BEOGRAD – Berlinski proces je doneo novu energiju u zvaničnu regionalnu saradnju i ponudio snažne podsticaje za unapređenje procesa pristupanja EU. Ipak, akteri civilnog društva su, uprkos tome, upozorili na nedostatak napretka u oblast pomirenja u regionu. Nerešena pitanja koja se odnose na pomirenje ostavljaju otvoreni prostor za opasne populističke narative i pogoršanje bezbednosti.
Berlinski proces je, ubrzo nakon svog početka, obogaćen zvaničnim Forumom civilnog društva, koji donosiocima odluka pruža dragocen doprinos. Ovaj doprinos je bio neophodan za uključivanje građana koji žive na Zapadnom Balkanu, za proučavanje i odabir najvažnijih pitanja za njih, kao i za proces evropeizacije društava u regionu.
Organizacije civilnog društva su već godinama upozoravale da države u regionu ne priznaju pomirenje kao jedan od glavnih preduslova saradnje, koje bi zaustavilo upotrebu manipulacija radi kratkoročne političke dobiti, i koja bi, ako bi bila institucionalizovana, poboljšala procesuiranje ratnih zločina.
Jedan od glavnih problema je taj što su evropske institucije ponudile nove instrumente za ubrzanje pomirenja, ali nisu ponudile indikatore za praćenje njenog napretka. Zapravo, organizacije civilnog su o ovome detaljno razmotrale i ponudile svoje ideje tokom svakog samita održanog u okviru Berlinskog procesa.
Preporuke radnih grupa Foruma civilnog društva za pomirenje na Zapadnom Balkanu bile su, pre svega, usmerene na stvaranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica i drugih ozbiljnih kršenja ljudskih prava počinjenih u bivšoj Jugoslaviji između 1991. i 2001. godine (REKOM).
Drugo, institucije odgovorne za obrazovanje su pozvane da poboljšaju svoje nastavne planove i programe, kako bi ublažili težak politički teret prošlosti. U februaru 2018. godine, Evropska komisija je pokrenula svojih šest glavnih inicijativa, od kojih je jedna direktno zadužila Regionalnu kancelarija za saradnju mladih (RYCO), regionalnu inicijativu koja promoviše razmenu i potrebe mladih, za specifičnan zadatak borbe protiv nacionalističkih narativa kroz obrazovni sistem.
U Parizu 2016. godine je priznato da su “OCD deo procesa rešavanja bilateralnih sporova, zato što mogu ponuditi stručnost, podići svest i promovisati pomirenje”. Ovaj neposredni poziv na akciju kristalisan je na sledećem sastanku na marginama procesa u Berlinu.
Tokom samita u Trstu 2017. godine, pomirenje je takođe dodatno operacionalizovano, jer je prepoznato kao jedan od najboljih načina za suzbijanje narastajućeg populizma, sve prisutinjeg u evropskim društvima.
Građansko društvo insistira na činjenici da “traume izazvane ratnim događajima neće nestati, a pomirenje neće biti postignuto ignorisanjem i zaboravljanjem onoga što se dogodilo”. Ovaj stav zasnovan je na uverenju da je tranziciona pravda povezana s procesom pomirenja.
Akteri civilnog društva ocenjuju da bi osnivanje REKOM-a bilo najefikasniji način za započinjanje regionalne saradnje u vezi sa pitanjem pomirenja, da bi to bio veliki indikator napretka u ovoj oblasti i da su “komisije za istinu i pomirenje imaju poseban i ograničen mandat, kako u vremenskom periodu u kom rade i istražuju, tako i u pogledu ispitivanja određenih vrsta kršenja ljudskih prava”.
Zbog novog zamaha procesa proširenja kroz Berlinski proces, predstavnici koalicije za REKOM izjavili su “da bi sporazum na uspostavljanju ove komisije trebao biti potpisan na Londonskom samitu berlinskog procesa koji će se održati naredne sedmice”.
Da bi se unapreedio proces regionalnog pomirenja koji je neophodan preduslov za saradnju i bezbednost na Zapadnom Balkanu i pristupanje EU, “države naslednice bivše Jugoslavije trebju da zaključe Sporazum o osnivanju REKOM-a”, zaključuje Inicijativa za REKOM.
Londonski samit u okviru Berlinskog procesa biće održan 9. i 10. jula 2018, uz učešće predstavnika organizacija civilnog društva i mladih.