Samit EU-Zapadni Balkan; Foto: Flickr/ EU2020HR

Ujutro 6. maja, na dan video konferencije između lidera EU i Zapadnog Balkana, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je da će se događaj fokusirati na tri teme: zajednički odgovor na pandemiju COVID-19, ponovno potvrđivanje evropske perspektive regiona i podvlačenje posvećenosti vrednostima EU. Dva dana kasnije, naši sagovornici veruju da je u pogledu druge i treće celini moga da se formira još jasniji stav, ali da i pored toga postoji nekoliko pozitivnih ishoda sastanka.

Samit je najavljen još 2018. godine, nakon sličnog događaja u Sofiji, kada je premijer Hrvatske Andrej Plenković zakazao još jedan sastanak lidera EU i Zapadnog Balkana tokom predsedavanja njegove države Savetom EU. Pandemija koronavirusa sprečila je fizički sastanak u prestonici Hrvatske, ali se on ipak održao. Ova činjenica sama po sebi, veruju analitičari, ne treba da se uzima zdravo za gotovo.

“Pravo postignuće samita bilo je to što se on uopšte održao. Kada se uzmu u obzir okolnosti, ovo nije bilo unapred zagarantovano. Države EU morale su da, makar nominalno, zagarantuju svoju podršku evropskoj perspektivi regiona, u vreme kada su svačije misli bile na drugoj strani”, kaže Tena Prelec, istraživačica saradnica na Odseku za politiku i međunarodne odnose Univerziteta Oksford, za naš portal.

Ona takođe primećuje da je ovog puta, za razliku od onoga što se desilo u Sofiji 2018, kada se Španija povukla zbog prisustva predstavnika Kosova, učestvovalo svih 27 država članica EU. Premijer Španije Pedro Sančez je čak i podržao postavljanje specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i ohrabrio obe strane da napreduju ka postizanju sporazumnog i trajnog rešenja.

Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike, takođe naglašava da pre svega treba prepoznati da održavanje ovog sastanka u vreme kada virus i dalje besni u Evropi šalje značajnu poruku podrške regionu i njegovom napretku ka članstvu u EU.

Iako bi ovo moglo da izgleda kao nizak kriterijum za uspeh samita, prema mišljenju naših sagovornika, ovde se ne završava spisak njegovih postignuća. Lazarević podseća da je Deklaracija koju su usvojili lideri na kraju sastanka zvanično pozvala Komisiju da izađe sa značajnim ekonomskim i investicionim planom za region, čiji je cilj da ojača njegihove privrede i konkurentnost.

Srđan Cvijić, viši analitičar Instituta otvorenog društva za evropsku politiku u Briselu, dodaje da je odluka EU da mobiliše preko 3,3 milijarde evra za borbu regiona protiv koronavirusa i njegovih posledica još jednom pokazala posvećenost Zapadnom Balkanu i blagostanje njegovih građana.

“Takođe otkriva jevtin populizam nekih lidera regiona koji namerno umanjuju ulogu EU i prenaglašavaju mnogo manju podršku trećih strana, poput Kine”, naglašava on.

Međutim, jedna od najkontroverznijih tema samita od njegovog početka bila je činjenica da je Deklaracija, čiji je nacrt unapred stigao do medija, samo spomenula “evropsku perspektivu” Zapadnog Balkana, a ne jasniju podršku budućem članstvu ovih zemalja.

Da li je politički korektno reći “proširenje”?

Prvi član Zagrebačke deklaracije “potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana”. Ono što je novinare zanimalo da čuju tokom samita bilo je da li je podrška pristupanju Zapadnog Balkana EU mogla da se izrazi jasnije – a sa ovom ocenom saglasili su se ministar spoljnih poslova Hrvatske Goran Grlić Radman i evropski poslanik Tonino Picula. Srđan Cvijić deli njihovo mišljenje.

“Dok će mnogi razviti imunitet na koronavirus, žao mi je što vidim da neki evropski lideri i dalje nisu otporni na “virus” skepse prema proširenju. Deklaracija koja je proistekla iz samita nastavlja da koristi eufemizam “evropska perspektiva” kada bi trebalo da govori o “članstvu u EU”, “proširenju”, “pristupanju” država regiona”, kaže on.

Tena Prelec je na sličan način razočarana tekstom Deklaracije.

“S jedne strane je fer napomenuti da se ovi dokumenti sastavljaju tako da budu vrlo uopšteni, kako bi mogle da ih podrže sve države članice EU, ali sa druge je razočaravajuće što direktiniji izraz, 17 godina nakon Soluna, nije pronađen. Ursula fon der Lajen pokušala je da ispravi ovo ponavljanjem da Zapadni Balkan pripada EU”, ističe ona.

Samit EU i Zapadnog Balkana; Foto: Twitter/AndrejPlenkovic

Milena Lazarević, međutim, podseća da su ove reči izostale i iz Sofijske deklaracije 2018, a da je region i pored toga iskusio rast pažnje posvećene proširenju EU, i to na najvišem političkom nivou.

