Foto: Predsednik.rs

Počevši od 2012. godine, sa novom srpskom vladom koju predvodi Srpska napredna stranka koja je došla na vlast, jedan od važnih stranih partnera Srbije koji učestvuju u nekoliko ekonomskih poduhvata postali su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), sa vladajućom dinastijom Al Nahjan, igrajući važnu ulogu. Jedan od ovih poduhvata se vrti oko kupovine i zakupa poljoprivrednog zemljišta.

U prethodnim decenijama poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu je iznajmljeno lokalnim poljoprivrednicima. Sa investitorima iz UAE koji kupuju zemlju, Vlada Srbije može zaraditi manje. Prema nekim proračunima, Srbija gubi oko 1 milion evra po jednoj zemljišnoj imovini. Dakle, koji je razlog za ovaj aranžman? Koji je motiv Vlade Srbije? Razlog za to je obećanje kompanija iz UAE (i Vlade Srbije) da će se poboljšati proizvodnja i kvalitet zemljišta.

Zašto ovo i zašto sada?

Poljoprivredno zemljište je jedno od oblasti mogućnosti investiranja koje su identifikovale Vlada Srbije i kompanije koje dolaze iz zemlje koja se nalazi u oazi među arapskim peskovitim poljima.

Na početku ovog aranžmana nabavke i zakup poljoprivrednog zemljišta na severu Srbije, odnosno u autonomnoj pokrajini Vojvodina, artikulisani su u okviru međudržavnog sporazuma koji su sklopile vlasti Srbije i UAE. Član 6 ovog sporazuma navodi da se svim sporazumima, ugovorima, programima i projektima koji su napravljeni u vezi sa ovim sporazumom ne moraju poštovati zvanična pravila javne nabavke i procedure raspisivanja tendera propisane u zakonodavstvu Republike Srbije. Prethodno su na sličan način napravljene poslovne šeme između UAE i Srbije, poput učešća „Etihad ervejz“- u vlasničkoj strukturi srpskog avio prevoznika i projekta „Beograd na vodi“.

A tu su i konkurenti

Prema istraživanju istraživačko-analitičkog centra Vojvodine nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, javnost „Al Dahru“ i „Al Rawafed“ smatraju „otimačima zemlje“. Obe kompanije su vezane za vlasti UAE i pokazuju tendencije ka stvaranju monopola. Obe ove kompanije su morale da registruju svoje supsidijarne kompanije u Srbiji.

„Al Dahra“ je u septembru 2009. godine registrovala kompaniju pod imenom „Al Dahra Rudnap“ sa uzgojem voća navedenim kao glavna delatnost. „Al Dahra Rudnap“ je već kupila zemljište sa plantažama voća u blizini opštine Irig. Ukupna finansijska ulaganja od oko 373 miliona dinara (3 miliona evra) donela je isključivo „Al Dahra Serbia Investment Inc.“. Na zvaničnoj veb-lokaciji „Al Dahra Holdinga“, matične kompanije, Srbija nije predstavljena kao mesto poslovanja. Bar ne do sada.

„Al Rawafed“ je registrovala kompaniju pod imenom „Al Rawafed Srbija Llc.“ 2014. godine. Osnovna delatnost ove kompanije je gajenje pšenice i uljarica. Registrovan kapital uložen je 10 miliona dinara (84,5 hiljada evra). Investicija je zajedničko ulaganje „Al Rawafed International Investment Llc.“ sa sedištem u Abu Dabiju, u UAE (80,00%), i Vlade Srbije (20,00%). Veb-lokacija kompanije navodi da će ukupna ulaganja iznositi 105 miliona evra.

Kao što je predstavljeno, već postoje značajna ulaganja koja su obavila i kompanije iz Emirata i Vlada Srbije. Sve u svemu, u igri već postoje javna sredstva. To znači da postoje ozbiljna očekivanja za takve investicije, bar u ime Vlade Srbije.

Ali, zašto je ovo toliki problem?

