BEOGRAD – Šesta Beogradska NATO nedelja, u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) i uz podršku odeljenja NATO-a za javnu diplomatiju i Ambasade SAD, počela je danas u Palati Srbija.
Uvodne govore održali su Jelena Milić, direktorka CEAS-a, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot i Robert Pščel, viši oficir za Rusiju i Zapadni Balkan u Odeljenju NATO-a za javnu diplomatiju.
Milić je istakla da se ovogodišnja NATO nedelja održava u vreme zanimljivih geoplitičkih okolnosti. „Stekli su se uslovi da se višedecenijski sukobi u regionu reše. Postoji spremnost nekih lidera na kompromis“, rekla je ona, dodajući da se treba boriti protiv dezinformacija koje dolaze i spolja i iznutra.
Vreme je da Beograd i Priština sklope multidimenzionalni obavezujući sporazum, koji će doprineti miru i stabilnosti u regionu, podvukla je Milić. Neke zapadne države su od letos pokazale fleksibilniji odnos prema ovom pitanju, podsetila je ona.
S druge strane, postoji i izvestan skepticizam nekih drugih aktera, koji veruju da bi pojedini delovi sporazuma „zapalili“ region. „Neki od ovih argumenata više odgovaraju Balkanu devedesetih i ranih dvehiljaditih, sada je situacija znatno drugačija“, rekla je Milić.
Ona je istakla da CEAS podržava korekciju granica između Srbije i Kosova, odnosno pripajanje četiri opštine na severu Kosova Srbiji, kao najmanje loše rešenje. U pitanju nije stvaranje etnički čistih država, što se vidi iz demografskih podataka, a ni podela Kosova, jer je u pitanju relativno mala teritorija, objasnila je ona.
„Multikulturalizam je, naravno, plemenita ideja, ali ne može biti cilj sam po sebi bez demokratskog okvira“, zaključila je Milić.
„Svesni smo da su odnosi Srbje i NATO-a delikatni i opterećeni prošlošću – o tome imamo različita mišljenja i to je realnost. Ali imamo obavezu i odgovornost da zajedničkim snagama obezbedimo stabilnost“, rekao je ministar Dačić.
On je podsetio da je Srbija opredeljena za dalji razvoj odnosa sa Alijansom, ali i da želi da ona ostane u kontekstu vojne neutralnosti. Nakon uspešno okončanog prvog ciklusa Akcionog plana za individualno partnerstvo (IPAP), u toku su pripreme za drugi.
„Mi uvažavamo opredeljenja naših suseda za članstvo u NATO-u i očekujemo razumevanje za našu saradnju sa zemljama koje nisu članice NATO-a. Ti odnosi nisu na štetu odnosa sa NATO-om“, rekao je Dačić.
Dodao je da Srbija od Alijanse očekuje da sa razumevanjem posmatra njene prioritete, a to je Kosovo kao glavni bezbednosni izazov za Srbiju. Jedino moguće je kompromisno rešenje, istakao je Dačić.
Srbija se protivi formiranju Vojske Kosova, jer je to suprotno rezoluciji 1244, rekao je on, dodajući da je bitno da se dobiju garancije da Kosovske bezbednosne snage neće ulaziti na sever bez dozvole KFOR-a i Srba koji tu žive.
Ambasador SAD Kajl Skot potvrdio je da partnerstvo Srbije i NATO ne znači ulazak u Alijansu kroz mala vrata, te da SAD poštuju vojnu neutralnost Srbije.
„Zašto smo ovde, iako Srbija neće da postane član NATO? Dva su razloga – zajednički ciljevi i partnerstvo“, izjavio je Skot.
Kao zajedničke ciljeve izdvojio je stabilnu i ujedinjenu Evropu u kojoj vlada mir. Takođe je istakao podršku NATO-a članstvu Srbije u EU.
„Srbija je upravo bila domaćin NATO vežbe – ko kaže da Zapadni Balkan ne može da se promeni i da ne možemo da budemo optimistični u pogledu postizanja sporazuma Beograda i Prištine“, rekao je Skot.
Takođe je naveo prednosti partnerstva Srbije sa NATO-om: resurse, trening, istraživanja… „SAD želi da igra još bolju i pozitivniju ulogu“, poručio je Skot.
Kao predstavnik Odeljenja za javnu diplomatiju NATO-a, Robert Pščel je rekao da Alijansa već godinama podržava ovaj događaj zbog značaja debatovanja o temema i oblastima koje su planirane. Ne postoji druga agenda, naglasio je on.
„Ono što se kaže u Srbiji, putuje i napolje u region“, dodatno je istakao značaj događaja.
Osvrćući se na aktivnosti političkih aktera u regionu, Pščel je rekao da on, kao ljubitelj fudbala, zna da polovina pobede zavisi od pristupa, a da je ovo primenjivo i na nesportske aktivnosti.
Oni koji se bave regionalnim pitanjima trebalo bi da usvoje ovakav stav i odbace neke mitove, zaključio je Pščel.
Odmah nakon uvodnih govora usledio je prvi panel, pod naslovom „Prilike i budući planovi za saradnju između Srbije i NATO-a“. Pored gospodina Pščela, učestvovali su Branimir Filipović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra u Sektoru za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova i Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka.
Na pitanje koliko je Srbija iskoristila prvi ciklus IPAP-a, Flilipović je odgovorio da je zajednička procena konstatovala uspešnost postavljenih ciljeva: preko 60% je ispunjeno, oko 30% su dugoročni, te se nastavljaju u drugom ciklusu, a svega dva-tri posto nije ispunjeno.
Iskoristio je priliku da istakne dodatne prednosti saradnje Srbije sa NATO-om, kao što su Program nauka za mir i bezbednost, koji omogućava istraživačima iz akademskog i civilnog sektora da uzmu učešće u ovim oblastima, vojni projekti u cilju izgradnje integriteta i vežbe upravljanja vanrednim situacijama.
Upitan da li je građanstvo svesno ovih koristi, Matić je odgovorio da u tom smislu postoje problemi u vidu istorijskih odnosa, pre svega bombardovanja 1999. godine, kao i nedovoljna zastupljenost u medijima, jer novinarma nije popularno da pišu o temama saradnje.
Osvrćući se na ovu temu, Pščel je istakao da, tokom poseta generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, ima mnogo lepih reči, ali da se u drugim slučajevima slika o partnerstvu „mešovito“ predstavlja u vodećim medijima.
„Mi smo otvoreni za debatu, ali potkrepljenu činjenicama“, naglasio je Pščel.
I Filipović je izneo svoje mišljenje o ovoj temi. „Moramo da strpljivo radimo sa NATO-om kako bi se prevazišla prošlost i budućnost došla u fokus, a izrazivanje saučešća zbog žrtava je dobar korak u tom pravcu“, rekao je on.
Jedna od tema bio je i dijalog Beograda i Prištine. Matić je izjavio da ne očekuje puno od današnjeg sastanka predsednika Vučića i Tačija, ali da je dobro što se dijalog pomera sa mrtve tačke.
Pščel je naglasio da ne treba zaboraviti da je EU posrednik u procesu pregovora, a ne NATO, ali da postoje neki osnovni principi koje treba poštovati, kao na primer da ovo nije igra u kojoj jedna strana gubi, a druga pobeđuje.
„Najbolje je rešenje u kojem sve strane podjednako dobijaju i gube, a za takvo rešenje se otvorio manevarski prostor nakon povlačenja priznanja nezavisnoti Kosova određenog broja država članica“, rekao je Filipović.