Da li će se išta od preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) primeniti do održavanja novih beogradskih izbora? Ovo pitanje trenutno dominira domaćom javnošću, a odgovor je neizvestan. Ono što poručuju posmatrači, međutim, jeste da je teorijski moguće primeniti sve preporuke, čak i u tako kratkom roku. Jedino što nedostaje jeste politička volja vlasti, a glavni problem je kako doći do nje.
Vlada je ove nedelje “reaktivirala” Radnu grupu za saradnju sa ODIHR-om, a na prvom sastanku su, kako je saopšteno, dogovoreni “dalji koraci” u primeni 25 preporuka iz konačnog izveštaja ODIHR-a o decembarskim izborima.
Prethodno iskustvo izaziva nepoverenje u delu javnosti da će preporuke koje su najvažnije po ravnopravnost izbornih učesnika biti primenjene. U njih spadaju, između ostalog, mere koje se tiču biračkog spiska, medijskog izveštavanja i pritiska na birače. Kao poseban problem ističe se kratak rok do novih beogradskih izbora, čije se održavanje pominje već za kraj aprila.
Dovoljna i primena već postojećih zakona
Tamara Branković, zamenica programskog direktora Crte, kaže za European Western Balkans da, ako postoji politička volja, sve preporuke mogu da budu primenjene i do novih izbora u prestonici.
“Tu apsolutno nema nikakve dileme. Mi smo ranije videli da se čudesne stvari dešavaju kada postoji politička volja, uključujući i to da smo 2020. imali promenu izbornog okvira nedelju dana pre zvaničnog raspisivanja kampanje. Kada je postojala izborna volja, članovi Regulatornog tela za elektronske medije (REM) su takođe menjani preko noći”, kaže ona.
Branković dodaje da preporuke iz poslednjeg izveštaja nisu ništa novo i da ODIHR manje-više parafrazira iste preporuke od 2012. U nekim izveštajima posebno su naglašene jedne, a u drugima druge – ali ne menja se suština.
“Mnoge stvari se mogu rešiti primenom zakona koje već imamo. Na primer, REM samo treba radi svoj posao. Tužilaštvo isto treba da radi svoj posao, da počne da se primenjuje zakonodavni okvir, Krivični zakonik koji sprečavaju kupovinu glasova, pritiske na glasače, onemogućavaju bilo kakvo krivotvorenje biračkog spiska. Ne možemo da kažemo da nešto potpuno novo treba da se uvede u naš sistem”, kaže ona.
Glavna kontroverza izbornog procesa iz decembra 2023 – navodi o organizovanom registrovanju građana koji ne žive u Beogradu kako bi glasali na izborima – i dalje je vrlo prisutna u javnosti. Jedna od preporuka ODIHR-a glasi da treba izvršiti reviziju biračkog spiska, uz učešće svih zainteresovanih strana.
Tamara Branković veruje da i ova mera može da se sprovede pred lokalne izbore u Beogradu, ili makar može da se napravi značajan korak u tom pravcu.
“Sutra možemo da pokrenemo taj proces ako treba, ako postoji zaista suštinska volja, a ono što bi moglo na jedan klik da bude omogućeno je da se birački spisak učini transparentnim. Najmanje što bi moglo da se uradi, a to je i preporuka Crte, jeste da se omogući uvid u broj birača po adresama, ako ne i da se birački spisak učini potpuno transparentnim”, zaključuje ona.
Kojim putevima do političke volje?
Ako je politička volja vlasti jedina prepreka za unapređenje izbornih uslova, kako do nje doći? Od održavanja izbora u decembru, opozicija je organizovala proteste, koji su vremenom utihnuli. Osim toga je, preko kontakata sa svojim međunarodnim partnerima, podigla ovaj problem na evropski nivo. Najopipljiviji rezultat toga bila je februarska rezolucija Evropskog parlamenta, koja je oštro osudila način na koji su izbori održani.
Kako se trenutno čini, aktivnosti međunarodnih aktera neće se zaustavile na ovome. Nakon objavljivanja konačnog izveštaja ODIHR-a, ambasade takozvane Kvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije – izdale su saopštenje u kojem pozdravljaju spremnost vlasti da primeni ODIHR-ove preporuke i naglašavaju da je neophodno napraviti napredak do prolećnih izbora.
Takođe, kako je 7. marta saopštio Natan Albahari, internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana, delegacija Evropske komisije doći će sledeće nedelje u Srbiju povodom teme izbornih neregularnosti.
Dušan Spasojević, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže za naš portal da mu se trenutno čini da je najvažniji pritisak koji dolazi spolja.
