četvrtak, 23. novembar 2017.
  • 1
    Poglavlje 1 - Sloboda kretanja robe
  • 2
    Poglavlje 2 - Sloboda kretanja radnika
  • 3
    Poglavlje 3 - Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga
  • 4
    Poglavlje 4 - Sloboda kretanja kapitala
  • 5
    Poglavlje 5 - Javne nabavke
  • 6
    Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava
  • 7
    Poglavlje 7 - Intelektualna svojina
  • 8
    Poglavlje 8 - Konkurencija
  • 9
    Poglavlje 9 - Finansijske usluge
  • 10
    Poglavlje 10 - Informaciono društvo i mediji
  • 11
    Poglavlje 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj
  • 12
    Poglavlje 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
  • 13
    Poglavlje 13 - Ribarstvo
  • 14
    Poglavlje 14 - Transportna politika
  • 15
    Poglavlje 15 - Energetika
  • 16
    Poglavlje 16 - Oporezivanje
  • 17
    Poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika
  • 18
    Poglavlje 18 - Statistika
  • 19
    Poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje
  • 20
    Poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika
  • 21
    Poglavlje 21 - Transevropske mreže
  • 22
    Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
  • 23
    Poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava
  • 24
    Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost
  • 25
    Poglavlje 25 - Nauka i istraživanje
  • 26
    Poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura
  • 27
    Poglavlje 27 - Životna sredina
  • 28
    Poglavlje 28 - Zaštita potrošača i zaštita zdravlja
  • 29
    Poglavlje 29 - Carinska unija
  • 30
    Poglavlje 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom
  • 31
    Poglavlje 31 - Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
  • 32
    Poglavlje 32 - Finansijski nadzor
  • 33
    Poglavlje 33 - Finansijske i budžetske odredbe
  • 34
    Poglavlje 34 - Institucije
  • 35
    Poglavlje 35 - Ostala pitanja: Odnosi sa Prištinom
Otvoreno poglavlje
Priv. zatvoreno poglavlje

Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava

Ovo poglavlje je relativno novo poglavlje, uvedeno nakon petog i šestog talasa proširenja Evropske unije 2004. i 2007. godine. U ovom poglavlju se pregovara o ispunjavanju političkih kriterijuma koji su preduslov daljih evropskih integracija država koje su u procesu pristupanja. Uglavnom je državama članicama ostavljeno da same na najbolji način urede ova pitanja uz primenu najbolje evropske prakse i poštovanje standarda, koji su osnovne vrednosti na kojima počiva Evropska unija.

Ovo poglavlje sastoji se od četiri dela, a to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.

Reforma pravosuđa podrazumeva da je neophodno da pravosuđe postane nezavisno, nepristrasno, odgovorno i profesionalno.

Nezavisnost se ogleda u načinu izbora sudija i tužilaca, koji moraju biti oslobođeni od bilo kakvog političkog uticaja. Nepristrasnost se obezbeđuje precizno definisanim sistemom napredovanja u karijeri, ali i potpuno automatizovanim sistemom dodeljivanja predmeta. Efikasnost se odnosi na trajanje postupka i rešavanje zaostalih predmeta. Princip odgovornosti odnosi se na nosioce pravosudnih funkcija i neophodan je preduslov kako bi obavljali poslove koji donose rezultate u zaštiti prava građana. Profesionalnost nosilaca pravosudnih funkcija se tiče njihovog poznavanja zakonodavstva koje treba da primenjuju. Takođe, neophodna je stalna obuka sudija i tužilaca koja će posebno biti usmerena na evropsko zakonodavstvo.

Borba protiv korupcije obuhvata preventivno delovanje, represiju u smislu procesuiranja krivičnih dela korupcije i institucionalni okvir koji mora da obezbedi efikasno rešavanje ovog pitanja. Prevencija se odnosi na uklanjanje mogućih rizika koji mogu da pogoduju korupciji. Prevencija predstavlja unapređenje pravnog i institucionalnog okvira. Represija se odnosi na dokazivanje postojanja efikasne borbe protiv korupcije na svim nivoima, u vidu procesuiranja i kažnjavanja zbog koruptivnih krivičnih dela.

Nephodno je ojačati administrativnu strukturu radi procesuiranja krivičnih dela, a statistika će se koristi kao dokaz o rezultatima borbe protiv korupcije.

Osnovna prava obuhvataju obezbeđivanje čitavog spektra zaštite ljudskih i manjinskih prava. Evropska povelja o ljudskim pravima i slobodama je deo pravnih tekovina Evropske unije, a najznačajniju ulogu ima Konvencija Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine. Jedna od osnovnih vrednosti na kojima počiva Evropska unija jeste zaštita ljudskih prava. Zbog toga Evropska unija usmerava pažnju i očekuje značajan napredak u oblastima kao što su sprečavanje svih oblika diskriminacije, zaštita prava nacionalnih manjina, poboljšanje položaja Roma, prava LGBT populacije, ostvarivanje slobode medija, zaštita prava dece, zaštita prava žena itd.

Pravnim tekovinama Evropske unije je regulisan i način na koji se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru Evropske unije. U ovoj oblasti definiše se i pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru Evropske unije, što podrazumeva i diplomatsku i konzularnu zaštitu građana EU, koje pruža diplomatsko-konzularno predstavništvo bilo koje države članice.

Cilj ovog poglavlja jeste uspostavljanje pouzdanog pravosudnog sistema u svim državama članicama, koji će omogućiti da građani zaštite svoja prava i da u optimalnom roku dobiju konačne presude. Takođe, svaka država koja ima stabilan pravni sistem i predstavlja pouzdanu zemlju, na taj način privlači strane investitore. Važno je i uspostavljanje zaštite ljudskih i manjinskih prava koja utiču na svakog građanina, jer što je stepen ovih prava veći, građanima se omogućava uživanje sve većeg broja prava koja su tekovina modernih demokratskih društava.

Saznaj više

Šef pregovaračke grupe: Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde
Koordinator radne grupe NKEU: Kuća ljudskih prava

Pregled poglavlja
Skrining otpočet 25. septembar 2013.
Skrining završen 10. decembar 2013.
Izveštaj o skriningu
Poglavlje otvoreno 18. jul 2016.
Poglavlje privremeno zatvoreno

Poglavlje 23 - Vesti

Antonijević: Što pre da dobijemo predlog za izmenu Ustava

BEOGRAD – Vlada još uvek nije jasno rekla koji su stavovi Vlade o izmenama Ustava iako su strukovna udruženja sudija, tužilaca i sudskih pomoćnika...

Podrška Mogerini ubrzanju puta Srbije ka EU

BRISEL - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, posle sastanka sa Federikom Mogerini, da je šefica EU diplomatije dala snažnu podršku za ubrzanje...

Brnabić: Promena Ustava važna za Srbiju

BEOGRAD - Premijerka Ana Brnabić je izjavila danas da je promena Ustava važna za Srbiju. "Promena ustava - da", rekla je ona odgovarajući na pitanja...

Deo civilnog društva bi da politizuje pregovore sa EU

BEOGRAD - Ministarstvo za evropske integracije i Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju EU saopštili su danas da su uočili da postoji tendencija...

Da li Srbija korača ka ispunjenju uslova u poglavljima 23 i 24?

Koalicija prEUgovor već četiri godine piše izveštaje iz senke u kojima nastoji da na nezavisan način analizira stanje u ključnim oblastima vladavine prava i...

U dve reči

Najčitaniji članci

POVEŽIMO SE

1,375SviđanjaLike
292PratilacaFollow
667PratilacaFollow