BRISEL – Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su danas o nacrtu rezolucije o Srbiji koju je predstavio izvestilac Dejvid Mekalister. Oni su naznačili oblasti gde je dalji napredak neophodan, a najviše se insistiralo na nezavisnom pravosuđu, slobodi izražavanja i medija i usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU. Pre toga je naš portal imao uvid u osam „usmenih“ amandmana koji su poslanici Evropskog parlamenta podneli na sednici o rezoluciji o Izveštaju o napretku Srbije, a koji će biti na dnevnom redu Evropskog parlamenta u četvrtak.
Na samom početku je Mekalister izjavio da je 2014. godine Srbija krenula od nule, a da su danas su otvorena 14 poglavlja i dodao da se iskreno nada da će u skorijem periodu biti otvorena još tri. On je naveo da vlasti u Beogradu sprovode ”impresivnu agendu ekonomskih i strukturnih reformi” čiji su rezultati, prema njegovim rečima, već vidljivi.
Međutim, isto tako je ukazao da na to da se problemi vezani za nezavisnost pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala i slobode medija moraju rešiti. U tom smislu tempo pristupanja zavisi od poglavlja 23 i 24: ”U oblasti vladavine prava neophodno je osigurati primenu nezavisnog pravosuđa u praksi, dok korupcija i organizovani kriminal predstavljaju prepreku ne samo za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj Srbije već i celog regiona”.
Mekalister je ukazao na važnost regionalne saradnje i normalizacije odnosa Beograda i Prištine, te osudio odluku kosovskih vlasti da poveća carine za 100% prema Srbiji i Bosni i Hercegovini jer krši CEFTA sporazum.
Karolin Edštadler, državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije, zemlje koja trenutno predsedava Unijom, rekla je da je Srbija napravila veoma dobar napredak i da se kreće ka pristupanju „stabilnim tempom“. Međutim, složila se da je potreban dalji napredak u oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, slobode izražavanja i zaštite ranjivih grupa i nacionalnih manjina.
Takođe, smatra da se „Srbija mora usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom u skladu sa Pregovaračkim okvirom. Na kraju je istakla da su potezi koji potkopavaju regionalnu stabilnost nepoželjne i izrazila je žaljenje zbog uvođenja kosovskih carina.
Sa njom se slaže i Kristijan Dan Preda iz Evropske narodne partije: ”Izgleda da je dijalog sa Kosovom fundamentalno pitanje i da tamo postoje prepreke i nazadovanja zbog odluke Kosova da uvede takse na robu koja dolazi iz Srbije.
U svom jednominutnom izlaganju istakao je želju da vidi Srbiju u EU do 2025, ali je upozorio da mnogo posla ostaje da se uradi. On je takođe naglasio zabrinutost što najviši srpski zvaničnici ne prihvataju odluke Suda u Hagu i masakr u Srebenici ne karakterišu kao genocid.
Poslanica evropskih Socijaldemokrata Tanja Fajon kaže da postoji razlika između „onoga što piše u EU dokumentima i stvarne situacije u zemlji”. Ona smatra da, iako „Srbija ima pozitivne ekonomske indikatore“, zemlja „i dalje ima problema sa vladavinom prava, dubokom podeljenošću društva i slobodom medija“.
„EU neće biti potpuna bez Srbije, ali treba nam Srbija iz koje ne stižu vesti o prebijanju članova opozicije i nacionalističkim igrama“, istakla je Tajon dok je držala u ruci stranu Ilustrovane politike „Psi su pušteni”.
Predstavnica Evropskih konzervativaca i reformista Ruža Tomašić je iznela zabrinutost zbog umerenog tona kojim se u izveštaju o Srbiji govori o procesiranju ratnih zločina, jer se oni, po njenim rečima, niti istražuju, niti kažnjavaju, a Vlada Srbije štiti krivce. Ona je pozvala EU da „konačno otvori svoje oči i spreči poznate zločince da se kreću slobodno Evropskom unijom“.
I ostali članovi Evropskog parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca uglavnom su se žalili na pitanje prava hrvatske manjine u Srbiji i jurisdikciju Beograda u procesiranju ratnih zločina pri čemu su ocenili da se Srbija ponaša kao ”mali Hag”.
Sa druge strane, bilo je i onih poslanika kao što su Žan Luk Šafhauzer ili Andor Deli koji su se založili za smanjivanje pritiska na Srbiju da „izabere između Istoka i Zapada”, odnosno na povećanje pritiska na Prištinu da jednostranim potezima ne ugrožava normalizaciju odnosa sa Beogradom.
Poslanik Ivo Vajgl je poručio da evropski Liberali podržavaju integracije Srbije u EU i pregovore koji se tim povodom vode. On je naveo da Srbija mora više da uradi u oblasti vladavine prava, u uspostavljanju pluralističkih i demokratskih odnosa u Narodnoj skupštini, kao i u osiguravanju slobode medija. „Neophodno je pojačati nivo komunikacije kako unutar zemlje tako i sa susedima i završiti sa govorom mržnje. Samo kao takva, Srbija će biti prihvaćena u EU“, zaključio je.
U ime Zelenih, poslanik Igor Šoltes naveo je da je Srbija veoma bitan „igrač“ u celom regionu i ocenio je da je ona ”apsolutno napredovala” u oblastima javne administracije, tržišnoj ekonomiji i ekonomskom rastu i ekonomskoj stabilnosti.
Prema njegovim rečima još je posla ostalo da se uradi u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a istakao je da EU mora da reaguje na pojedine izjave koje dolaze od srpskih zvaničnika ukazujući na svoj amandman koji govori o nepriznavanju odluke Suda u Hagu da je u Srebrenici počinjen genocid.
Jaromir Količek iz Konfederalne grupe evropske ujedinjene levice je ukazao na nedostatak saradnje Prištine u dijalogu sa Beogradom koji se pokazao konstruktivno, dok po njemu Srbija bolje tretira svoje nacionalne manjine od Baltičkih zemalja. S druge strane nezavisan poslanik Zoltan Balco iz smatra da u oblasti prava nacionalnih manjina nema nikakvog napretka što je preduslov za pristupanje EU.