Poglavlje 31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika

Klaster 6: Spoljni odnosi

Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU teži da govori jednim glasom kada se radi o spoljnoj politici i uglavnom je zasnovana na jednoglasnosti država članica, što je mehanizam za usvajanje zajedničkih deklaracija i smernica za politička i bezbednosna pitanja koja vode zajedničkoj diplomatskoj akciji. Usvajaju se odluke kojima se definiše odnos EU prema određenim pitanjima i mere za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i sankcije.

Za sprovođenje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike zadužen je Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Takođe je osnovana i Evropska služba za spoljnu akciju kao evropska diplomatska služba i podrška visokom predstavniku. Osnovni pravci delovanja ovog poglavlja osim diplomatske akcije su Zajednička bezbednosna i odbambena politika, restriktnivne mere i kontrola naoružanja.

Zajednička bezbednosna i odbrambena politika podrazumeva da Evropska unija nema svoju vojsku, ali može, u slučajevima krize, da obrazuje snage koje doprinose razoružanju, imaju humanitarne zadatke, daju vojne savete, pomoć i slično.

Ukoliko neka država krši međunarodno pravo ili ljudska prava, ili ne poštuje osnovne demokratske vrednosti i vladavinu prava, Evropska unija ima sistem restriktivnih mera, koje se kreću u rasponu od diplomatskih do ekonomskih mera.

Oblast kontrole naoružanja se odnosi na suzbijanje ilegalne trgovine svim tipovima oružja i prihvatanje svih međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

Cilj ove oblasti politika EU je obezbeđivanje veće bezbednosti građana, upravljanje krizama i sprečavanje konflikata, kao i sprečavanje ilegalne trgovine oružjem.

Koordinator radne grupe NKEU: Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC