Poglavlje 16 – Oporezivanje
Pravne tekovine EU o oporezivanju uglavnom pokrivaju oblast indirektnog oporezivanja. To se odnosi na regulilsanje poreza na dodatu vrednost, kao i akciza. Ove pravne tekovine propisuju definicije i načela poreza na dodatnu vrednost. Akcize na mineralna goriva, duvanske proivode i alkoholna pića podležu direktivama EU o strukturi akciza, minimalnim stopama za svaku grupu proizvoda, kao i proizvodnji, držanju i praćenju akcizne robe. Proizvodi su podložni akcizama ukoliko se proizvode u EU ili se uvoze iz trećih država. Preciznije, akciza se plaća državi članici u kojoj je roba puštena u promet (sa ograničenim izuzecima) i to po stopama koje se primenjuju u toj državi članici.
S druge strane, u vezi sa direktnim oporezivanjem, pravne tekovine EU pokrivaju samo neke aspekte korporativnih poreza i uglavnom im je cilj uklanjanje prepreka za prekogranične aktivnosti između preuzeća. Stoga, pravne tekovine EU u oblasti direktnog oporezivanja uređuju određene aspekte poreza na dobit i poreza na kapital.
Cilj politike EU u ovoj oblasti jeste otklanjanje problema povezanih sa prekograničnim ekonomskim aktivnostima privrednih društava unutar Evropske unije. Propisi u ovoj oblasti uređuju i obezbeđivanje efektivnog oporezivanja prihoda od štednje, u vidu kamata koje se isplaćuju fizičkim licima. Kodeks ponašanja za poslovno oporezivanje je politička obaveza država članica da spreče štetne poreske mere, te se države članice obavezuju da neće uvoditi nove, ali i da će ukinuti postojeće štetne poreske mere.
Zakonodavstvo EU u oblasti administrativne saradnje i uzajamne pomoći između poreskih organa država članica propisuje instrumente za razmenu podataka, sa ciljem da se reše pitanja utaje i izbegavanja poreza i omogući uzajamna pomoć država članica u oblasti povraćaja poreza. U skladu sa ovim, pravne tekovine EU u oblasti operativnog kapaciteta i kompjuterizacije obuhvataju pravila u vezi sa uspostavljanjem i funkcionisanjem različitih informacionih sistema za razmenu različitih podataka između država članica.
Cilj harmonizacije u oblasti poreza, iako se ne odnosi na sve vrste poreza, jeste koordinacija poreskih sistema država članica EU, radi izbegavanja nacionalnih poreskih mera koje bi mogle negativno da utiču na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Obaveza usklađivanja zakonodastva postoji u oblasti posrednih poreza što su porezi na dodatu vredost (PDV) i akciza na kategorije proizvoda, kao što su energenti, duvanski proizvodi i alkoholna pića. U pogledu poreza na dodatu vrednost, prema propisima EU, standardna stopa ne može da bude niža od 15% a države članice mogu da primenjuju jednu ili dve snižene stope poreza na dodatu vrednost, a koje ne smeju da budu niže od 5%.
U vezi sa direktnim oporezivanjem, pravna tekovina EU obuhvata samo određene aspekte oporezivanja dohotka od štednje fizičkih lica i poreza na dobit.
Saznaj višePredsednik pregovaračke grupe: Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija
Koordinator radne grupe NKEU: IEN
Skrining otpočet | 14. oktobar 2014. |
Skrining završen | 6. mart 2015. |
Izveštaj o skriningu | 13. jul 2016. |
Poglavlje otvoreno | – |
Poglavlje privremeno zatvoreno | – |
Izveštaj Evropske komisije 2019Srbija je umereno pripremljena u oblasti oporezivanja. Postignut je određen napredak u usklađivanju zakonodavstva, dok je reforma poreske uprave polako napredovala. U narednoj godini Srbija treba da posveti posebnu pažnju uklanjanju diskriminacije prilikom primene akciza na uvezena alkoholna pića. Takođe, potrebno je podstaći sprovođenje programa reforme poreske administracije da bi se dodatno pojednostavile poreske procedure, a uz to potrebno je pojednostaviti i aktivnosti poreske administracije i osigurati dovoljno ljudskih i IT resursa, poboljšati naplatu poreza i boriti se protiv neformalne ekonomije. Takođe je potrebno da se do kraja 2019. usvoji i ratifikuje Multilateralna konvencija OECD-a o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima. |
Ocena napretka 3
Određeni napredak |