Sastanak Ane Brnabić sa Tanjom Fajon i Vladimirom Bilčikom; Foto: Tanjug / Rade Prelić

BEOGRAD – Uslovi za održavanje fer i slobodnih izbora u Srbiji nisu uspostavljeni ni uoči treće i, za sada, poslednje runde dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, koja se završava danas. Ovo je ocena opozicije okupljene u Savezu za Srbiju, koja je juče još jednom potvrdila da ostaje pri bojkotu, ali i Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, koji u autorskom tekstu za Blic podsećaju da više od 60% preduzetih obaveza još uvek nije ispunjeno.

Kada se podvuče crta na period nakon razmene pisama Dejvida Mekalistera i Maje Gojković u septembru, bilo bi netačno reći da nije došlo ni do kakvih pomaka. Međutim, oni su u najvećoj meri ostali ograničeni na promene „na papiru“ i na lakše i manje kontroverzne oblasti. Kako je European Western Balkans pisao i uoči prve i uoči druge runde dijaloga, nevoljnost vlasti da napravi suštinske ustupke, ali i izbor neodgovarajućeg formata koji je deo opozicije unapred odbio, nikada nisu obećavale veliki uspeh u uspostavljanju ravnopravnih izbornih uslova za sve strane.

Glavno pitanje za EU nakon današnjeg zaključenja dijaloga ostaje na koji način će nastaviti svoj angažman u rešavanju političke krize u Srbiji, kao i da li je moguća eventualna promena vremena održavanja izbora.

Crveno svetlo na izbornom semaforu

Prema Tabeli o ispunjenosti obaveza koju je vlast preuzela u toku dijaloga, a u koju je EWB imao uvid, jedine potpuno ispunjene obaveze tiču se nadzora nad biračkim spiskom i omogućvanja građanima da dobiju uvid u njega pre i nakon glasanja. Vlast je i ranije pokazivala najveću spremnost da dokaže da „mrtvi ipak ne glasaju na izborima“, te su ove kolone u tabeli obojene u zeleno.

S druge strane, u narandžasto su obojene izmene zakona koje bi trebalo da spreče zloupotrebu javnih resursa u kampanji, što znači da procedura njihovog usvajanja još uvek nije okončana. U ovu kategoriju su takođe svrstane i obuke instruktora za rad u biračkim odborima, koje sprovodi Republička izborna komisija, ali i omogućavanje posmatračima da prate sve faze izbora.

Međutim, kada se stigne do Regulatornog tela za elektronske medije, ustupci vlasti su daleko ređi – većina obaveza koja se odnose na nju u tabeli su i dalje obejene u crveno, što znači da nije ni započet proces njihovog ostvarivanja. Ovo uključuje izbor novih članova, usvajanje pravilnika o izveštavanju u toku kampanje za RTS i RTV i preporuke za privatne televizije kao i uspostavljanje nadzornog odbora Narodne skupštine za kontrolu elektronskih i štampanih medija. Iako je ispunjenje nekih od ovih obaveza najavljeno do kraja godine, ostaje pitanje da li je tri meseca pre izbora zaista dovoljno da se njihov uticaj oseti.

Slučaj REM-a pokazuje koliko su mediji daleko najznačajniji faktor za vladajuće stranke, što ističe i politikolog Boban Stojanović.

„Dok god imamo dve SNS propagandne televizije sa nacionalnom frekvencijom (PINK i Happy) i dve koje to polako, ali sigurno postaju (O2 i Prva) i sa RTS-om ovakvim kakvim je  – izborni uslovi su kilometrima udaljeni od poštenih. Ne zaboravimo ni SNS tabloide koji se služe lažnim vestima, propagandom i najgorom diskreditacijom političkih protivnika“, ističe Stojanović.

On kao drugu najvažniju prednost vladajućih stranaka, kojom se ne bavi nijedna obaveza iz dijaloga, izdvaja pritiske na birače. Prema Stojanoviću, oni se ogledaju pre svega kroz građane zaposlene u javnom sektoru, ali i kroz one u privatnom i civilnom sektoru koji rade sa državom.

„Otišli su toliko daleko da glasovi moraju da se obezbede i kroz privatne firme i organizacije civilnog društva, a poslušnost je očekivana, kao i ograničenje bilo kakvog javnog govora kritički usmerenog prema vlasti. I ti spiskovi glasača koje prave nisu nikakvi sigurni glasovi – to je jedan potpuno drugačiji koncept komunikacije sa biračima, ovde se traže dokazi da ste glasali za stranku i svako ko dobije zaduženje da skupi glasove – to mora i da dokaže“, kaže on.

