BRISEL – Na osnovu razgovora sa više od deset zvaničnika i analize internih dokumenata, briselski Politiko prenosi da evropski komesar za pregovore o proširenju Oliver Varhelji nastoji da se umanji zabrinutost u ocenama Evropske komisije oko vladavine prava i ljudskih prava kandidata za članstvo u EU, a posebno kada je reč o Srbiji.
Kako pišu, Varheljijev pristup i Zapadnom Balkanu i Turskoj razlikuje se od pirstupa koji ima EU, a poklapa sa jednom zemljom EU – njegovom Mađarskom i mađarskim prijerom Viktorom Orbanom koji je više puta odbacio gledišta unije prema vladavini prava i demokratiji.
Kako piše Politiko, Varheljijev pristup rizikuje da ugrozi položaj Evropske komisije među zemljama EU i kredibilitet EU među liderima na Zapadnom Balkanu.
Varhelji, koji je prethodno bio mađarski ambasador u EU, odbio je da govori za Politiko, ali je u pisanim odgovorima branio svoj rad, uključujući i onaj koji se tiče vladavine prava. Podsetio je da je nadgledao kreiranje nove metodologije za zemlje kandidate, u kojoj se veći fokus stavlja upravo na vladavinu prava.
No mađarski komesar jasno je stavio svom osoblju do znanja da želi da ubrzavanje pristupnih pregovora sa Srbijom.
„Komesar Varhelji je kao prioritet postavio ubrzavanje pristupnih pregovora sa Srbijom“, napisao je osoblju u mejlu u februaru vršilac dužnosti šefa Generalnog direktorata za susedstvo i pristupne pregovore Mačjej Popovski i dodao da „mada to najpre zavisi od reformi u Srbiji, potrebno je da mi sa EU strane budemo spremni da krenemo napred čim Srbija pokaže neophodni progres“.
Ali, Varheljijev tim se ne oslanja samo na Beograd u ovoj igri, navodi Politiko.
„Njegov kabinet, i nekoliko njegovih poverljivih saradnika, pokušali su da izbrišu ili zamažu jezik u zvaničnim tekstovima o neuspesima Srbije u demokratiji, prema zvaničnicima i internim dokumentima“, nastavlja se u tekstu.
To je, dodaje Politiko, u suprotnosti sa brojnim procenama o vladavini prava u Srbiji nevladinih organizacija i nezavisnih analitičara.
„Fridom haus je 2021. Srbiju stavio u kategoriju „delimično slobodnih“ zemalja, navevši da je „vladajuća Srpska napredna stranka malo po malo nagrizala politička prava i civilne slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva. I mada je Srbija u procesu pristupnih pregovora od 2014. godine, kotira se po indeksu Fridom hausa kao i zapadnobalkanske zemlje koje još nisu počele pregovore o članstvu – Albanija i Severna Makedonija. Prema poslednjem Indeksu demokratije lista Ekonomist, Srbija je ostvarila najgori rezultat od 2006. – od kada taj indeks postoji“, naglašava se u tekstu.
„Uprkos tome, prema dva zvaničnika Komisije, Varheljijev kabinet je unapredio procenu koja se odnosi na Srbiju, kako bi dao pozitivniji pogled na pitanja vladavine prava u ovogodišnjem nacrtu izveštaja o proširenju, koji ocenjuje napredak zemalja kandidata, a koji je trenutno u izradi“, piše Politiko.
Upitan o promenama koje se tiču procene Srbije, Varhelji je u imejlu rekao da je „ocena napretka zemalja na evropskom reformskom putu predmet dugog procesa, sa konačnom odlukom koju donosi veće (koledž) komesara“.
Rekao je da je to politički proces, kako i dolikuje jednoj „geopolitičkoj Komisiji“, kao i da se prioriteti EU na Zapadnom Balkanu u potpunosti odražavaju u izveštaju.
Politiko primećuje da ovo nije prvi put da je kabinet komesara pokušao da zaobiđe stručno mišljenje o Srbiji.
U junu ove godine, Varheljijevo odeljenje takođe se usprotivilo opisu sopstvene ocene Komisije o vladavini prava u Srbiji, koju je Evropski revizorski sud nazvao „mračnom“, prema dokumentu koji je poslat sudu.