Jedan od ilustrativnih slučajeva u ovom pogledu je poljoprivredno zemljište u granicama sela Karađorđevo. Veliki deo zemljišta nalazi se u posedu države (Ministarstvo odbrane). Ovo zemljište od 3.500 hektara je dato u zakup kompaniji „Al Rawafed Serbia“ u narednih 30 godina po ceni procenjenoj na 152,00 evra po hektaru godišnje, čak i bez tendera. Ova cena predstavlja samo polovinu cene koju su lokalni poljoprivrednici platili u prethodnim godinama i praktično neće biti profita.

Iako je najavljeno ulaganje od 140 miliona dolara i služilo je kao razlog za optimizam, zapravo nije bilo ulaganja u protekle dve godine, zemljište se nije kultivisalo, a lokalni farmeri su u dugom periodu izgubili priliku za korišćenje ovog zemljišta. Pre toga, Sektor materijalnih resursa Ministarstva odbrane Srbije izdao je mišljenje srpskoj vladi da takvo sticanje nije prihvatljivo.

Kompanija „Al Dahra“ po prvi put se pojavila u 2013. godini kada su održani pregovori o ulaganju u državno poljoprivredno zemljište u Srbiji. Narodna skupština Republike Srbije čak je ratifikovala i sporazume potpisane između Srbije i Emirata. U ovom slučaju to je bio dogovor sa kompanijom „Al Dahra“, a tada ga je vodio ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić. Ovaj aranžman je ostao bez ikakvog sprovođenja.

I pored toga, živi entuzijazma za predstavnike kompanije „Al Dahra“. Nedavno je kompanija „Al Dahra Rudnap“ bila jedini poslovni subjekt koji je dostavio kompletnu dokumentaciju potrebnu za sticanje vlasništva nad „Korporacijom PKB“ i nad njenom imovinom procenjenom na 7.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i drugih resursa za proizvodnju mleka i mesa. Ova korporacija predstavlja i jednog od najvećih zemljoposednika u zemlji. Na kraju, ova korporacija je prodata kompaniji „Al Dahra Rudnap“. Iako su kompanija „Al Dahra“ i njena srpska podružnica bili predmet kontroverznog i neuspešnog aranžmana 2013. godine, rezultati njihovih najnovijih akvizicija još nisu vidljivi.

U oblasti privatnog vlasništva u poljoprivredi u Srbiji postoje bitke koje treba da dobiju kompanije iz UAE. Trenutno najveći vlasnici privatnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji su srpski privrednici, Petar Matijević i Miodrag Kostić (po nekoj analizi, trenutno najbogatija osoba u Srbiji). Štaviše, prema podacima centralne banke Srbije, UAE nije među vodećim investitorima u Srbiji. Još uvek vodeći strani investitori dolaze iz zemalja članica Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

To je problem, zar ne?

Kao i u svakom dogovoru između Vlade Srbije i kompanija iz Emirata, najveći problem ostaje netransparentan ili čak neobjavljen javni poziv. Da podsetimo, sve se radi o imovini u javnom vlasništvu.

Ipak, građani Srbije su najveći gubitnici u ovoj neobičnoj igri koju igraju kompanije sa sedištem u UAE i srpska vlada. Uključivanje javnih sredstava koje je Vlada Srbije uložila u neuspešan poslovni poduhvat je jedan od njih. Takođe, zemljište koje je nedavno kultivisalo, koristilo i poboljšalo 80 porodica, sada se daje u zakup kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, poput kompanije „Al Rawafed“, u narednim decenijama. Ne treba zaboraviti, lokalni poljoprivrednici su takođe investirali u ova područja u prethodnim godinama. Nijednu od takvih investicija nije napravila kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata. Još nije.

Zbog toga je pesak teži od zemlje.


Ovaj članak je napisan u okviru projekta „Zapadni Balkan na raskrsnici: Procena aktivnosti nedemokratskih spoljnih uticaja,“ koju vodi Praški institut za bezbednosne studije