fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Poslanik sa Kipra Lukas Furlas novi predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju

Lukas Furlas; Foto: Evropska unija

BRISEL – Evropski poslanik sa Kipra Lukas Furlas izabran je danas za novog predsedavajućeg Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju. U prethodnom sazivu Evropskog parlamenta, ovu funkciju su obavljale poslanice Tanja Fajon i Alesandra Moreti.

Furlas je član partije Demokratsko okupljanje (DISY), koja je trenutno u opoziciji na Kipru. Demokratsko okupljanje je partija desnog centra i članica Evropske narodne partije (EPP). U Srbiji su pridružene članice EPP Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara.

Furlasu je ovo drugi mandat u Evropskom parlamentu, a prvi put je izabran 2019. godine. Pre ulaska u politiku bio je novinar i televizijski voditelj.

“Srbija je važna država sa značajnim prilikama, ali takođe značajnim izazovima. Moj cilj je da doprinesem da Srbija napravi važan napredak na svom putu evropskih integracijama”, rekao je Furlas nakon što je izabran bez protivkandidata, u okviru sporazuma poslaničkih grupa u EP.

Alesandra Moreti, koja je bila predsedavajuća ovom Delegacijom od 2022. do 2024. godine, ovog puta je izabrana za prvu zamenicu predsedavajućeg. Moreti je članica italijanske Demokratske partije, koja pripada Socijalistima i demokratama (S&D), grupi levog centra u Evropskom parlamentu.

Jorgos Aftijas iz grčke vladajuće partije Nova demokratija (EPP) izabran je preglasavanjem za drugog zamenika predsedavajućeg. Njegova protivkandidatkinja za ovu poziciju bila je Anamarija Viček iz Saveza vojvođanskih Mađara, koja je za poslanicu u Evropskom parlamentu izabrana na listi mađarskog Fidesa.

Koja je uloga Delegacije Evropskog parlamenta?

Delegacije Evropskog parlamenta održavaju odnose i razmenjuju informacije sa poslanicima u drugim zemljama, regionima i organizacijama. Delegacija za odnose sa Srbijom ima 15 članova iz redova različitih političkih grupacija u Evropskom parlamentu.

Članovi Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom zajedno sa poslanicima Narodne skupštine čine Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji (POSP). U pitanju je savetodavno telo formirano na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, koji je stupio na snagu 2013.

Konstitutivni sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije održan je 15. novembra 2013. u Domu Narodne skupštine i do danas je održano 15 sastanaka. Poslednji put POSP se sastao u junu 2023. u Beogradu, u jeku protesta “Srbija protiv nasilja”.

Na današnjem sastanku Delegacije Evropskog parlamenta najavljeno je da će sledeći sastanak POSP-a biti održan 27. i 28. novembra 2024. godine u Strazburu.

POSP,  koji se sastoji od podjednakog broja predstavnika Narodne skupštine i Evropskog parlamenta, i ima dva predsedavajuća – jednog iz redova Narodne skupštine, i drugog iz Evropskog parlamenta, obično se  sastaje dva puta godišnje –  jednom u Narodnoj skupštini a drugi put u Evropskom parlamentu.

U slučaju Srbije, međutim, ovo telo se nije uvek sastajalo redovno, pre svega zbog čestih izbora i dugog perioda formiranja institucija. Tako se POSP 2020. godine godine uopšte nije sastao, iako je ubrzo nakon izbijanja pandemije COVID-19 obezbeđena mogućnost da se ovakvi sastanci održavaju onlajn. Iako bi na kraju svakog sastanka trebalo da bude usvojena i Deklaracija, to se nije desilo u junu 2023.

Povezani članci

Interoperabilnost Vojske Srbije: Sredstvo ili cilj?

Mateja Agatonović

Ko je odgovoran za tempo evrointegracija Srbije?

Sandra Maksimović

Izbori gubitnika

Florijan Biber