fbpx
European Western Balkans
Društvo

Političari i nove tehnologije doprineli širenju lažnih vesti, društvo u Srbiji neotporno

Panel "Mediji i demokratija – Borba protiv lažnih vesti”; Foto: BOŠ

BEOGRAD – Za rast lažnih vesti i u Srbiji i u svetu delimično su krivi političari koji poslednjih godina napadaju medije i urušavaju poverenje javnosti u njih, a delimično i tehnološke promene koje omogućavaju da se sve dovodi u pitanje. Tokom pandemije COVID-19, ljudi su u jednom trenutku tražili informacije kredibilnih medija, čija je čitanost porasla, ali novinari nisu uspeli da se izbore sa lažnim vestima, neki su od zaključaka današnje debate „Mediji i demokratija – Borba protiv lažnih vesti” u okviru konferencije “Move.Link.Engage.” Beogradse otvorene škole

Marko Milosavljević, profesor Fakulteta političkih nauka u Ljubljani, istakao je da su i u Sloveniji i u svetu političari poslednjih godina širili nepoverenje prema medijima.

“U poslednjih deset godina desili su se političari na Tviteru, desio se Donald Tramp, prvo na na Tviteru a potom i kao predsednik, koji je sve mejnstrim medije označavao kao fake news, rekao je Milosavljević, dodajući da je vlada Janeza Janše, nakon preuzimanja vlasti u 2020,  vrlo rano počela sa napadima na medije, uključujući državnu novinsku agenciju, javni servis, a počelo se i sa ličnim napadima na novinare.

Sve je to dovelo do situacije da danas ljudi više veruju nekim influenserima na Instagramu nego vlasti i medijima zajedno.

“U puno zemalja Evrope došlo je do situacije da političari napadaju medije na način na koji nije bio slučaj pre 10-20 godina. Mene iznenađuje što se političari iznenađuju zbog toga što im narod sada ne veruje. Naravno, da sada kada mediji konstruktivno upozoravaju i trude se, nakon kampanje protiv medija, deo ljudi smatra da ne može da im veruje”, rekao je Milosavljević.

On je dodao da je digitalizacija dovela do toga da imamo dostupne sve informacije, ali imamo i mnogo novih formi – blogova, postova i slično, i danas se svaka činjenica dovodi u pitanje.

“Tehnološki razvoj je pokazao našu psihološku nejakost, ljudi uobičajeno traže nešto što im je najlakše i najjednostavnije”, ocenio je Milosavljević.

On je dodao da je jedan od mehanizama kako Gugl promenio svoje algoritme kako bi glavni pogodci pretrage bili najkredibilniji mediji, a kako bi tabloidi bili na drugoj ili trećoj strani pretrage, koju mnogo manje ljudi gleda.

Novinarka KRIK-a Vesna Radojević navela je još neke od načina na koje se tehnološke kompanije da se bave lažnim vestima.

“SAD je naterala tehnološke kompanije da se bave lažnim vestima, i to je sada stiglo do Srbije. Fejsbuk ovim medijima umanjuje domet i zaradu od reklama. Tek tad se pobune, a označavanje njih kao izvore lažnih vesti ne pomaže”, rekla je Radojević.

Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo, ocenio je da i mnogo organizovanija društva od Srbije nisu spremna za ovaj talas dezinformacija, a naše društvo, koje je puno letargičnih, povučenih, uplašenih ljudi, potpuno je otvoreno tom “cunamiju”.

“Nemamo mi puno ljudi koji ne koriste Internet. Oko 64% navodi Internet kao primarni izvor informacijama. Problem je što oni neće “hard news”. Organizacije kao što je naša prave kompljuterske igrice od vesti da bi ih učinile atraktivnim”, dodao je Čečen.

On je dodao da i dalje postoje ljudi koji su gladni kvalitetnih informacija i da ih mediji kao CINS osvajaju polako. Ali istovremeno, rapidno se pogoršava situacija u državi.

“Mi pokušavamo da sačuvamo kredibilno novinarstvo i da pokušamo da je sada moguće. Sa novim predlozima, recimo Zakona o unutrašnjim poslovima, moći će i fizički da nas zaustave. Mi nismo svesni dokle smo stigli u Srbiji, previše smo letargični i nesvesni opasnih trendova”, dodeo je Čečen.

Kada je reč o dezinformacijama u toku pandemije, Vesna Radojević je ocenila da je ona prošle godine u Srbiju donela cirkulisane lažne vesti koje se prenose preko čet aplikacija, kao što su Viber, WhatsApp.

“Ta dva-tri meseca prošle godine niko nije želeo da čita ništa sem o kovidu. Imali smo, kao i svi drugi mediji, ogromno povećanje čitanosti. Borili smo se, ali nismo se izborili – vidimo to sa situacijom oko vakcinacije. Mi smo jedina zemlja u regionu koja je uspela da brzo nabavi vakcine, ali je izostala promocija. Teme lažnih vesti su se menjale kako vreme protiče”, rekla je Radojević.

Ona je dodala da je, kada je donošena odluka da se sve informacije centralizuju u kriznom štabu, cilj bio da se spreče lekari i ljudi iz lokalnih samouprava da pričaju kakva je situacija kod njih. Ja nemam nikakvu dobrobit sumnje da je bilo drugačije.

Nemanja Milutinović, novinar kanala Euronews Srbija, rekao je da je problem što mnogi ljudi, prosečni čitaoci, stavljaju sve medije u isti koš.

“I onda se gubi poverenje u mejnstrim medije, i onda imamo situaciju iz pandemije da se ljudi za zdravlje svoje dece informišu na Guglu i društvenim mrežama”, rekao je on.

Kada je reč o informacijama o pandemiji COVID-19, Milutinović je rekao da nije siguran koliko se dobilo na kvalitetu informacija time što su održavane Konferencije kriznog štampa.

“Lekari ponašali više kao političari a manje kao stručnjaci, ne uvek, ali u nekim situacijama”, rekao je Milutinović.

Rekao je da je, u periodu dok je radio na RTS-u, bilo veoma je teško doći do informacija vezanih za COVID-19. Nekoliko državnih zvaničnika u intervjuu uživo su mi dali obećanje o informacijama koje nije dobio.

Povezani članci

Koalicija 27: Najveći zagađivač vazduha su toplane i ložišta, a ne saobraćaj

EWB

Završena prva faza izgradnje graničnog prelaza Bajmok uz podršku EU

EWB

Može li Srbija i dalje da se ukrca u voz za članstvo u EU 2025?

EWB