Predstavnici državnih institucija na predstavljanju Nacrta Akcionog plana; Foto: Ministarstvo pravde

BEOGRAD – Sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava, odnosno ispunjavanje merila koje je postavila Evropska unija, od suštinske je važnosti za Srbiju, ali ne samo zbog što bržeg postajanja članicom Unije. Sadržaj ovog poglavlja – obezbeđivanje nezavisnosti sudstva, borba protiv korupcije i zaštitia osnovnih prava – trebalo bi da bude podjednako važno za sve koji žele da žive u uređenom i pravednom društvu, bez obzira na njihov stav prema pristupanju EU. Najnoviji događaji ukazuju na spremnost Vlade da se posveti daljim reformama u ovoj oblasti, ali i na manje ili više ozbiljne nedostatke koji još uvek postoje u procesu sprovođenja neophodnih mera i saradnje sa relevantnim učesnicima.

Većina od 35 pregovaračkih poglavlja između Srbije i EU sadrži pravne tekovine Unije koje zemlja kandidat treba da usvoji, odnosno upodobi svoje zakonodavstvo pravilima koja su se razvila u višedecenijskom procesu evropskih integracija. U okviru oblasti koje pokriva Poglavlje 23, međutim, dominiraju politički kriterijumi i standardi – ne postoji mnogo pravnih akata kojima Unija detaljno uređuje, na primer, nezavisnost i nepristrasnost sudija. Na državi kandidatu je da se uskladi sa evropskim standardima i, što je još važnije, ostvari merljive rezultate (track record), što znači da reforme ne smeju da ostanu samo “na papiru”.

EU je uvidela potrebu za ovakvom organizacijom pregovora o pristupanju nakon što je u svoje članstvo primila zemlje centralne i istočne Evrope – pogotovo Rumuniju i Bugarsku – kod kojih pitanje korupcije, poštovanja prava i nezavisnosti sudstva nije bilo ni približno rešeno, što je izazvalo brojne probleme, od kojih se mnogi osećaju i danas. Poglavlje 23, zajedno sa Poglavljem 24: Pravda, sloboda i bezbednost, sada se otvaraju prva, a zatvaraju poslednja; postoje merila koja je potrebno ispuniti da bi se ona i otvorila i zatvorila, a od početka pregovora sa Crnom Gorom uvedena su i prelazna merila, kako bi se jasnije mogao pratiti napredak u ostvarivanju reformi i procesa usklađivanja zakonodavstva u ovim bitnim oblastima.

Srbija je Poglavlja 23 i 24 otvorila 18. jula 2016. godine. Prethodno su objavljeni Akcioni planovi za ova Poglavlja, što takođe predstavlja novinu u procesu pregovaranja. Cilj ovih dokumenata je da identifikuju sve mere koje je potrebno primeniti kako bi se zahtevi poglavlja ispunili, kao i  organi zaduženi za njih, rok ispunjavanja, potrebna finansijska sredstva i indikatori rezultata, na osnovu kojih se procenjuje da li je mera uspešno sprovedena.

Nakon nešto manje od tri godine, Akcioni plan za Poglavlje 23 doživeće reviziju. Ministarstvo pravde, koje je prvi nacrt revidiranog plana objavilo na svom sajtu 22. januara, istaklo je da novi dokument odražava prelazna merila, ocene ispunjenosti predviđenih mera, ali i teškoće uočene u njihovoj realizaciji. Da problemi u ovim aspektima nisu mali, za naš portal potvrđuje Ivana Teofilović iz Međusektorske grupe za slobodu istraživanja i medija.

“Ono što je problematično odnosi se na činjenicu da je Savet za sprovođenje AP za  Poglavlje 23 za veliki broj aktivnosti olako dao ocenu “u potpunosti ispunjeno” kada u praksi to evidentno nije slučaj.  Indikatori, odnosno pokazatelji rezultata su takođe, u većini slučajeva nemerljivi i nemaju jasnu formulaciju što svakako ostavlja prostor za olako ocenjivanje ispunjenosti aktivnosti”, ističe Teofilović.

