fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Platforme opozicije nude sporna rešenja, ali dobro gađaju suštinu problema izbora u Srbiji

Predstavnici opozicija sa evropskim poslanicima; Foto: Twitter/SavezZaSRB

Uprkos tome što detalji o nastavku međustranačkog dijaloga, poput formata, dinamike i tema, još uvek nisu poznati, opozicija u Srbiji izlazi sa svojim prvim platformama i strategijama za pregovore sa vlastima.

Predstavnici 12 opozicionih organizacija predstavili su predlog platforme opozicije za pregovore sa vlastima o uslovima za slobodne i poštene izbore.

Predlog su potpisali Nova stranka, Socijaldemokratska stranka (SDS), pokret “Jedan od pet miliona”, Demokratska stranka Srbije (DSS), Kancelarija za lokalne i inovativne politike, Branislav Lečić, Građanski demokratski forum (GDF), Vlaška stranka, Mađarski pokret, Nova Srbija i Zelena stranka.

Tim dokumentom, između ostalog, traži obezbeđivanje slobodnog glasanja na izborima, bez pritisaka i ucena, poboljšanje kontrole predizbornog i izbornog procesa, sprečavanje funkcionerske kampanje i osnivanje dva koordinaciona tela, za medijsko praćenje izbora i praćenje izbornog procesa.

Deo opozicije okupljen oko Stranke slobode i pravde (SSP) i Demokratske stranke (DS), Pokret slobodnih građana (PSG), Ne davimo Beograd, Pokret za preokret i Zajedno za Srbiju, prošle nedelje takođe je predstavio svoju platformu za dijalog sa vlastima o izborim uslovima čiji su ciljevi da obezbedi slobodno i tajno izjašnjavanje na izborima, spreči zloupotreba državnih i javnih resursa u političke svrhe, oslobode mediji, kako bi građani mogli da budu potpuno, istinito i blagovremeno informisani, a politički akteri ravnopravno predstavljeni, uspostave stručna tela koja kontrolišu predizborni i izborni proces i brzo reaguju na sve nepravilnosti.

Iako se stekao utisak da do zajedničke platforme neće doći, kako prenosi dnevni list Danas, u narednih sedam dana moglo bi da dođe do dogovora oko zajedničke platforme za pregovore sa vlašću. Tačka sporenja već duže vreme među opozicijom je i stav oko toga treba li i na koji način uključiti zajedničku platformu partije koje su izašle na prošle izbore.

Politikolog Boban Stojanović za EWB kaže da u detektovanju problema šta je to nepravedno i neslobodno na izborima u Srbiji su manje-više svi saglasni, te da to nisu stvari oko kojih postoje sporovi.

“Medijska situacija, pritisci na birače, funkcionerska kampanja, zloupotreba javnih resursa, kupovina glasova, nefunkcionisanje institucija koje su važne za izbore (Agencija za borbu protiv korupcije, REM, RIK), spajanje različitih nivoa izbora i nosilac liste koji nije kandidat, a pri tom je i predsednik svih građana i sl. U tom smislu, ova platforma se naslanja na sve ono što OEBS/ODIHR godinama pišu u svojim izveštajima, sve ono o čemu CRTA, Transparentnost, BIRODI izveštavaju godinama, pa i sve ono što je Stručni tim građanskog protesta popisao pre skoro dve godine”, kaže Stojanović.

On dodaje da u tom smislu platforma opozicije okupljene oko SSP-a u DS-a gađa u suštinu problema, kao i druge predstavljene platforme.

“U tom smislu su sve na istom tragu i kada se pogledaju i izlistaju ti problemi, logično je i da se zapitamo zašto uopšte i postoji više platformi. Jedina novina ove platforme je traženje vanrednih izbora na svim nivoima (ne samo parlamentarni nego i pokrajinski i svuda gde su održani lokalni izbori 2020. godine) kao posledica bojkota i nelegitimnosti tih izabranih lokalnih/pokrajinskih skupština i razdvajanje izbora što su dobri predlozi, samo bih tu naglasio da je to potrebno što pre definisati i na nivou izbornih zakona, a ne samo na nivou lex specialisa za trenutne okolnosti. Prema tome, platforma dobro gađa probleme”, objašnjava Stojanović.

