Najobimnije, najzahtevnije, najkomplikovanije, najteže i najskuplje — ovo su pridevi kojima počinje gotovo svaki tekst na temu poglavlja 27, bilo da je u pitanju vest ili stručan članak. Poglavlje koje se bavi zaštitom životne sredine i klimatskim promenama nije slučajno na ovakvom glasu. Ogroman broj propisa evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti u kombinaciji sa  dugogodišnjom nebrigom za okolinu u Srbiji glavni su razlozi što će dostizanje evropskih standarda zaštite životne sredine biti izazovan i dugotrajan posao, a proces pregovaranja težak.

Najbolji podatak kojim bi se mogao ilustrovati obim posla koji je pred nama verovatno je procena iz Nacionalne strategije Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti zaštite životne sredine (2011) da će ukupni troškovi za ispunjavanje svih pravnih tekovina EU u ovoj oblasti do 2030. godine iznositi čak 10,6 milijardi evra. Imajući ovo u vidu jasno je da će od toka pregovora u ovom poglavlju, uz naravno rešavanje problema odnosa sa Kosovom, u velikoj meri zavisiti brzina pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Poslednjih godina smo u medijima više puta mogli da čitamo procene kada bi poglavlje 27 u pregovorima sa Evropskom unijom konačno moglo biti otvoreno. Krajem 2016. godine Stana Božović, tadašnja državna sekretarka u Minsitarstvu poljoprivrede i životne sredine, navodila je sredinu 2017. godine kao vreme kada bi Srbija mogla da ima spreman nacrt pregovaračke pozicije. U decembru 2017. godine ministar novoformiranog Ministarstva zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da bi poglavlje 27 moglo biti otvoreno u 2018. ali da brzina u ovom slučaju nije važna, već da je važnije da se Srbija na pravi način pripremi za proces usklađivanja propisa. Poslednja informacija dostupna javnosti jeste da je nacrt pregovaračke pozicije završen u junu i poslat na neformalne konsultacije u Brisel, a da se konačna verzija dokumenta može očekivati za godinu dana.

Sadržaj nacrta pregovaračke pozicije nažalost nije dostupan javnosti zato što su članovi radnih grupa morali da potpisuju izjave o čuvanju tajnosti podataka. Tako da smo došli u situaciju da, iako su predstavnici organizacija civilnog društva pozvani da učestvuju u procesu izrade specifičnih planova implementacije direktiva iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, ne postoji mogućnost za vođenje javne debate o rokovima za usklađivanje propisa koji će se naći u pregovaračkoj poziciji.

Ipak, daleko važnije od toga kada će poglavlje 27 u pregovorima zvanično biti otvoreno jeste da država i građani konačno pokažu da su im kvalitet životne sredine i zdravlje prioriteti. Porazni su podaci da je u Srbiji svega 10% stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda, dok je u EU taj procenat iznad 80%. Da je u našoj zemlji registrovano čak 2170 divljih smetlišta, uz važnu napomenu da je stvaran broj zapravo dosta veći, pošto čak 48 lokalnih samouprava nije ispunilo svoju obavezu i dostavilo podatke Agenciji za zaštitu životne sredine. Da još uvek nije usvojena nova Strategija zaštite vazduha, iako je prethodna istekla 2015, kao i da zapravo nemamo validne podatke o kvalitetu vazduha koji dišemo jer merne stanice ne funkcionišu kako treba i na svega 22% mernih stanica je zabeležena raspoloživost validnih satnih vrednosti veća od 90%.

Zajednički činilac svih navedenih problema je nedostatak sredstava koji postoji zbog neadekvatnog finansiranja zaštite životne sredine u našoj zemlji. Srbija izdvaja tek oko 0,5% bdp-a na životnu sredinu dok je taj prosek u zemljama Evropske unije 2%. Pored toga što se ne izdvaja dovoljno novca, problem predstavlja i činjenica da se sredstva prikupljena na ime životne sredine često troše nenamenski na stvari poput izgradnje sportskih objekata ili asfaltiranje ulica. Glavni instrument za finansiranje životne sredine u Srbiji — zeleni fond, još uvek nije potpuno operativan zato što čak dve godine posle usvajanja odluke o njegovom osnivanju još uvek nisu donešeni svi neophodni podzakonski akti.

Problem finansiranja zaštite životne sredine izdvojen je kao ključni u poslednjem izveštaju iz senke Koalicije 27 naslovljenom „Izveštaj o (ne)napretku“, a slične preporuke dao je i Fiskalni savet koji naglašava da bi investicije u životnu sredinu trebalo da budu prioritet u budućem periodu.

Iako zvanično ne postoje merila, tj. preduslovi koje Srbija treba da ispuni kako bi otvorila poglavlje 27, sve češće se može čuti da će jedan od glavnih zahteva Evropske komisije u vremenu koje sledi upravo biti postizanje potpune operativnosti Zelenog fonda. A nama ostaje da radimo na tome da kada za godinu ili dve dana poglavlje 27 konačno bude otvoreno, obaveze koje budu iz njega proisticale ne budu više percipirane samo kao komplikovane i skupe, već kao apsolutno neophodne za unapređenje zdravlja i kvaliteta života u našoj zemlji.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.