Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava
Klaster 1: Osnove procesa pristupanja
Ovo poglavlje je relativno novo poglavlje, uvedeno nakon petog i šestog talasa proširenja Evropske unije 2004. i 2007. godine. U ovom poglavlju se pregovara o ispunjavanju političkih kriterijuma koji su preduslov daljih evropskih integracija država koje su u procesu pristupanja. Uglavnom je državama članicama ostavljeno da same na najbolji način urede ova pitanja uz primenu najbolje evropske prakse i poštovanje standarda, koji su osnovne vrednosti na kojima počiva Evropska unija.
Ovo poglavlje sastoji se od četiri dela, a to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU.
Reforma pravosuđa podrazumeva da je neophodno da pravosuđe postane nezavisno, nepristrasno, odgovorno i profesionalno.
Nezavisnost se ogleda u načinu izbora sudija i tužilaca, koji moraju biti oslobođeni od bilo kakvog političkog uticaja. Nepristrasnost se obezbeđuje precizno definisanim sistemom napredovanja u karijeri, ali i potpuno automatizovanim sistemom dodeljivanja predmeta. Efikasnost se odnosi na trajanje postupka i rešavanje zaostalih predmeta. Princip odgovornosti odnosi se na nosioce pravosudnih funkcija i neophodan je preduslov kako bi obavljali poslove koji donose rezultate u zaštiti prava građana. Profesionalnost nosilaca pravosudnih funkcija se tiče njihovog poznavanja zakonodavstva koje treba da primenjuju. Takođe, neophodna je stalna obuka sudija i tužilaca koja će posebno biti usmerena na evropsko zakonodavstvo.
Borba protiv korupcije obuhvata preventivno delovanje, represiju u smislu procesuiranja krivičnih dela korupcije i institucionalni okvir koji mora da obezbedi efikasno rešavanje ovog pitanja. Prevencija se odnosi na uklanjanje mogućih rizika koji mogu da pogoduju korupciji. Prevencija predstavlja unapređenje pravnog i institucionalnog okvira. Represija se odnosi na dokazivanje postojanja efikasne borbe protiv korupcije na svim nivoima, u vidu procesuiranja i kažnjavanja zbog koruptivnih krivičnih dela.
Nephodno je ojačati administrativnu strukturu radi procesuiranja krivičnih dela, a statistika će se koristi kao dokaz o rezultatima borbe protiv korupcije.
Osnovna prava obuhvataju obezbeđivanje čitavog spektra zaštite ljudskih i manjinskih prava. Evropska povelja o ljudskim pravima i slobodama je deo pravnih tekovina Evropske unije, a najznačajniju ulogu ima Konvencija Saveta Evrope o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine. Jedna od osnovnih vrednosti na kojima počiva Evropska unija jeste zaštita ljudskih prava. Zbog toga Evropska unija usmerava pažnju i očekuje značajan napredak u oblastima kao što su sprečavanje svih oblika diskriminacije, zaštita prava nacionalnih manjina, poboljšanje položaja Roma, prava LGBT populacije, ostvarivanje slobode medija, zaštita prava dece, zaštita prava žena itd.
Pravnim tekovinama Evropske unije je regulisan i način na koji se glasa i kandiduje za izbore za Evropski parlament, ali i za izbore na lokalnom nivou u okviru Evropske unije. U ovoj oblasti definiše se i pravo slobodnog kretanja i prebivališta u okviru Evropske unije, što podrazumeva i diplomatsku i konzularnu zaštitu građana EU, koje pruža diplomatsko-konzularno predstavništvo bilo koje države članice.
Cilj ovog poglavlja jeste uspostavljanje pouzdanog pravosudnog sistema u svim državama članicama, koji će omogućiti da građani zaštite svoja prava i da u optimalnom roku dobiju konačne presude. Takođe, svaka država koja ima stabilan pravni sistem i predstavlja pouzdanu zemlju, na taj način privlači strane investitore. Važno je i uspostavljanje zaštite ljudskih i manjinskih prava koja utiču na svakog građanina, jer što je stepen ovih prava veći, građanima se omogućava uživanje sve većeg broja prava koja su tekovina modernih demokratskih društava.
Saznaj višeKoordinator radne grupe NKEU: Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Skrining otpočet | 25. septembar 2013. |
Skrining završen | 10. decembar 2013. |
Izveštaj o skriningu | 15. maj 2014. |
Poglavlje otvoreno | 18. jul 2016. |
Poglavlje privremeno zatvoreno | – |
Izveštaj Evropske komisije 2024.Srbija je postigla izvestan nivo pripremljenosti i ostvarila je ograničen napredak. U oblasti funkcionisanja pravosuđa ostvarila je ograničeni napredak u usvajanju podzakonskih akata za zakone o sprovođenju ustavnih amandmana. U oblasti borbe protiv korupcije Srbija je ostvarila izvestan napredak prvenstveno usvojivši Strategiju za borbu protiv korupcije (2024-2028). U oblasti slobode izražavanja nivo pripremljenosti je izvestan, a napredak nije zabeležen. Srbija treba da nastavi da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravim aktima i standardima EU, kao i da jača svoje institucije. |
Ocena pripremljenosti 2
Izvestan nivo |