Poslednja tri sastanka u Briselu bez suštinskog pomaka

Vučić, Mogerini i Tači; Foto: Twitter / Maja Kocijančič

BEOGRAD – Sastanci u Briselu će se nastaviti, jer je to Federiki Mogerini potrebno da bi do majskih izbora u Evropskoj uniji (EU) održavala iluziju da EU drži stvari pod kontrolom, smatra novinarka Ljubica Gojgić, dok je dopisnik iz Brisela Dušan Gajić uveren da je prerano da se dijalog u Briselu otpisuje kao neuspeh.

Po njegovom mišljenju, da je dijalog potpuno izmakao kontroli “upalila bi se neka crvena lampica”, a Mogerini se, šefica evropske diplomatije, u svojim saopštenjima ne bi izražavala “tako hladnokrvno i uopšteno”.

Protekla tri sastanka trajali su jako kratko, što ukazuje da tu nije moglo da bude neke suštinske, produbljene debate, ocenio Gajić za serijal Kvaka 23 Novinske agencije FoNet. On ukazuje i na “drugi mogući zaključak da se tu radi o sastancima koji su na neki način forma i kulisa za ono što se odvija iza, za neke prave i dubinske pregovore”, Ti razgovori se možda ne vode nužno ni u Briselu, možda nužno ne i uvek na nivou predsednika, ali se ipak vode, a u cilju postizanja tog tazkozvanog konačnog sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji, objasnio je Gajić.

S druge strane, Gojgić smatra da je razgovor o konačnom sporazumu u neskladu s početnom idejom briselskog sporazuma i ukazuje da odgovornost za to snose sve tri strane, Brisel, Priština i Beograd.

Ona podseća da je sporazum potpisan 2013. bio označen kao “prvi”, što je podrazumevalo da će biti i “drugog”, u kojem će postepeno biti rešavani različiti aspekti odnosa Beorada i Prištine. “Onda je krenuo diktat brzine i čini mi se da je svima – i Aleksandru Vučiću, i Hašimu Tačiju, i Federiki Mogerini – bilo potrebno da se što pre dođe do sveobuhvatnog dogovora”, rekla je Gojgić u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza.

Ta brzina nametnula je novu temu, a nova tema je bila – konačni odnosi, ocenila je Gojgić i predočila da za razgovor o razgraničenju niko od učesnika dijaloga nikada nije dobio mandat. “Ni Aleksandar Vučić nije dobio mandat za to. Na to ga ne podsećaju u Skupštini”, konstatovala je ona, “ali ga podseća javnost, od SPC, nevladinih organizacija i brojnih analitičara, do građana na kraju krajeva”.

Sagovornici FoNeta ne smatraju da bi sukob predsednika Srbije i predsednika Kosova mogao bitnije da utiče na dalji tok pregovora, pri čemu Gojgić napominje da “to nije prvi put da se oni ljute jedan na drugog”.

Gajić to ne vidi kao znak “stvarne krize i stvarne tenzije”, ali priznaje da “ovakve epizode ne treba potcenjivati”. On, međutim, takođe primećuje da te “epizode” u javnosti ponekad dobijaju preterane dimenzije, a da se na kraju dijalog uvek nastavljao, uz ove ili one uslove. Pitanje je, ipak, zašto je nedavni sastanak u Briselu uopšte i zakazivan tako iznenada, posebno imajući u vidu da su strasti i inače bile uzavrele posle povećanja taksi za uvoz robe iz Srbije i najava formiranja vojske Kosova.

“Meni se čini da je Federika Mogerini imala potrebu da organizuje taj sastanak u Briselu, zato što je dolazio pariski susret svetskih zvaničnika, gde se provlačilo da bi Makron, Merkel, Putin i Tramp mogli da izađu sa konačnim rešenjem za odnose Beograda i Prištine”, rekla je Gojgić. Prema njenom tumačenju, to je prosto bio pokušaj da i Mogerini kaže; “Hej, i mi smo tu, i mi radimo nešto već pet-šest godina, ne zaboravite”. Kako je napomenula, to je na neki način bio promašaj, jer su i Tači i Vučić u Parizu “ipak jurili Angelu Merkel, Makrona, Putina i Trampa”.

Niko se niko se nije setio ni da priđe i pozdravi predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, koji je takođe prisustvovao ceremoniji, zaključila je Gojgić.