Kao jednu od najvećih problema u novom nacrtu, ona ističe nerealno postavljene rokove za realizaciju aktivnosti iz Akcionog plana (većina njih se odnosi na 2019. godinu), i podseća da su stari rokovi probijeni i da mnogo aktivnosti kasne i po nekoliko godina,  što je uostalom i dovelo do potrebe za revizijom Akcionog plana. Dodaje da je veliki broj aktivnosti brisan bez obrazloženja, iako se u samom Izveštaju o sprovođenju AP navodi da su to aktivnosti koje nisu sprovedene ili su delimično realizovane.

Osim nedostataka koje su uočene kako u sprovođenju, tako i reviziji Akcionog plana, i sam proces saradnje sa svim relevantnim akterima izazvao je kontroverze. Ministarstvo pravde je originalno predvidelo rok od 17 dana za dostavljanje komentara na nacrt dokumenta, čija bi se druga verzija potom poslala Evropskoj komisiji na mišljenje. Osim što je izneo primedbe na otežanu preglednost izmena Akcionog plana, Nacionalni konvent o EU procenio je ovako kratak rok kao neadekvatan.

“Radna grupa za Poglavlje 23 zajedno sa Međusektorskom grupom za slobodu izražavanja i medija čiji  su Građanske incijative koordinator, uputila je otvoreno pismo Ministarstvu pravde gde je između ostalog, tražila produženje roka za dostavljanje komentara imajući u vidu obimnost i važnost Akcionog plana kao strateškog dokumenta u pogledu evrointegracija Srbije”, podseća Ivana Teofilović. “Taj zahtev je Ministarstvo uvažilo imajuću u vidu da Radnu grupu čine najrelevantnije organizacije koje se već dug niz godina bave temama obuhvaćenim Akcionim planom”, kaže ona.

Rok za dostavljanje komentara produžen je za dve nedelje 8. februara. Ministarstvo je dva dana ranije, uz podršku Delegacije EU u Srbiji, organizovalo predstavljanje nacrta novog dokumenta relevantnim institucijama, organizacijama civilnog društva i međunarodnim institucijama. Kako je Konvent naveo u otvorenom pismu, kratak rok između objavljivanja nacrta Akcionog plana i održavanja ovog događaja onemogućilo je da se na njemu razmene konstruktivni argumenti o izmenama, što bi trebalo da je njegov smisao.

Takođe, prošle nedelje je održana sednica Radne grupe za Poglavlje 23 na kojoj su prisustvovali i predstavnici Ministarstva pravde kao i šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević, na kojoj članovi Radne grupe nisu mogli da čuju zadovoljavajuće odgovore zbog čega su napravljene pojedine izmene u Akcionom planu, navodi Teofilović. Zbog toga je predložen širi format sastanka na kom bi prisustvovali i sami autori nacrta revidiranog Akcionog plana.

Ovo nije prvi put u poslednjih godinu dana da se Ministarstvo pravde i civilni sektor suočavaju sa problemima u javnoj raspravi o najvažnijim pravnim reformama u zemlji. Javna rasprava povodom amandmana na Ustav Republike Srbije u sferi pravosuđa iz 2018. godine bila je kritikovana zbog nedovoljne inkluzivnosti i transparentnosti, a čak je i Venecijanska komisija u svom Mišljenju povodom amandmana primetila da je proces, bar tokom jednog perioda, bio „obeležen konfliktnom atmosferom“.

Pozitivan pomak predstavlja činjenica da se ovoga puta atmosfera nije spustila na taj nivo, te da je Ministarstvo relativno brzo reagovalo na glavnu primedbu civilnog društva i Evropske komisije i produžilo rok za dostavljanje komentara. Kako potvrđuje Teofilović, organizacije civilnog društva i te kako imaju kapacitete da konstruktivno doprinesu ovom procesu, čiji značaj nije na odmet još jednom potcrtati.

“Radna grupa za Poglavlje 23 je zajedno sa Međusektorskom grupom za slobodu izražavanja i medija poslala Ministarstvu pravde na preko sto strana sabrane komentare koje je prikupila od svojih članica u nadi da će oni biti razmatrani i prihvaćeni. Najviše komentara odnosilo se na aktivnosti koje su povezane sa ustavnim amandmanima, ratnim zločinima, borbom protiv korupcije ali i osnovnim pravima kao što su sloboda izražavanja i medija”, zaključuje Teofilović.