ZAGREB – Hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula upozorio je da mir, stabilnost i budućnost Evrope zavise od situacije na Zapadnom Balkanu, te poručio da je Balkan veoma osetljiv i krhk, a ako se zatese, trešće se i Evropa.
Picula u autorskom tekstu za European Western Balkans (EWB) ukazuje da se ne sme dogoditi da Balkan postane predmet brige za evropske političare.
*Autorski tekst u celosti na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
Posle finansijske i migrantske krize, EU ne treba nova nevolja na jugoistoku, koja će pretovariti krhku ahritekturu njenih unutrašnjih veza, naveo je hrvatski evroparlamentarac i dodao:
“Balkan je veoma osetljiv i krhk, a ako se zatrese, trešće se i Evropa”.
Usvajanjem strategije Evropske unije za Zapadni Balkan potvrđena je evropska budućnost regiona, ova perspektiva ističe prioritete i polja na kojima bi trebalo pojačati saradnju i specifične izazove sa kojima se suočavaju države na tom području, smatra Picula.
Picula kaže da EU istovremeno treba da se pripremi za nove članove u finansijskom i institucionalnom kontekstu.
“Moramo da budemo jači, čvršći i efikasniji pre nego što postanemo veći”, navodi Picula.
On priča o “krizi bez presedana” na spoljnim granicama EU, kao i o problemima o internom funkcionisanju bloka.
“U ovim uslovima EU su potrebni dokazi da je sposobna da rešava velike probleme našeg kontinenta u 21. veku, kao što je bila sposobna u drugoj polovini 20. veka. Sve što doprinosi takvoj slici EU će morati da podrži Brisel”, piše Picula.
Podsetivši da je Bugarska u januaru preuzela predsedništvo nad EU, naglašava da ta država želi da sa svakom zemljom regiona formira jasan plan akcije sa konkretnim koracima, koji će ubrzati pristup EU.
“Bez davanja lažnih nada Bugarska će se fokusirati na jačanje regionalne saradnje i dobrih odnosa sa komšijama, kao i na probleme kao što su saradnja u razvoj transportne i energentske infrastrukture, komunikacija i obrazovanje”, navodi Picula, dodajući da bi Bugarska mogla da bude “vredan posrednik” u pregovorima zemalja zapadnog Balkana sa EU.
Piše kako će Bugarska biti posvećena Zapadnom Balkanu i politici širenja i integracije.
“Sofija je naglasila podršku individualnom prostupu, što znači da će napredak svake države zavisiti od toga koliko ispunjava uslove za članstvo. Pre nego što postanu deo EU porodice, moraće da uvedu reforme, suzbiju korupciju i uspostave vladavinu prava. Sofija se nada da će specifični dogovori u jačanju transportnih, energetskih i digitalnih veza između država regiona i EU biti postignuti na predstojećem samitu Zapadnog Balkana i EU u maju”, piše Picula.
Prema njegovim rečima, stagnacija na Balkanu proizvodi probleme, a ne stabilnost i utiče na političke konflikte unutar država, što dalje utiče na odnose zemalja.
“Postoje mnoge grupe koje se pozivaju na svoje pravo na veto i ne žele promene, pogotovo po pitanju prihvatanja evropskih standarda. Ne žele da se istaknu i postanu društvo sa malim nivoom korupcije. Ne žele da postanu države gde pobeđuje sloboda medija i izražavanja, gde je pravda funkcionalna i gde postoji jak parlamentarni sistem. Zapadni Balkan nije postigao ništa od toga”, navodi Picula.
Navodi da je situacija u Bosni i Hercegovini značajno drugačija, zbog veoma napetih odnosa između tri konstitutivna naroda i dovodi u pitanje spremnost BiH da sprovede sve neophodne reforme.
Dovodi u pitanje i same želje predstavnika, naglasivši da je teško postići konsenzus sva tri predstavnika naroda, a da političko rukovodstvo gleda da zadrži status kvo.
Kako kaže, pozivajući se na situaciju na Kosovu, bitno je da EU odgovori i pokuša da spreči takve tragične događaje u regionu.
Ocenjuje da je Crna Gora najviše postigla po pitanju članstva u EU na Zapadnom Balkanu, ali da mora da reši svoje unutrašnje probleme.