da je posebna pažnja data preventivnom delovanju kroz novousvojeni Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o lobiranju.

Međutim, celovitiju sliku učinka ovog Zakona mogli smo da sagledamo tek nakon održane konferencije od strane Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koja je ukazala i na dostignuća ali i na značajne nedostatke u samom zakonu i njegovoj implementaciji.

Tužiocima potrebna podrška javnosti

„Trilion dolara na godišnjem nivou nestane u korupciji širom sveta“, istakla je Marina Matić Bošković, predsednica programskog saveta Udruženja tužilaca na konferenciji povodom objavljivanja publikacije o rezultatima primene novog Zakona, ističući bitnost koju ova tema ima u svim društvima.

Ona je podsetila da je glavna inovacija novog Zakona bila osnivanje posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije u okviru Viših javnih tužilaštva u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, i istakla da su na objavljenjoj publikaciji radili i predstavnici MUP-a, kao i organizacija civilnog društva.

Predsednica predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić izjavila je da je javnost „gladna“ rezultata borbe protiv korpcije i da, prema nedavnom istraživanju USAID-a, 55% njih smatra da je korupcija veoma zastupljena u društvu.

„Prema istraživanju, tužilaštvo je tek na šestom ili sedmom mestu na listi institucija za koje građani smatraju da se bore protiv korupcije“, rekla je Komlen Nikolić, dodajući da je na prvom mestu predsednik republike, a na drugom policija. Prema njenom mišljenju, to je nepravedno s obzirom na broj predmeta koje je tužilaštvo procesuiralo poslednjih godina.

Ona je istakla da je jedan od nedostataka novog Zakona o suzbijanju korupcije taj što neki od slučajeva visoke korupcije, uključujući i one pokrivene Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, ne ulaze u nadležnosti novih posebnih odeljenja.

„Sedamnaest krivičnih dela treba da se prepoznaju kao nadležnost posebnih odeljenja, a da se njihovi kapaciteti poboljšaju“, istakla je Komlen Nikolić.

Nedavno penzionisani načelnik specijalnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu Miloš Bzenić podvukao je da priprema za primenu novog Zakona nije bila odgovarajuća.

„Priznajem da nismo baš bili uspešno u sva četiri posebna odeljenja“, rekao je Bzenić, objašnjavajući da su na položaje u ovim novim organima došli zamenici javnih tužilaštava bez velikog iskustva u oblasti suzbijanja korupcije, dok su tužioci sa iskustvom to odbili zbog male plate.

Bzenić je kao primer nedovoljnih kapaciteta novih odeljenja naveo činjenicu da su u jednom trenutuku ona imala deset puta više predmeta nego Viša javna tužilaštva u čijem su sastavu. Prema njegovom mišljenju, treba razdvojiti kriminal i korupciju na dva različita tela.

On je takođe istakao da rad novih odeljenja nije dovoljno iskomuniciran u medijima i da tužioci generalno nisu navikli da „iskoriste“ novinare za svoj rad.

„Uslediće procesi protiv bogatih ljudi i ljudi na političkim položajima koji će moći da izvrše pritisak, zato će tužiocima biti potrebna podrška javnosti“, upozorio je Bzenić.

Transprentnost javnih tužilaštava nije zadovoljavajuća

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić podsetio je da je reorganizacija organa zaduženih za borbu protiv korupcije bio načelni prioritet Ministarstva pravde još od 2015. godine.

„Jedan od ciljeva reforme bila je efikasna saradnja državnih organa kao što su tužilaštvo i policija u suzbijanju korupcije, ali i dalje se sklapaju memorandumi o saradnji“, rekao je Nenadić.

On je rekao da transparentnost javnih tužilaštava nije na zadovoljavajućem nivou, i da ovi organi sudske vlasti prepuštaju izvršnoj grani da komentariše i objavljuje informacije o predmetima.

Prema Nenadiću, novi Zakon je doveo do toga da se više gone neka krivična dela, kao što je davanje i primanje mita, ali da se ništa nije promenilo u drugim oblastima, kao što su javne nabavke, trgovina uticajem i, što je posebno aktuelno, kupovine glasova na izborima.

Da postoji raskorak između onog što je vlast najavila i što je obećano naglasio je i istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević.

On je podsetio da percepcija korupcije kod građana zavisi od visokih slučajeva i da je najveće poverenje u državne organe bilo u trenutku hapšenja Miroslava Miškovića, te da Srbiji nedostaje primer sličan bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu, koji je osuđen na zatvorsku kaznu zbog korupcije.

Đorđević je takođe upozorio na to da se sporazumi o priznanju krivičnog dela percipriaju kao legalizacija korupcije, posebno zato što se često ne zna ko su ljudi koji su sklopili sporazum sa tužilaštvom.

Zamenik višeg javnog tužioca u Nišu Aleksandar Radosavljević podsetio je da ne postoje primeri visokih funkcionera koji su kažnjeni jer su takvi slučajevi isključeni iz nadležnosti novih posebnih odeljenja. Državno veće tužilaca je, takođe, isključeno iz izbora načelnika ovih odeljenja, što je, prema Radosavljeviću, problematično.

Ono što bi, prema njegovom mišljenju, otklonilo politički uticaj na izbor tužilaca bilo bi da oni ne prolaze proveru MUP-a i BIA-e, već nezavisnih institucija kakva je Agencija za borbu protiv korupcije.

„Tužilaštvo u Nišu je daleko uspešnije od marta 2018, ali 70% slučajeva su lakši oblici korupcije, 20% teži a samo 10% najteži“, istakao je Radosavljević.

Konferenciji se poslednji obratio predstavnik izvršne vlasti, odnosno načelnik Odeljenja za borbu protiv korupcije MUP-a Darko Luković. On je ocenio da je rad njegovog odeljenja bio uspešan od marta 2018. i da sada postoji bolja saradnja između policije i tužilaštva.

Prema Lukoviću, za manje od dve godine Odeljenje za borbu protiv korupcije primilo je 448 krivičnih prijava, a preko 700 ljudi je uhapšeno, među njima 49 direktora različitih državnih institucija i 25 funkcionera. Svi oni su ukupno oštetili građane za preko 23 miliona evra, koliko su stekli koruptivnim radnjama.

Luković je podsetio da je Srbija skinuta sa „sive liste“ FATF-a ove godine, što je znak da su povećani napori u borbi protiv pranja novca. Zaključio je da rezultati svakako mogu da budu još bolji, ali da je dosta toga urađeno.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca skrenula je pažnju na nedostatak uslova za rad u novi odeljenjima, kao što su prostorije i tehnička oprema, da službu finansijske forenzike predviđene ovim Zakonom nisu formirala sva odeljenja. Oni su takođe skrenuli pažnju da je zakonom predviđena upravljačka struktura kompleksna i neodrečena i da ostavlja prostor za preklapanje funkcije i neefikasnosti.