U novembru prošle godine Evropska komisija predstavila je Plan rasta za Zapadni Balkan, ekonomski program koji je, između ostalog, usmeren na smanjenje socio-ekonomskog jaza između država članica EU i Zapadnog Balkana, dalju integraciju regiona unutar Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM) i pripremu regiona za uključivanje u Jedinstveno tržište EU.
U tu svrhu, Evropska unija opredeliće 6 milijardi evra, od kojih će dve milijarde biti u obliku bespovratnih sredstava – grantova, a četiri u formi zajmova pod povoljnim uslovima. Cilje je udvostručiti ekonomije regiona u narednih deset godina.
Ekonomski stručnjaci kažu za European Western Balkans da Plan rasta ima svoje prednosti, ali ističu da ponuđena sredstva nisu dovoljna da se ispune sve ambicije koje je EU postavila.
Branimir Jovanović, ekonomski ekspert sa Instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) u Beču, kaže za EWB da Plan rasta predstavlja svega 20% sredstava koje zemlje regiona trenutno dobijaju putem IPA fondova.
“Ciljevi koje Plan postavlja – da duplira BDP u regionu i slično – svakako neće biti ispunjeni, jer su konkretne mere premlake. Ukupna veličina finansijske komponentne Plana je 6 milijarde evra. IPA fondovi koji su trenutno na snazi imaju ukupnu veličinu od 30 milijarde. Oni su na snazi već nekoliko godina, i vidimo da ne daju neke velike rezultate. Zašto bi sada ovaj novi instrument, koji je 5 puta manji, bio bolji?”, kaže Jovanović.
Ekonomski analitičar i urednik portala BiznisCG, Predrag Zečević, kaže da Crna Gora može iz Plana rasta povući oko 413 miliona evra. On smatra da ta sredstva jesu značajna, ali ne i dovoljna da se smanji ekonomski jaz između zemalja regiona i EU.
“Samo Crnoj Gori za izgradnju preko potrebnih autoputeva, brzih cesti i za potpunu rekonstrukciju železnice potrebno je između 6 i 8 milijardi evra, što je bukvalno vrednost godišnjeg BDP-a Crne Gore. Takođe, Crnoj Gori su potrebna značajna sredstva da ispuni kriterijume za zatvaranje Poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine i velika sredsta za digitalnu i zelenu transformaciju”, kaže Zečević.
Prema njegovim rečima, Plan rasta jeste dobra ideja, ali bolju uslugu EU bi napravila Crnoj Gori i ostalim zemljama regiona kada bi omogućila korišćenje strukturnih fondova EU.
Sredstva premala da motivišu političke elite za ispunjavanje reformi
Sve institucije Evropske unije insistiraju da zemlje regiona moraju ispuniti neophodne kriterijume kako bi povukle sredstva iz fondova. Među njima su i reforme koje se tiču vladavine prava i političkih kriterijuma. Za Kosovo i Srbiju jedan od uslova biće i napredak u procesu normalizacije odnosa.
Usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom takođe đe igrati važnu ulogu u kriterijumima za pristup fondovima. Međutim, po ovom pitanju nema saglasnosti institucija EU. Kako je ranije pisala Radio Slobodna Evropa (RSE), dok je Evropski parlament insistirao da usklađenost sa spoljnom politikom, uključujući i sankcije Rusiji, treba da bude preduslov za dobijanje sredstava, stav drugih institucija je prevladao pa tako ovo pitanje neće biti eksplicitni preduslov za dobijanje sredstava.
Branimir Jovanović ističe da su ova sredstva premala da bi primorala političare u regionu da sprovedu neophodne reforme.
“Ako se pogledaju detalji novog instrumenta, samo 2 milijarde su u vidu grantova, za period od 4 godine. Dakle, samo 500 miliona evra godišnje za ceo region, što je oko 0.3% godišnjeg BDP-a regiona. Kako bilo ko može očekivati da tako mala sredstva, koja su na nivou statističke greške, mogu naterati političare da sprovedu reforme koje oni ne žele sprovesti godinama?”, kaže Jovanović.
Na pitanje da li je moguće da nekim zemljama ne budu odobrena sredstva zbog nedostatka reformi, Jovanović objašnjava da bi takva situacija mogla da se dogodi u teoriji, ali da u praksi očekuje da će možda neke zemlje dobiti manje, neke više, ali da nijedna neće biti na nuli.
“Ono što mislim da će se desiti je da će zemlje dobiti možda pola od raspoloživih sredstava. Uslov da se dobiju pare je ispunjavanje reformskih agendi, koje će same zemlje dogovarati sa Evropskom Komisijom. Dakle, nije da će EU nametnuti reforme zemljama, nego će se svaka zemlja dogovoriti sa EU šta treba da uradi. I onda će u tim agendama ući i reforme koje nisu tako problematične, i koje će zemlje ispuniti, i zbog toga će dobiti neka sredstva”, objašnjava Jovanović.
