Politika „sedenja na dve stolice“ utiče na pregovore sa EU

Putin i Vučić; Foto: Tanjug / Tanja Valić

BEOGRAD – Ne zameriti se Rusiji, pre svega zbog podrške oko rešenja kosovskog problema, ali i energetske zavisnosti, princip je na kom već godinama počiva srpska spoljna politika. Uprkos tome što je kandidat za članstvo u EU, Srbija zbog ovakvog stava ima jedan od najmanjih stepena usaglašenosti sa spoljnom politikom EU u čitavom regionu. Iako poglavlje koje se bavi spoljnom politikom još nije otvoreno, srpsko sedenje na dve stolice može postati veliki problem za Brisel, koji u najgorem scenariju može dovesti do zaustavljanja pregovora ili dodatnog usporavanja. Brisel, ipak, želi da bude siguran da prijemom Srbije neće dobiti ruskog trojanskog konja.

Prema polugodišnjoj Analizi usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije tokom 2019. godine koju je objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond, od početka godine do kraja juna, Evropska unija je objavila ukupno 48 spoljnopolitičkih deklaracija u kojima se Srbija usaglasila se sa 29, odnosno sa 60%.

„Od deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila, sedam deklaracija je vezano za Ukrajinsku krizu, odnosno za umešanost Rusije u njoj, četiri su posvećene dramatičnoj situaciji u Venecueli, dve su u vezi sa Mjanmarom, po jedna deklaracija je u vezi sa Iranom, Belorusijom, Gvatemalom, Bosnom i Hercegovinom, Sirijom i sankcijama protiv osoba koje se sumnjiče za upotrebu hemijskog oružja“, navodi se u analizi.

Imajući u vidu da je taj postotak za celu prethodnu godinu bio 52%, a za prvu polovinu prethodne godine 44%, postoji tendencija rasta.

Međutim, da tendencija rasta suštinski postoji samo na papiru, odnosno u procentima, objašnjava Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda.

„Treba imati u vidu da je ukupan broj deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila u prvoj polovini ove godine godine bio 18, dakle samo jedna manje nego 2018, a EU je ukupno objavila 16 deklaracija više. Tematski, Srbija se nije usaglašavala sa deklaracijama koje su imale slične teme kao one iz prethodnih godina – Ukrajinska kriza, situacija u Venecueli, Mjanmar i slične“, ističe Novaković za European Western Balkans.

Sa ovim je saglasna i Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, koja objašnjava da nije došlo do dramatičnog rasta usaglašenosti, ali je dobro što je zaustavljen pad.

Deklaracije sa kojima se Srbija nije usaglasila su bile one čije su teme bile države koje nisu priznale Kosovo, odnosno njihovi entiteti i / ili državljani. Što se tiče deklaracija u vezi sa krizom u Ukrajini, šest su se odnosile na produžavanje već postojećih restriktivnih mera protiv Rusije, kao i entiteta i pojedinaca iz Rusije i Ukrajine, odnosno na proširenje liste entiteta i pojedinaca na koje se restriktivne mere odnose.

Grubješić objašnjava da sankcije Rusiji nisu uvedene ne samo zbog ruske uloge u pregovorima sa Kosovom, već i zbog značajnog stepena energetske zavisnosti Srbije od Rusije.

„Srbija ne podržava ni deklaracije EU koje se odnose na Siriju ili Venecuelu jer bi se time zamerila Rusiji, kao ni deklaracije prema trećim zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i na čiji glas Srbija računa u raznim međunarodnim organizacijama u koje Kosovo želi da pristupi, a čemu se Srbija protivi“, kaže Grubješić za European Western Balkans.

Sa druge strane, direktor istraživanja ISAC fonda objašnjava da je interesantno to što postoji rast u usaglašavanja kada je reč o deklaracijama u vezi sa Venecuelom.

„Od ukupno devet sa koliko je EU objavila, Srbija se usaglasila sa svim deklaracijama objavljenim od marta 2019. godine. Ostaje da se vidi koji su razlozi za to. Ali je evidentno da je situacija u Venecueli jednodušno osuđena u EU, a i da interesi i angažman Rusije u ovoj zemlji slabe“, ukazuje Novaković.

U poređenju sa drugim državama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija ima znatno niži stepen usaglašenosti spoljne politike. Albanija i Crna Gora imaju u potpunosti usaglašenu spoljnu politiku, dok taj procenat u Severnoj Makedoniji iznosi 83 odsto.

Usaglašavanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU predviđeno je pregovaračkim poglavljem 31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. U godišnjem izveštaju Evropske komisije navodi se da je Srbija je umereno pripremljena u ovoj oblasti. Takođe se ističe i da bi Srbija u narednom periodu trebalo da unapredi pridruživanje deklaracijama EU i odlukama Saveta o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.

„Treba napomenuti da je prihvatanjem pregovaračkog okvira i samim tim sadržaja poglavlja 35, Srbija se obavezala na normalizaciju odnosa sa Prištinom, čiji bi finalni rezultat, obavezujući pravni sporazum o normalizaciji, trebalo da reši izazove sa kojima se Srbija suočava i otvori put prema EU“, navodi se u analizi ISAC fonda.

Suzana Grubješić objašnjava da Srbija i dalje nema izveštaj o skriningu za poglavlje 31, te da zbog toga i nije u mogućnosti da izradi pregovaračku poziciju za ovo poglavlje.

„U pregovaračkom procesu od 35 poglavlja postoje neka u kojima saradnja Srbije sa Rusijom može da uspori proces ili čak zakoči integraciju u EU. To su poglavlja: 21, 30, 31 i 35, a odnose se na energetiku, spoljnu trgovinu, spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku i normalizaciju odnosa s Kosovom“, objašnjava generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Grubješić dodaje i da Kosovo i odnos prema Rusiji ostaju ključna pitanja spoljno-političkog pozicioniranja Srbije, te Beograd uporedo sa približavanjem Zapadu, nastavlja da snažno korača i prema Istoku.

„Politika ’sedenja na dve stolice’ može da utiče na dalji tok pregovora sa Evropskom unijom“, zaključuje Suzana Grubješić.