BEOGRAD/BRISEL – Posle prve zvanične posete Srbiji, novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji mora da se zadrži na trenutnoj putanji i iskoristi novi zamah za proširenje EU.
“Iako ozbiljni izazovi za zemlju ostaju, njima se treba baviti u duhu kompromisa i ponovo izgrađenog poverenja”, izjavio je Picula. Njegovo saopštenje objavljeno je na sajtu Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET).
„Pozivam Srbiju da svoju stratešku orijentaciju ka Evropskoj uniji pokaže usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU. Ohrabrujem Srbiju da napreduje na svom evropskom putu i rešava nedostatke koji postoje u kritičnim oblastima, kao što su vladavina prava, sloboda i pluralizam medija, izborni okvir, borba protiv korupcije i reforma javne uprave”, dodao je on.
Izvestilac Picula je istakao značaj bliskih odnosa kako za Srbiju tako i za EU. Podstakao je na saradnju vladajuće većine i opozicije radi zajedničkog cilja. Takođe, naglasio je da je ponovno pokretanje redovnijih i konstruktivnijih parlamentarnih odnosa suštinski korak ka ispunjenju svih neophodnih reformi, navodi se u saopštenju.
“Da bi se povratilo poverenje, važno je da obe strane ispune svoje obaveze. Ohrabrujem Srbiju da radi sa EU na reformama za unapređenje ovih oblasti do njihovog samoproglašenog roka za usvajanje pravnih tekovina EU do kraja 2026. godine”, rekao je Picula.
Dodao je da se pritisak na organizacije civilnog društva koji može da ometa njihov rad protivi vrednostima demokratskog i pluralističkog društva.
“U tom kontekstu, jučerašnje postupanje policije je razlog za zabrinutost. Od Srbije se očekuje da obezbedi zaista povoljno okruženje za civilno društvo, koje igra vitalnu ulogu u zdravom demokratskom društvu. To su vrednosti koje nisu samo srž Evropske unije, već i budućnosti Srbije kao zemlje kandidata i njenih građana. S druge strane, EU treba da zadrži kredibilnu perspektivu pristupanja Srbije EU zasnovanu na zaslugama, zasnovanu na objektivnoj proceni uslova“, rekao je izvestilac.
Picula je osudio nepotkrijepljene optužbe protiv EU i njenih država članica koje sugerišu njihovu umešanost u organizovanje protesta koji su u toku.
Na kraju, on je izrazio spremnost da podrži političke i demokratske procese u vezi sa evropskim putem Srbije koristeći postojeće instrumente i inicijative za podršku demokratiji.
“Ljudi mesecima protestuju na ulicu jer korupcija nagriza tkivo zemlje”
Osim saopštenja koje je objavio AFET, Picula je dao i izjavu za medije. Kako je prenela Hina, on je rekao da su „njegove ocene o situaciji u Srbiji su sada oštrije, ali je dobro – bez obzira na to što razlike postoje – da je dijalog uspostavljen“,
Evropski zvaničnik je rekao da je tokom tri dana svoje prve posete Srbiji prikupio u direktnom razgovorima sa protagonistima političkog i društvenog života „veoma vredne informacije“ i da su njegove procene sada „sigurno preciznije“, da je dobio potvrdu nekih svojih ranijih utisaka.
„Izvesno je da će to uticati na dalju pripremu izveštaja“ za Evropski parlament, rekao je Picula, koji je u oktobru imenovan za izvestioca EP.
Hina konstatuje da Picula nije uspeo da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odlazećim premijerom Milošem Vučevićem i ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem.
„Ponuđen im je razgovor, ali oni to nisu prihvatili, ali – razgovarao sam i sa predstavnicima parlamentarne koalicije vladajućih partija, i sa predsednicom parlamenta (Anom Brnabić), što mi je bilo dovoljno da zaokružim poziciju vlasti u Srbiji. To što neki nisu prihvatili, jednostavno nije na meni – ja sam čovek dijaloga, ne treba im očito, ocenio sam da je to prilika za komunikaciju“ rekao je Picula.
Na pitanje da li se Vučićeva ocena da „može da se žali Briselu i upravi vodovoda“ što ga ne primaju na intervju može iščitavati kao njegov lični stav ili kao poruka Evropskoj uniji, Picula je rekao da je „arogancija uvek oblik nesigurnosti“.
„Što je arogancija izraženija, to je nesigurniji onaj ko je koristi. Predsednik Srbije ima mnogo razloga da se oseća nesigurno – stoga me njegova ocena ne iznenađuje, s obzirom na situaciju u zemlji, a Srbija je trenutno – moram to da istaknem – visoko polarizovana zemlja i prolazi kroz ozbiljne političke krize“, istakao je Picula.