Docent sa Fakulteta političkih nauka  Dušan Spasojević saglasan je u oceni da ključni problemi izbornog procesa u opozicionim platformama jesu pogođeni, kao što su medijske slobode i pritisak na birače.

Prema njegovim rečima, ono što je novo u platformi opozicije okupljene oko Stranke slobode i pravde i Demokratske stranke jeste ideja da se izlazi iz okvira i da se ide sa lex specialisima.

“To je ono što ih razlikuje u odnosu na dosadašnje pristupe koje smo imali i pristupe organizacija poput Crte, OEBS-a i drugih koje se bave izborima, koje su ipak pokušavale da poprave stvari unutar postojećeg sistema. Dok se sada čini da je opozicija prihvatila jedan drugačiji pristup, a to je da mora da se promeni nešto toliko temeljno da bi stvari funkcionisale, jer dosadašnje vrste podešavanja sistema nisu davale rezultate”, objašnjava Spasojević.

On navodi primer Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u kom je postojalo određeno institucionalno podešavanje, izbor dva nova člana, ali na kraju bez većih rezultata.

“Na primeru REM-a videli smo da se neko podešavanje dogodilo, izabrana su dva nova člana koja su krenula nešto da rade, ali se onda ispostavilo da ne postoji većina za promene, a bez većine u tom telu vi ne možete ništa zapravo da uradite. U tom kontekstu razumem tu potrebu da se stvari razmrdaju i temeljno izmene, što je neka vrsta podsećanja na 1996. i 1997. kada se lex specijalisom ispeglao izborni proces ili čak na ono što se dešavalo u Severnoj Makedoniji u određenim trenucima”, kaže Spasojević.

Zahtev za moratorijumom na ustavne promene dobar

Među zahtevima iznetim u platformi opozicije ukrupnjene oko DS-a i SSP-a, našao se zahtev o uvođenju moratorijuma, odnosno prekidanja ustavnih promena.

Kao što je EWB ranije pisao, rešenja koja su data u sadašnjim amandmanima za promenu Ustava u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe, ne daju potrebnu nezavisnost pravosuđu. Organizacije civilnog društva od vlasti u više navrata istakle su da je neophodno sačiniti potpuno novi tekst koji će na suštinski način omogućiti funkcionisanje i delovanje sudske grane vlasti bez političkih pritisaka.

U platformi dela opozicije se navodi da imajući u vidu krizu demokratije oličenu u Narodnoj skupštini bez opozicije, konstituisanom na osnovu nelegitimnih izbora, opozicija zahteva moratorijum na ustavne promene do formiranja novog skupštinskog saziva nakon održavanja slobodnih i fer izbora.

Boban Stojanović za EWB ocenjuje da je predlog o prekidu ustavnih promena u ovom sazivu dobar, s obzirom na to da najveći deo opozicionih stranaka nije učestvovao na izborima.

“Kada iza ovog zahteva stoje DS, SSP i Ne davimo Beograd, to je legitiman zahtev, mada nije da su postojale neke ozbiljnije namere da se menja Ustav osim u delu koji se tiče podele vlasti što je još odavno trebalo da bude urađeno kao deo Akcionog plana za Poglavlje 23 u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ali svakako je ovo važno s obzirom na izbore 2020. godine i de facto jednopartijske Narodne skupštine koja je izabrana na nelegitimnim izborima”, kaže Stojanović.

On smatra da vlast neće praviti previše problema oko ovog dela zahteva jer svakako ne postoje šanse da se u skorije vreme zatvori poglavlje 23 ali napominje da to može biti argument u prilog vlasti u pregovorima da opozicija ovakvim zahtevom želi da stopira proces evropskih integracija Srbije.

Paralelno uredništvo javnih servisa – najsporniji deo predložene platforme

Ono što je ostao zahtev opozicije jeste uvođenje paralelnog uredništva Informativnog programa javnih servisa RTS i RTV.

Kako je predloženo, o uređivanju ovog dela programa odlučivala bi najveća postojeća udruženja novinara Srbije: NUNS, UNS i NDNV. Paralelna i gostujuća uredništva informativnih programa funkcionisala bi po principu periodičnog smenjivanja u uredničkom poslu.

Naš sagovornik Dušan Spasojević ističe da bi to verovatno bilo teško izvodljivo u praktičnom smislu.