“Tokom ovog perioda dogodilo se redefinisanje metodologije proširenja i otvaranje pregovora sa još dve zemlje – Severnom Makedonijom i Albanijom. Ovo nam govori da je proširenje bilo jedno od glavnih jela na meniju EU u proteklom periodu”, naglašava ona.

Da je politika proširenja i dalje osetljivo političko pitanje ilustrovala je i poslanica francuskog Nacionalnog okupljanja u Evropskom parlamentu Dominik Bild, koja je kritikovala predsednika Makrona za “potvrdi članstva Albanije u EU”. Zbog ovih okolnosti, “nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi” izgleda kao kompromis do kojeg se došlo.

Još jedan kompromis zbog koga je EU kritikovana bilo je odsustvo energičnije reakcije na stanje vladavine prava i poštovanja demokratskih vrednosti u državama kandidatima. Kada se uzmu u obzir skoriji događaji, očekivalo se od EU da zauzme čvršći stav po ovim pitanjima, a upitno je da li je do toga došlo.

Vladavina prava: Povećava se pažnja EU

“Razlika između onoga što piše u Deklaraciji i onoga što je rekao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji sa pravom govori o vladavini prava, demokratskim vrednostima i borbi protiv korupcije kao ključnim kriterijumima za članstvo, i katastrofalnog demokratskog nazadovanja u Srbiji ubrzanog pandemijom, treba da bude zvono za uzbunu”, kaže Srđan Cvijić.

Na dan Samita Fridom Haus je pomerio Srbiju i Crnu Goru u kategoriju hibridnih režima po prvi put od 2003. Na pitanje o ovoj vesti tokom konferencije za novinare, predsednik Evropskog saveta Mišel rekao je da je važnost vladavine prava i vrednosti EU ponovljena na samitu, dok je predsednica Fon der Lajen dodala da su u pitanju uslovi sine kva non za pristupanje EU.

Deklaracija nije bila preterano specifična kada je reč o ovim temama. Rečeno je da lideri Zapadnog Balkana moraju da osiguraju da se osnovne vrednosti, demokratski principi i vladavina prava striktno primenjuju, uključujući i specijalne i vanredne mere kako bi se zaustavilo širenje pandemije koronavirusa.

Samit EU i Zapadnog Balkana; Foto: Twitter/AndrejPlenkovic

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli bio je malo određeniji u svom obraćanju, kada je rekao da ne sme biti opravdanja za suspenziju prava ili sprečavanja parlamenata da se sastaju čak i kada se primenjuju vanredne mere za zaustavljanje virusa. Nije, međutim, naveo nijednu državu pojedinačno.

U skladu sa novom metodologijom proširenja, Deklaracija je takođe naglasila da će pomoć EU biti povezano sa opipljivim napretkom u oblastima vladavine prava i socio-ekonomskih reformi, kao i pridržavanja partnera sa Zapadnog Balkana vrednosti, pravila i standarda EU, što bi mogao da bude razlog za optimizam. Tena Prelec takođe smatra ohrabrujućim što je jačanje vladavine prava više puta naglašeno kao jedno od najznačajnijih oblasti na kojoj treba raditi

„Ova tema je oduvek bila prisutna, ali je sada primetno prednjači u pristupu EU prema Zapadnom Balkanu. Kao što pokazuju nedavno objavljeni izveštaji Fridom Haus “Države u tranzitu”, zemlje u regionu se ne mogu klasifikovati kao demokratije, pa čak ni kao zemlje „u tranziciji“. Srbija i Crna Gora, dve države predvodnice, pokazuju izrazito zabrinjavajuće oblike sistemske zloupotrebe vlasti i ugrožavanja sloboda. Dobra vest je da širom regiona postoje građani koji ustaju protiv ovih autoritarnih tendencija i pozivaju se na evropske vrednosti “, kaže ona.

Prema njenom mišljenju, EU bi sada trebalo dobro razmisliti o tome kome stvarno treba podrška u regionu – da li su to autokrate ili građani koji izražavaju vapaj za pravičnošću, transparentnošću i slobodom sa svojih prozora, aludirajući na „Buku protiv diktature“ koja se u prethodne dve nedelje proširila Srbijom.

Jedan od najvažnijih zaključaka Zagrebačke deklaracije, naravno, jeste da je EU spremna da ojača politički dijalog i održi nove sastanke u budućnosti.

„To znači da će se u narednom periodu sigurno pojaviti nove prilike da se EU podstakne da otvorenije govori o članstvu i proširenju ukoliko lideri i vlade u regionu postignu napredak u reformama i ispunjavanju svih pomenutih standarda“, zaključuje Milena Lazarević.

„Imate perspektivu – ako je možete da je zadržite“, bila bi prikladna poruka Samita u Zagrebu 2020. godine.