On je dodao da je stav EP poznat i da je uvek davao „podršku procesu proširenja“.
„Srbija je najveća i najuticajnija zemlja Zapadnog Balkana i EP pruža ruku, a da li će tu ruku prihvatiti visoki državni zvaničnici Srbije – to jednostavno govori više o njima“, rekao je Picula.
Picula je istakao vladavinu prava kao ključni problem Srbije, da to „svakako nije izmišljotina Tonina Picule“ i da se taj problem „nije pojavio niotkuda pošto je on imenovan za izvestioca EP“, jer svi dosadašnji izveštaji o Srbiji njegovih prethodnika, „osvrćući se na dokumente Evropske komisije, govore o problemu vladavine prava“.
„Ovo je tužna konstanta kada govorimo o proceni situacije u Srbiji“, istakao je Picula i dodao da problem borbe protiv korupcije takođe „nije izmišljotina Tonina Picule kao hrvatskog evroposlanika“, jer će to reći i ljudi koji već mesecima protestuju na ulicama „jer korupcija nagriza samo tkivo zemlje“.
On je podsetio da su i raniji dokumenti EU isticali probleme nedovoljne borbe protiv organizovanog kriminala, kao i slobode štampe – štampe i medija uopšte.
„Za razliku od mnogih zemalja u kojima tabloidi predstavljaju manje ozbiljno i zabavno štivo – u Srbiji oni predstavljaju sredstvo političkih obračuna i stvaraju ozbiljnu asimetriju u mogućnostima različitih slojeva društva i političkih opcija da imaju jednak pristup informacijama koje su ljudima potrebne“, izjavio je Picula.
Ovakvi mediji su, dodao je, verovatno jedan od razloga što je „politička svest na takvom nivou da im je lako moguće prodati priču o velikom prijateljstvu sa Rusijom, koja je politički rival EU, ili sa nekim drugim geopolitičkim rivalima poput Kine“.
„I tu se postavlja pitanje – da li Srbija zaista ima evropsku orijentaciju. Postavljam ovo pitanje jer ima mnogo činjenica da EU ovde ne uživa posebnu popularnost. Ali – da budem potpuno iskren – ovo je pitanje i za EU, iako je činjenica da se u evropskim institucijama podižu mnoge obrve kada postaje očigledna bliskost Srbije sa režimom rivala Vladimira Putina, kao i prisustvo Kine“, rekao je Picula.
On je ukazao i na stagnaciju u normalizaciji odnosa sa Prištinom, ocenivši da „tu kalkulišu obe strane“, ali da se to „mora popraviti“ jer i Beograd i Priština nepostizanjem dogovora blokiraju sopstvene evropske integracije.
„Politika je pitanje koje Srbija mora da reši, a da li ima kapaciteta – nisam siguran u ovom trenutku. Postavila je ozbiljan cilj potpunog usklađivanja sa pravom i praksom EU do kraja 2026. godine, ali ako se nešto ne popravi – nisam siguran da će tu ambiciju biti moguće ispuniti“, ocenio je izvestilac EP.
Picula je rekao da „mora da se istakne, jer postoje vidljivi dokazi, da je srpska privreda zdravija od srpske politike“.
Izvestilac Evropskog parlamenta je naveo da Srbija „zaista beleži rast životnog standarda i BDP poslednjih godina i da se uveliko gradi“.
„U to nema sumnje. Ali, dugoročno, bez političkih reformi, svaki rast postaje upitan, pre svega zato što se mora stvoriti pravna sigurnost i za pravna lica i za građane, a borba protiv korupcije izvlači ljude na ulice i predstavlja ozbiljan problem. Da li se može brzo napredovati u tom pogledu – nisam siguran, ali mislim da su to prioriteti i da to donosi prednosti odnosima sa EU“, rekao je Picula.
Prema njegovim rečima, i dalje ostaje „bez jasnog odgovora“ kako se u istu rečenicu može staviti pretnja Zapada, koji navodno organizuje ’obojene revolucije’, kada je „Zapad i EU, a skoro dve trećine ekonomske razmene Srbije je vezano za zemlje EU“.
„Pa kakav interes ima Zapad EU da ruši vlast u takvoj zemlji? Čini mi se da ovde nema ‘obojenih revolucija’, već da se vodi klevetnička kampanja protiv javnosti“, primetio je Picula.
Ostalo je bez odgovora i pitanje zašto se građani EU proteruju iz Srbije, kao što je nedavno bio slučaj posle seminara u Beogradu, kada su proterani bez jasnog obrazloženja kao navodna pretnja po nacionalnu bezbednost.
Picula je rekao da je posetio centar „Opens“ u Novom Sadu, pokrenut sredstvima EU, i od mladih čuo „mnoga dobra i razumna pitanja“ i poruku da „žele da vide svoju zemlju u EU“.