”Do sad nisam sreo nijednog novinara koji bi zahtevao takav pristup. Mislim da je to teško izvodljivo u praktičnom smislu, a drugo ne verujem da bi novinari želeli da dobiju tu etiketu opozicionih novinara i da uređuju medije”, kaže Spasojević i dodaje da je to verovatno najtanji deo platforme, jer čak i da postoji politička volja u praktičnom smisli ideja je neizvodljiva.

On ipak napominje da bi zahtev o dodeljivanju pete frekvencije mogao doprineti medijskom pluralizmu.

”Ovde stvari već stoje drugačije. Peta frekvencija se može doneti bez ikakvog problema, to bi već doprinelo medijskom pluralizmu, osim ako tu petu frekvenciju ne bi dobila neka potpuno provladina televizija”, kaže Spasojević.

Komentarišući zahtev opozicije za formiranjem stručnog i nezavisnog tela koje treba da zameni REM, Spasojević navodi da bi pravljenje tela koje bi bilo zamena za REM ili REM na „steroidima“ moglo da da pozitivne pomake kada je u pitanju medijska slika u Srbiji.

“Kada bi postojalo neko telo koje bi imalo sposobnost i autoritet da reaguje od danas do sutra i da reaguje na ono što su kršenja i medijskog pluralizma i medijskih pravila. Ima tu različitih pristupa, nekih koji bi mogli da daju rezultat. Naprosto kada bi sada izabrali novi sastav REM-a on bi dao neke rezultate, možda u nekom dužem periodu u odnosu na izbore, ali bi dao neke rezulatte. ako bi se napravio neki ekspeditivniji REM “lex specialis” REM on bi zaista mogao da prosto promeni balans. Ništa od toga neće da da demokratiju za tri dana, ali ovde prosto govorimo o nekim ravnopravnijim uslovima”, kaže Spasojević.

Vraćanje cenzusa na 5% mora se naći među zahtevima

Poslanici Narodne Skupštine usvojili su u februaru prošle godine izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, a izmenama je smanjen cenzus sa 5 na 3 odsto. Podsećamo, izmene je samo tri meseca predložila Srpska napredna stranka, a kako se tada u javnosti tumačilo, tim potezom vlast je pokušala da „namami“ opoziciju da odustane od bojkota, pokušavajući da u Parlament uvede „kontrolisanu“ opoziciju.

Međutim, ono što se ni u jednoj od ponuđenih platformi nije našlo je upravo zahtev za vraćanjem cenzusa.

Boban Stojanović smatra da bi u zahtevima opozicije vraćanje cenzusa moralo da se nađe, kao i ukidanje mogućnosti da se potpisi za kandidovanje na izborima overavaju u jedinicama lokalne samouprave.

„Ove promene su usvojene tokom izborne 2020. godine i opozicija bi morala da insistira da se ove stvari vrate na pređašnje stanje, a posebno jer znamo zašto su obe stvari promenjene – da bi se neko prebacio preko sniženog cenzusa i da bi skupština izgledala iole pluralnije (uspeli su da prebace SPAS) i da bi se što više listi kandidovalo na izborima i dalo nekakav privid legitimiteta, a u stvari je samo dodatno urušeno poverenje u izborni proces zbog najmanje 5/6 izbornih listi za koje su utvrđene ozbiljne nelogičnosti u pogledu overe potpisa u određenim opštinskim upravama i veliko je pitanje šta će još da se otkrije oko tih potpisa u periodu koji sledi“, napominje Stojanović.

Da je potrebno vratiti cenzus na 5%, smatra i docent na FPN-u Dušan Spasojević.

“Mi smo u prošlosti imali te zahteve čak i da se stepenuje cenzus za koalicije. To bi verovatno i bilo neko prihvatljivo rešenje. Moguće da sada nekim delovima opozicije niži cenzus odgovara, ali to bi bilo jako važno da se vrati unazad. Taj cenzus od pet odsto bio je važan deo ukrupnjavanja političke scene i davao je rezultate”, zaključuje Spasojević.

Povezani članci

[BSF] Bregu: Najbitniji izazovi Zapadnog Balkana su stabilnost i razvoj

EWB

[EWB Intervju] Pavlović: Kao zajednica se udaljavamo od usvajanja evropskih vrednosti

Sofija Popović

Zapadni Balkan ujedinjeno u borbi protiv rasprostranjenosti vatrenog oružja

EWB