fbpx
European Western Balkans
Društvo

Pored napretka u procentu usaglašenosti sa spoljnom politikom EU, važno da Srbija bude pouzdan partner

Konfrenecija o ZSBP Srbije i EU; Foto: Twitter

BEOGRAD – Posle nekoliko godina stagnacije, Srbija je ostvarila napredak u procentu usaglašenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, iako su rezultati mešoviti, zaključeno je danas tokom prvog panela konferencije o Zajedničkoj spoljnoj politici EU i njenom uticaju na proces pristupanja Srbije EU, u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).

Šef političkog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc izjavio je da je prošle nedelje stigla dobra vest iz Brisela, otvaranjem pregovaračkog Klastera 4 što je pokazatelj da proces napreduje.

Kada je u pitanju usaglašavanje spoljne politike Srbija sa EU, Lorenc je izjavio da je primećeno da se usaglašenost povećana u poslednjem period I da sada iznosi 64%, dodajući da Evropska unija pozdravlja I to što je Srbija iskazala privrežnost globalnoj strategiji EU.

On je dodao da iako poglavlje 31 nije definisano evropskim aquis communitaire ono nije manje važno u odnosu na druga poglavlja, jer pokazuje koliko je neka zemlja posvećena evropskim vrednostima.

On je poručio da je saradnja Srbije i Evropske unije u određenim segmentima ZSBP veoma intenzivna kao i da Srbija ostaje ključan partner.

Šefica Odeljenja Za Zapadni Balkan pri Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) Elza Fenet izjavila je da je Beograd poslednjih meseci podržao restriktivne mere Evropske unije prema Iranu, Venecueli, Nikaragvi i Beloruciji, ali da u isto vreme nije urađeno ništa po pitanju mera koje se odnose na Rusiju ili Hongkong.

Prema njenim rečima, usaglašavanje spoljne politike je deo procesa pristupanja koji pomaže da se izgradi poverenje između država članica i država kandidata.

Ona je spomenula da postoje i regionalni i multilateralni forumi u kojima Srbija i region mogu da pomognu Evropskoj uniji na polju zajedničke bezbednosti.

“Cenimo akcije Srbije posebno kroz slanje medicinskog osoblja u našim zajedničkim misijama, bez čega bi te misije imale poteškoće da budu angažovane. Radi se o velikom doprinosu Srbije i u civilnim misijama, mi se tome radujemo i nadamo se da će taj rad u budućnosti biti intenziviran”, izjavila je Fenet.

Ona je istakla da je Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost želeo da stavi veći fokus na rad na saradnju sa regionom kako bi se region doveo što bliže EU, jer to daje prednost i Zapadnom Balkanu i EU.

Ona je navela da ne treba sumnjati u posvećenost EU integracijama Zapadnog Balkana, koja je veća nego u bilo kom drugom delu sveta, jer se smatra da je taj region budući deo Unije.

Fenet je podsetila da je EU donirala Zapadnom Balkanu tri milijarde evra u sklopu pomoći protiv virusa korona, kao i da je izdvojila pomoć za oporavak regiona od posledica pandemije.

„Nijedan drugi partner to nije učinio“, rekla je Elza Fenet, navodeći da je EU i najveći snabdevač regiona vakcinama protiv virusa korona.

Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, izjavio je da je Srbije u potpunosti posvećena potpunom usaglašavanju sa spoljnom politikom Evropske unije, ali da će se to dogoditi onda kada Srbija postane punopravna članica.

On naveo primer nabavke vakcine i energetske krize kao primere zašto nije dogovorno puno usaglašavanje sa politikama EU prema Rusiji pre članstva nije odgovorno prema građanima ili privredi.

“Svesni smo činjenice da ne bi bilo odgovorno prema našim građanima da stoprocentnu usaglašenost ‘jurimo’ bez koristi članstva. Tako, mi postepeno povećavamo stepen usaglašenosti i u smislu kvaliteta i kvantiteta”, rekao je Starović i dodao da očekuje da će Srbija do kraja godine dostići 65% usaglašenosti za ZSBP EU.

Prema njegovim rečima, Srbija deli vrednosti sa evropskim državama, nacijama i društvima, ali da ne može da ostane slepa na činjenicu da ponekada postoje dvostruki standardi.

“Veoma smo zainteresovani za pitanja ljudskih prava u svetu. Ali nismo videli mnogo rezolucija o ljudskim pravima Srba na Kosovu”, rekao je Starović.

Marko Savković, programski direktor Fondacije BFPE, izjavio je da je povećanje procenta usaglašenosti pozitivno, ali da bi fokus i insistiranje na ljudskim pravila trebalo da bude centralno pitanje.

Savković je ocenio da je važno da Srbija bude pouzdani partner, ali da sa razvijenom mrežom bilateralnih odnosa koje Beograd ima između istoka i zapada, to neće biti lako.

“Iako nema previše, Srbiji jeste ostao mali prostor za manevrisanje kada je u pitanju spoljna politika. Međutim situacija u svetu se značajno promenila i možemo očekivati u budućnosti da će neki naši bilateralni odnosi biti još više u sudaru sa evropskim integracijema. To će naštetiti našoj pouzdanosti u Briselu”, rekao je on.

On je naveo sitauciju povlačenja 100 vo

Govoreći o Otvorenom Balkanu, Savković je ocenio da je ta inicijativa nije sama po sebi problematična, ali da je dokaz da ukoliko države nešto žele da one to mogu sprovesti.

“Mislim da poslovna zajednica mora da povede u pogredu očekivanja od ovog procesa. Ali pitanje vladavine prava u celom ovom procesu mora da bude jedan od temelja, jer ako on bude izostavljen to nas neće odvesti u pravom smeru”, ocenio je Savković.

Kada je u pitanju Otvoreni Balkan, Elza Fenet ponovila je stav da EU podržava regionalnu saradnju, ali da je važno da proces regionalne saradnje bude inkluzivan i da države približava EU.

 

Povezani članci

Reakcija EU na COVID-19 i posledice po Zapadni Balkan u fokusu šeste “Move.Link.Engage” konferencije

EWB

Fridom Haus: Srbija bez napretka od prošle godine, i dalje delimično slobodna zemlja

EWB

Sud poništio odluku o smeni Slobodana Arežine

Filip Lukić