“Da li su pritisci dovoljni – na to pitanje trenutno niko nema jasan odgovor. Mislim da vlast sada meri koliko i gde treba da popusti da bi zadržala kontrolu nad situacijom… Ja ne očekujem neke velike promene, naročito ako vlast ostane na ideji da beogradske izbore organizuje u najkraćem mogućem roku. U krajnjem slučaju, mogli da obećaju da će preporuke primeniti do narednih parlamentarnih izbora. Mislim da je to taktika vlasti i da će verovatno u tome uspeti ukoliko nas pritisak spolja ne iznenadi na neki način i ako ne bude malo konkretniji”, kaže Spasojević.
Kada je reč o pritisku koji opozicija može da izvrši na unutrašnjem planu, Spasojević smatra da je pretnja bojkotom, kao jedan od instrumenata koji se sve češće pominje u poslednje vreme, dosta problematična stvar.
“Ako ne uspete u tome, onda morate da objašnjavate biračima zašto ste se povukli, a mislim da opozicija ne može sebi da dozvoli da ne izađe na izbore čak i pod istim, odnosno nepromenjenim uslovima. Tako da je ovo dosta taktički nezgodna strategija u kojoj se nalazi opozicija”, kaže Spasojević.
Na pitanje šta očekuje da će biti ishod Radne grupe za saradnju sa ODIHR-om, koju je Vlada ponovo pokrenula, Spasojević predviđa da bi to mogli biti ustupci koji su manje bolni i koji ne utiču na neravnopravnost izbora.
“To su na primer, obavezne obuke za članove biračkih odbora, promene nekih procedura poput overavanja potpisa od strane opštinskih službi i vraćanje tog ovlašćenja notarima, koji su ipak kudikamo bezbedniji. Dakle, neke stvari koje nemaju preveliku političku težinu”, zaključuje Spasojević.
Kako je ranijih godina izgledala primena preporuka ODIHR-a?
Očekivanja profesora Spasojevića u skladu su sa iskustvom ranijih godina. Vlast je najviše entuzijazma pokazivala za promene tehničke prirode, dok su preporuke ODIHR-a koje su se odnosile na najspornije probleme izbornog procesa ostajale uglavnom netaknute.
Nakon izbora 2020. godine, koje je većina opozicije bojkotovala, vlast je primenila neke od preporuka pred izbore 2022. Sam ODIHR izvršio je evaluaciju primene ovih preporuka, koja je dostupna na onlajn bazi podataka ovog tela.
Prema ovoj bazi podataka, preporuke iz izveštaja 2020. koje je vlast u potpunosti primenila odnosile su se na objavljivanje skeniranih zapisinika sa biračkog mesta, uvođenje trećeg nivoa izborne administracije – lokalnih izbornih komisija, kao i zakonsko preciziranje položaja izbornih posmatrača.
S druge strane, mere koje uopšte nisu primenjene odnosile su se upravo na one oblasti koje su poslednjih godina najspornije – sprečavanje pritisaka na glasače, reviziju biračkog spiska, obezbeđivanje nezavisnosti REM-a i njegovo aktivno reagovanje na kršenje pravila u kampanji. Sve preostale mere bile su, u najmanju ruku, nepotpuno sprovedene.
ODIHR nije izršio evaluaciju preporuka iz izveštaja o aprilskim izborima 2022. godine, ali to je u oktobru prošle godine uradila Crta. Nijedna od preporuka iz tog izveštaja Crta nije ocenila kao u potpunosti ispunjenu, što je uključivalo, ponovo, preporuke o najspornijim oblastima izbora.
Radna grupa Vlade za saradnju sa ODIHR-om od početka ove nedelje postala je još jedno polje političke borbe. U pismu koje je juče poslala Evropskoj komisiji, opozicija iz koalicije Srbija protiv nasilja navodi da ona nije inkluzivna i da je čine isključivo predstavnici državne administracije, te da u nju treba uključiti predstavnike civilnog društva, Evropske unije i opozicije.
Tamara Branković napominje za naš portal da je sam naziv radne grupe određena manipulacija, zato što se stiče utisak da ODIHR direktno učestvuje u tom procesu.
“Ta Radna grupa postoji nekoliko godina. Uvek je bila vrlo netransparentna i dovodi javnost u zabludu oko toga ko učestvuje u njoj”, kaže Tamara Branković.
Prema odluci o formiranju Radne grupe iz marta 2023, predsednik Radne grupe je Dejan Đurđević, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Pored njega, tu je još 18 članova, predstavnika različitih državnih institucija.