BEOGRAD – Srbija pati od ozbiljnog manjka demokratije i to se ne može opravdati i pokriti ekonomskim napretkom i nastavkom dijaloga Beograda i Prištine, poručila je Kati Peri, potpredsednica Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, na konferenciji “Više od izveštaja: Šta stoji u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama”, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji.
Piri je istakla da Srbija mora da obezbedi da proevropska posvećenost bude praćena osnovnim reformama, ali i izjavama lidera, dodajući da EU očekuje da će nova vlada na tome i raditi.
Ona je rekla da je zabrinuta kada vidi dešavanja u određenim državama EU, ali i to što se taj populizam širi i nalazi saveznike i na Zapadnom Balkanu.
“To je borba koja se vodi i unutar EU. Sada se nalazimo u toku jedne od najvažnijih bitki, jer postavlja se pitanje da li možemo da finansiramo vlade koje ne rade u korist građana,u kojima se bogate oni ili njihove kompanije, što se dešava u Poljskoj i Mađarskoj”, rekla je Piri.
Prema njenim rečima, ključno je da zemlje kandidati ne skrenu pogled od kvaliteta demokratije.
“Na to stalno podsećamo i komesara Varheljija. Stoga, bilo je vrlo čudno kada pročitate izveštaj o Srbiji koji odslikava stvarnu sliku stanja u državi, ali ako slušate Varheljijev govor, tu sliku nećete dobiti “, rekla je Piri.
Na pitanje da li je dijalog Beograda i Prištine najvažniji za put Srbije ka EU, ona je ocenila da Srbija ne može da otvori novo poglavlje, a da se pre toga ne bavi ozbiljnim problemima u poglavlju 23 i 24.
“Poglavlja 23 i 24 u praksi podrazumevaju liberalnu demokratiju i vladavinu prava. To je povezano i sa dijalogom. Ako imate demokratsku Srbiju imaćete i dijalog između Srbije i Kosova. Za dobrobit građana Srbije, vlada bi trebalo da se trudi da ostvari taj napredak”, rekla je ona.
Piri je istakla da je izveštaj signal da Srbija ne treba da nastavi kao do sada i da moraju da se preformulišu promene koje se moraju izvršiti pre nego što se nastavi sa otvaranjem poglavlja.
Govoreći o investicionom paketu koji je došao zajedno sa izveštajem Evropske komisije, Piri je rekla da EU mora obezbediti jasno upravljanje u uslove upravljanja dodeljenim sredstvima.
“Ono što najmanje želimo jeste da pročitamo za nekoliko godina u medijima da je novac bio korišćen u interesu kompanija bliskih vladajućoj stranci, umesto na dobrobit srpskog naroda i to ćemo nadgledati”, rekla je ona.
Piri je poručila da je važno da EU u Srbiji ima jakog demokratskog saveznika u regionu.
Sonja Stojanović Gajić, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 24 i članica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku istakla je da se ocena za Srbiju u poglavlju 24 ne menja već četiri godine.
“Pored toga, ocene su nam lošije u odnosu na Crnu Goru, ali čak i na Albaniju i Severnu Makedoniju, koje nisu još otvorile ovo poglavlje”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, srpska policija jedna je od najtraženijih partnera evropskih policijskih službi, tako da problem u Srbiji nije u znanju i stručnosti.
“Nije problem u znanju i stručnosti, ali ono što nedostaje je da se njima ne dozvoljava da rade svoj posao u skladu sa pravilima struke. Najveća zamerka Evropska komisija je da ni tužilaštvo ni policija nisu operativno nezavisni”, rekla je Stojanović Gajić.
Ona je objasnila da to znači da onda i kada oni imaju neka saznanja, tu istragu može saustaviti ministar.
“Ni zakoni ni praksa ne omogućavaju da tužilaštvo i policija rade svoj posao kako treba. To za posledicu ima selektivnu pravdu i nejednaku bezbednost za sve”, rekla je Sonja Stojanović Gajić.
Međak: Najveći deo onoga što EK napiše izvlači se iz dokumenata Vlade Srbije
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, povodom izjava da izveštaj Evropske komisije “sadrži pisanja civilnog sektora”, objasnio je da se najveći deo izveštaja izvlači iz dokumenata vlade Srbije.
“Izveštaj Evropske komsije piše se tokom cele godine, a najveći deo sve toga što piše, Evropska komisija dobija i izvači iz dokumenata Vlade Srbije. Ona na šest meseci daje prilog Evropskoj komisiji šta je urađeno”, rekao je Međak.
On je istakao da tokom godine Evropska komisija i Vlada imaju barem deset sastanaka, što na nivou eksperata, što na najvišem nivou, kao i da se na tim sastancima daju pripremni materijali iz vlade.
“Članice Evropske unije daju svoje priloge kao svoje viđenje stanja u Srbiji. Evropska komsija gleda zatim izveštaje međunarodnih oranizacija prisutnih u Srbiji, međunarodnih organizacija civilnog društva pa tek onda razgovaraju i sa civilnim društvom u Srbiji”, objasnio je Međak.