Počeo deveti sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživenje

Fabrici, Kukan, Orlić, Joksimović. Luteroti; Foto: Tanjug/Rade Prelić

BEOGRAD – Dvodnevni sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije, ukupno deveti po redu, počeo je danas u maloj sali Narodne skupštine Srbije. Evropski i srpski zvaničnici potvrdili su privrženost procesu evropskih integracija, ističući oblasti u kojima se napredovalo, kao i one koje zahtevaju još reformi.

Prvu radnu sesiju otvorili su Eduard Kukan, predsedavajući delegacije EU Parlamentarnom odboru i član Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, i Vladimir Orlić, predsedavajući delegacije Srbije.

Orlić je izrazio nadu da će već sledeći, deseti sastanak odbora, obeležiti deklaracija o izvesnom pristupanju Srbije EU 2025. godine, nasuprot trenutnoj potencijalnoj mogućnosti.

„Svaki put kada otvorimo novo pregovaračko poglavlje treba da se zapitamo da li samo ispunjavamo formalne uslove ili se približavamo evropskim standardima“, istakao je Kukan, dodajući da je 2018. godina „zlatna prilika“ za države Zapadnog Balkana da postignu značajan napredak.

Neki od pomenutih standarda su vladavina prava i slobodni građani koji slobodno izražavaju političku volju, podvukao je on.

Kukan je takođe izrazio očekivanje da će obavezujući sporazum između Beograda i Prištine biti postignut u narednih nekoliko meseci, naglasivši da će nakon sledećih izbora za Evropski parlament EU možda biti više „okrenuta ka unutra“. Zbog toga ovu priliku treba iskoristiti.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović prva se obraitla u okviru sesije. Ona je podsetila da Srbija očekuje otvaranje najmanje tri nova poglavlja na međuvladinoj konferenciji u decembru, a da će do tada biti spremne pregovaračke pozicije za „sedam, pa i više“ poglavlja.

„Otvaranje poglavlja nije samo po sebi cilj. Cilj je zatvaranje poglavlja, ali se prvo mora otvoriti što više kako bi reforme uzele maha, što je u interesu i EU i građana“, rekla je Joksimović.

Ministarka je naglasila zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU kao jednu od oblasti u kojoj je Srbija postigla usklađivanje sa EU. Prema njenom mišljenju, preveliki naglasak stavlja se na odnose sa Rusijom, a premali na druge doprinose Srbije, kao što su učešće u misijama, borbi protiv terorizma i upravljanje migracijama.

„Mehanizam štapa i šargarepe je prevaziđen u 21. veku – veku multilaterizma. Partnerski odnosi Srbije i EU zasnovani su na susretu dve političke volje“, zaključila je Joksimović.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici naveo je dva najvažnija stuba evropskih integracija zemlje: vladavinu prava i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Istakao je da je u nekim oblastima postignut napredak, kao što su ekonomske reforme u oblasti makroekonomske stabilnosti, dok u drugim, kao što su vladavina prava i medijske slobode, još uvek prisutni problemi koje je identifikovao Izveštaj za 2017. godinu.

Fabrici je ukazao na inicijativu da se u finansijskom okviru EU za period 2021-2027. izdvoji 20% više sredstava namenjenih pomoći proširenju. Razlog tome je kompleksnost reformi koje treba sprovesti.

Poslednji govornik u okviru sesije bio je Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije u Srbiji. Obraćajući se u ime zemlje koja predsedava Savetom EU, Luteroti je podsedtio na jedan od tri glavna cilja Austrije u ovom periodu: jasna evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana.

„EU ne može biti potpuna bez Zapadnog Balkana“, ponovio je Luteroti.

Trenutni zamajac, po njegovom mišljenju, treba održati. Jedan od koraka u tom pravcu jeste da Srbija aktivno predočava ovu stratešku odluku građanima.