BRISEL – Iako je trebalo da pomogne rešavanju sukoba Srbije i Kosova, prošlonedeljni sastanak u Berlinu pokazao je svu slabost evropske diplomatije i ukazao na razdore između zemalja članica, kao i između njih i briselske administracije, prenosi briselski portal Politiko.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, frustrirani neuspehom EU da ublaži tenzije između Beograda i Prištine, odlučili su da stvar „uzmu u svoje ruke“, nesvesno prikazujući javnosti disfunkcionalnost diplomatije Evropske unije.
„Na samitu su istaknute podele ne samo između Kosova i Srbije, nego i između Pariza i Berlina i između zemalja članica EU i njenog spoljnopolitičkog aparata u Briselu“, piše Politiko.
Nakon neuspešnog pokušaja da ubedi kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da prihvati kompromis i vrati se za pregovarački sto, ostaje nejasno da li predsednik Francuske podržava predlog o razgraničenju.
„Francuska je dvosmislena po pitanju razgraničenja, a zvaničnici u Jelisejskoj palati nisu odgovorili na pitanje o Makronovim interakcijama na Samitu, i da li on podržava razgraničenje“, navodi se u Politiku.
Samit je „iskočio iz šina“ čim je počeo, jer nijedna od strana nije bila spremna na ustupke, posebno kosovska, koja je ujedno bila i podeljena, budući da je predsednik Tači bio za neki oblik dogovora, dok njegov domaći politički protivnik Ramuš Haradinaj nije pristajao na povlačenje taksi kako bi se dijalog sa Beogradom nastavio.
Za Ramuša Haradinaja bilo je prihvatljivo samo priznanje Kosova od strane Srbije, a veliki razlog za tvrdoglavost kosovskog premijera jeste njegov stav da za takvu politiku uživa podršku kod kuće.
Kako se navodi, oko jednog pitanja kosovski političari bili su usaglašeni, a to je da su SAD, koje su predvodile bombardovanje Jugoslavije 1999, otvorile put nezavisnosti Kosova, i da samim tim treba da se uključe više u proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
„Većina posmatrača veruje da bi Srbija, ako se ikada složi da prizna Kosovo, mogla to uraditi samo na kraju procesa, ako bi Beograd kao glavnu nagradu dobio članstvo u EU“, navodi se u ovom magazinu.
Merkelova i Makron su se nadali da će dogovor između Grčke i Severne Makedonije oko njenog zvaničnog imena podstaći ostale lidere Zapadnog Balkana, međutim bili su razočarani.
„Samit je brzo zapljusnulo blaćenje između Srbije i Kosova, a diplomatija Berlina i Pariza je bila još gora“, zaključuju u Politiku.