BRISEL – Evropska unija hoće da pokaže da je i dalje posvećena Zapadnom Balkanu ali ne osećaju svi istu dozu ljubavi, piše Politiko (POLITICO).
Nakon što je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker najavio u 2014. godini da neće doći do novog proširenja EU u narednih pet godina, Zapadni Balkan je opet u fokusu EU, a kao jedan od razloga navodi se ruski uticaj, ukazuje Politiko.
Bugarsko predsedavanje Unijom, koja je kao cilj postavila i proširenje, zakazano je za početak godine, kada se očekuje i poseta Junkera i predsednika Evropskog parlamenta Antonija Tajanija Zapadnom Balkanu.
Ono što stvara problem na Balkanu je to da Brisel nije predvideo da sve države Zapadnog Balkana u isto vreme pristupe Uniji, već je kao predvodnike u ovom procesu izdvojio Crnu Goru i Srbiju, pred koje je postavio cilj pristupanja do 2025. godine.
Međutim, kosovski premijer Ramuš Haradinaj ocenio je ovo preferencijalni tretman Srbije, jer igra na kartu alternative – Rusije, ističe Politiko. Takođe, predsednik Kosova Hašim Tači, ukazao je da ova vrsta izdvajanja može biti posmatrana kao islamofobična, jer stavlja u podređeni položaj države u kojima je predominantno muslimansko stanovništvo za razliku od Srbije i Crne Gore koje čine većinski pravoslavno stanovištvo.
Ipak, Politiko objašnjava da se Komisija ogradila od ovakvih navoda, ističući da je reč od državama koje su već otpočele pregovore sa EU.
Što se tiče Srbije i Crne Gore, postoji razlika i među ovim državama. Crna Gora je do sada otvorila 28 poglavlja dok je Srbija otvorila 10.
Međutim, Crna Gora nije zadovoljna idejom da bude stavljena u isti koš kao i Srbija. Crnogorski zvaničnici smatraju takav položaj ne bi bio fer, jer Srbija tek sad otvara poglavlja koje je Crna Gora otvorila, piše Politiko.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han objašnjava da je takva vrsta konkurencije među državama pozitivna, i da podstiče na zdravo rivalstvo koje bi omogućilo da se sprovedu neophodne reforme.
Slovenački premijer Miro Cerar, objasnio je da ukoliko EU ne prihvati ove države što pre, one će se osetiti napušteno i potražiće saveznike na drugom mestu, navodi Politiko.
Navodi se i da su pored Rusije, i zalivske države kao i Kina, pojačale prisustvo u regionu.
Sa druge strane, poslanik Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister objašnjava da nije lako ubediti glasače u Nemačkoj da podrže prošrenje EU, ali da smatra da se to može postići ukoliko se obrazlože jasni razlozi zašto je to korisno, ne samo za državu koja pristupa već i za članice EU.
Pored toga, lideri Zapadnog Balkana smatraju da su predugo čekali na članstvo i da je obnovljena posvećenost od izuzetne važnosti.
“U čekaonici EU smo proveli nekoliko godina, dok su vrata bila zaključana. To je verovatno na neki način i uticalo na negativnu dinamiku u državi”, rekao je ministar spoljnih poslova Makedonije, Nikola Dimitrov.
Premijerka Srbije, Ana Brnabić, istakla je da je otkako je Junker najavio pauzu u proširenju, atmosfera postala drugačija.
Međutim, navodi se i da se države regiona suočavaju sa mnogim izazovima. Ono što je zajedničko svim državama Zapadnog Balkana su korupcija i organizovani kriminal, navodi Politiko.
Što se tiče Makedonije, glavni problem je spor oko imena koje ima sa Grčkom, a koji je koči na putu ka članstvu u NATO ali i u EU. Sa druge strane, Srbija ima problem oko odnosa sa Kosovom, dok se Kosovo suočava sa problemom vizne liberalizacije, jer parlament nije uspeo da potvrdi dogovor oko demarkacije sa Crnom Gorom.
“Naučili smo našu lekciju”, rekao je Han za problem granice između Slovenije i Hrvatske, dodajući da je apsolutno jasno da će granični konflikti morati da se reše pre pristupanja u Uniju, ukazuje Politiko.