Stojanović dodatno ocenjuje da i obaveze obojene u zeleno i narandžasto i dalje ostaju na nivou lepih želja, pre svega jer se radi o izmenama i usvajanjima novih dokumenata, a ne promenama vidljivim u praksi.

„To što se nešto kod nas usvoji kao pravilo, kao institucija, kao zakon – to ne mora da znači da će to i da se sprovodi. Tako da par izmena nekoliko zakona i nekoliko zaključaka Vlade ne može da reši problem funkcionerske kampanje, posebno kada vidimo da se ona dešava i sada – dok se navodno usvajaju novi propisi“, zaključuje on.

Da set izmena zakona koji bi trebalo da spreči funkcionsersku kampanju jesu korak u pravom smeru, ali ne i dovoljan, ocenjuje i organizacija Transparentnost Srbija, koja u saopštenju sa početka decembra navodi da predlozi u skupštinskoj proceduri ne dotiče mnoge druge probleme koji su prepoznali i domaća javnost i međunarodne organizacije.

Novi zakoni, prema Transparentnosti, i dalje ne sprečavaju funkcionersku kampanju jer ne zabranjuju prividno redovne a zapravo predizborne aktivnosti javnih službenika, kao što su obilasci škola, bolnica, gradilišta, podela socijalne pomoći i slično. Takođe se ne definišu sva neophodna ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije i ne rešava problem nejednakog finansiranja izborne kampanje.

Uz guranje pod tepih ključnih pitanja stanja u medijima i pritiska na birače i zadovoljavanje uglavnom formalnim reformama koje čak i takve imaju nedostatke, pitanje je da li je vlast iskreno očekivala da će opozicija promeniti stav o bojkotu izbora kada je pristala na dijalog.

Šta je naredni korak?

Prema Bobanu Stojanoviću, odgovor na prethodno pitanje je da je vlast htela da „izvuče“ na izbore što više stranaka koje još nisu proglasile bojkot, kao i da se pred međunarodnim akterima pokaže kao strana koja sarađuje.

„Jako je zanimljivo kako npr. poslanici vlasti, kao što je Vladimir Đukanović, sada kažu za mere za ograničenje funkcionerske kampanje i formiranje Nadzornog odbora NS da su dobre stvari i hvale se time, a pre samo nekoliko meseci su za te predloge govorili da su potpuna besmislica“, kaže Stojanović.

On zbog toga smatra da je moguće očekivati još neki format dijaloga pre izbora na proleće, ali da je jedino što bi moglo da da rezultat ono što su građani mogli da vide prethodne nedelje, kada su se predstavnici EP sastali van zvaničnog dijaloga na odvojenom razgovoru sa Savezom za Srbiju i Pokretom slobodnih građana, gde je predočeno da jedina tema može biti pomeranje izbora.

Da li će do pomeranja izbora – što Savez za Srbiju predlaže već mesecima – zaista i doći, ne zna se. Međutim, moguć zanačajan signal u prilog takvog rešenja dolazi u pismu koje su Fajon i Bilčik objavili u jučerašnjem Blicu.

„Predložili bismo da se razmotri vremenski okvir za izbore, uz puno poštovanje zakona i Ustava, koji daje dovoljno vremena za sprovođenje ovih obaveza pre izborne kampanje i kako bi svi akteri, posebno građani Srbije, imali puno poverenje u izborni okvir“, napisali su predsedavajuća Delegacijom EP za Srbiju i izvestilac za našu zemlju.

Druga mogućnost koju je predočila opozicija jeste da se nakon redovnih izbora na proleće raspišu vanredni, čim se uspostave fer uslovi za njihovo sprovođenje. Šta će se na kraju dogoditi zavisiće i od konačnog spiska učesnika na izborima, ali i rezultata koji ostvare stranke koje trenutno ne čine vladajuću koaliciju.

Vrlo je moguće da će petak trinaesti, dan kada se formalno završava prva faza dijaloga Interparlamentarnog dijaloga uz posredovanje Evropskog palamenta, ispostaviti kao baksuzan dan u skorijoj budućnosti. Ostaje samo da se vidi da li za vlast, opoziciju ili za građane.