Stefan Ristovski, istraživac u Institutu za evropsku politiku (EPI) iz Skoplja, smatra da nedostatak reformi može rezultirati time da neke zemlje u regionu ne budu u mogućnosti da iskoriste sredstva koja nudi Plan rasta.
“Ono što Plan rasta nudi uslovljeno je napretkom na unutrašnjem planu, političkom voljom i širokim društvenim konsenzusom za ubrzane reforme, napretkom u Zajedničkom regionalnom tržištu (CRM) i absorpcionim kapacitetima zemalja regiona za dodatna sredstva. Nedostatak reformi sigurno bi mogao rezultirati da neke od zemalja ne iskoriste mogućnosti kojie nudi Plan rasta. To će takođe zavisiti od efikasnog praćenja i ocenjivanja reformi, kao i od čvrste posvećenosti Evropske unije da nepristrasno primenjuje mehanizam uslovljavanja”, veruje Ristovski.
Dok evropske institucije rade na završetku konačnog teksta odluka o Planu rasta za Zapadni Balkan, vlade zemalja regiona najavljuju da ubrzano rade na pripremi reformskih agendi od čijeg ispunjenja će zavisiti sredstva.
Jedina zemlja u regionu, koja je u trenutku objavljivanja ovog članka, javno objavila svoju reformsku agendu je Crna Gora.
Predrag Zečević ocenjuje da taj dokument Vlade ambicionzan i dobar, dodajući da su neki aspekti mogli biti bolje razrađeni.
“Vladin dokument je i ambiciozan i dobar, ali bi neke stvari su morale biti bolje. Jednostavno, država Crna Gora mora pomoći privatni sektor (koji se tek ovlaš pominje u dokumentu) sa makar 100-150 miliona eura za razvoj malog i srednjeg biznisa. Crna Gora je jedina zemlja na svetu gde su prosečne plate u državnom sektoru (950 eura) makar 30 posto veće nego plate u privatnom sektoru, što je nonsens jer je privatni sektor taj koji puni budžet i razvija ekonomiju”, kaže Zečević.
Plan ne obezbeđuje puni pristup tržištu EU
Predstavljeni Plan rasta počiva na četiri stuba koje zemlje regiona treba da ispune kako bi povećale stope rasta svojih ekonomija. Prvi stup podrazumeva integraciju unutar regiona putem postojećeg mehanizma Zajedničkog regionalnog tržišta, a što ima za cilj razvoj jedinstvenog tržišta unutar regiona po istom modelu zajedničkog tržišta unutar EU.
Drugi stub teži proširenju ove integracija na nivo EU, sa ciljem da se unaprede ekonomske veze regiona za Jedinstvenim tržištem EU. Treći stub fokusiran se na ubrzanje temeljnih reformi, a četvrti stub podrazumeva povećanje finansijske pomoći za podršku reformama putem Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan za period od 2024-2027.
Govoreći o pozitivnim aspektima Plana rasta, Branimir Jovanović kaže da je dobro to što plan uključuje namere EU da otvori svoje tržište za Zapadni Balkan pre pristuanja EU, pozicionirajući postojeću inicijativu Zajedničkog regionalnog tržišta unutar procesa pristupanja.
“”Međutim, svaki od ovih elemenata ima svoje slabosti i nedostatke, zbog čega je ukupan utisak da Plan ne ispunjava očekivanja. Kada je reč o Zajedničkom regionalnom tržištu Zapadnog Balkana, ono trenutno ne funkcioniše kako treba zbog nerešenih političkih pitanja u regionu, i Plan ne nudi rešenja za prevazilaženje ovih problema”, dodaje Jovanović.
Što se tiče jedinstvenog tržišta EU, Jovanović objašnjava da konkretne mere koje Plan predviđa su nedovoljne i tiču se manje važnih aspekata, zbog čega Zapadni Balkan ipak neće imati punopravan pristup tržištu EU.
Stefan Ristovski smatra da “rana integracija” na tržište EU ne bi u potpunosti otvorila granice EU, već bi ponudila pojednostavljene procedure i niže troškove trgovine ukoliko zemlje regiona usvoje relevantni pravni okvir EU.
“Ekonomije Zapadnog Balkana značajno zaostaju za prosekom EU, stoga povećanje finansiranja i integracija na Jedinstveno tržište mogu smanjiti jaz, ali teško mogu da ponude efekte punopravnog članstva”, zaključuje Ristovski.
Institucije Evropske unije još uvek nisu postigle dogovor o konačnom tekstu odluke. Evropski parlament raspušta se u aprilu, a saglasnost ove institucije neophodna je kako bi se odluka usvojila. Ako se dogovor ne postigne tokom sledeće nedelje, postoji rizik da će usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan biti odloženo do zime.