fbpx
European Western Balkans
Politika

Plan rasta EU za Zapadni Balkan: Oslobađanje novih sredstava nakon implementacije Reformske agende

Zastave EU i Srbije; Foto: Ministarstvo pravde

BRISEL – Evropska komisija usvojila je novi Plan rasta za Zapadni Balkan, sa namerom da u region donese neke od prednosti članstva pre pristupanja, podstičući ekonomski rast i ubrzavajući društveno-ekonomsku konvergenciju.

Evropska komisija je izgradila Plan rasta za zapadni Balkan oko četiri ključna stuba. Prvi stub se fokusira na unapređenje ekonomske integracije sa Jedinstvenim tržištem Evropske unije, dok drugi stub nastoji da podstakne ekonomsku integraciju unutar Zapadnog Balkana kroz Zajedničko regionalno tržište.

Treći stub ima za cilj da ubrza fundamentalne reforme, dok se četvrti stub fokusira na obezbeđivanje povećane finansijske pomoći za podršku ovim reformama kroz Instrument pomoći reformama i rastu za Zapadni Balkan. Evropska komisija planira da sprovede ove mere između 2024. i 2027. godine.

Prema ovom planu rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi reformsku agendu zasnovanu na postojećim preporukama, uključujući godišnji paket proširenja i zaključke Ekonomskog i finansijskog dijaloga na osnovu Programa ekonomskih reformi (ERP) zemalja. Komisija će se o agendi konsultovati, oceniti je i usvojiti.

Reformska agenda će identifikovati ograničen set prioritetnih reformi, podeljenih na kvalitativne i kvantitativne korake koji će služiti kao „uslovi plaćanja“. Po njihovom ostvarenju, oni će pokrenuti oslobađanje sredstava u okviru novog Instrumenta pomoći reformama i rastu prema unapred određenom vremenskom okviru.

Kao deo ovog plana rasta, Komisija je identifikovala sedam početnih prioritetnih oblasti koje bi EU mogla da ponudi zemljama Zapadnog Balkana. Takva integracija bi donela značajne ekonomske koristi za region i obezbedila jednake uslove među proširenim zemljama.

Sedam prioritetnih oblasti su: slobodno kretanje robe, slobodno kretanje usluga i radnika, pristup Jedinstvenoj evropskoj zoni plaćanja (SEPA), olakšavanje drumskog transporta, integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta, jedinstveno digitalno tržište i integracija u industrijske lance snabdevanja.

Komisija planira da predloži amandmane na Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) kojima bi se uveo mehanizam za osnaživanje organa SSP-a da prošire prava i obaveze pravne tekovine EU na Zapadni Balkan kada ispune neophodne uslove. Ovaj mehanizam bi omogućio organima SSP-a da usvoje anekse koji sadrže listu zakonodavstva o Jedinstvenom tržištu („acquis”) u određenim oblastima. Zemlje Zapadnog Balkana bi prenele ovo zakonodavstvo u domaće zakonodavstvo i pravila o monitoringu.

U oblasti finansiranja, novi Instrument pomoći reformama i rastu za Zapadni Balkan pružiće suštinsku podršku implementaciji novog plana rasta sa njegova četiri stuba kroz značajno pružanje povećane finansijske pomoći. Predloženi instrument će pokriti period 2024-2027 i pružaće finansijsku podršku u obliku bespovratne podrške (do 2 milijarde evra) i zajmova (do 4 milijarde evra) kroz direktne isplate u nacionalne budžete ili kao kapitalne investicije kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (VBIF).

Novi plan rasta za zemlje Zapadnog Balkana nadograđuje se na postojeću metodologiju proširenja i stvara paket mera koje se međusobno jačaju i multiplikuju potencijalnu korist svake akcije. Takođe, prema dokumentu, predviđa se više podsticaja i prednosti integracije uoči pristupanja EU, sa ciljem da se ubrzaju pregovori o pristupanju. Plan naglašava hitnost akcija sa ciljem da plan rasta ostvari opipljive promene do naredne godine.

Prema mišljenju Komisije, plan rasta će podstaći zemlje da ubrzaju usvajanje i implementaciju „acquis-a“. Štaviše, kako je navedeno, snažan fokus na integraciju u regionu Zapadnog Balkana trebalo bi da pomogne vladama da se fokusiraju na svoju očekivanu budućnost kao članice EU i da prevaziđu bilateralne izazove.

Povezani članci

EK predložila 750 miliona evra povoljnih kredita za region, Srbija se nije prijavila

EWB

Nemački mediji: Srbija dobila direktan uticaj u Prištini

EWB

Bivšoj ministarski evropskih integracija Crne Gore Jovani Marović odbijen ulazak u Srbiju

EWB