fbpx
European Western Balkans
Politika

Posrednici u međustranačkom dijalogu ove nedelje u Beogradu

Međustranački dijalog u Palati Srbija; Foto: Delegacija EU u Srbiji

BRISEL / BEOGRAD – Posrednici u međustranačkom dijalogu, evropski poslanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik i njihove bivše kolege Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, posetiće Beograd od 27. do 29. januara.

Kako European Western Balkans saznaje iz izvora u Evropskom parlamentu, posrednici će se sastati sa predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem, predstavnicima parlamentarnih stranaka i vanparlamentarne opozicije.

Planirani su i odvojeni sastanci sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, kao i sa članovima Privremenog nadzornog tela za praćenje medija i nezavisnih institucija u kampanji, saznaje naš portal.

U novembru 2021. godine Kukan i Flekenštajn već su posetili Beograd povodom praćenja primene mera koje su predložili zajedno sa predsednikom Narodne skupštine.

Podsećamo, druga faza međustranačkog dijaloga otpočela je u martu 2021. godine. U naredna dva meseca obavljene su onlajn konsultacije sa predstavnicima vlasti i opozicije, da bi se dva sastanka uživo održala u Palati Srbija u julu i septembru.

Na sastanku u septembru utvrđena je tabela od 16 mera za unapređenje izbornih uslova u Srbiji. Organizacije civilnog društva Crta i BIRODI, međutim, iznele su stav da one ne doprinose dovoljno unapređenju izbornih uslova.

Opozicione organizacije Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana napustile su sastanak u septembru pre njegovog kraja, ocenjujući da predložene mere neće popraviti izborne uslove. Ove stranke kasnije, zajedno sa Narodnom strankom, odbile su da učestvuju u primeni mera, tako što nisu predložile člana Privremenog nadzornog tela, koje čine šest predstavnika Regulatornog tela za elektronske medije i šest članova koje predlaže opozicija.

Prema analizi portala European Western Balkans iz novembra, kasnilo se sa sprovođenjem svih mera za koje su postavljeni rokovi, uključujući samo formiranje Privremenog nadzornog tela, koje je trebalo da sa radom počne 18. oktobra, a konstitutivnu sednicu održalo je 19. novembra.

Bilo je, osim toga, predviđeno da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) usvoji novi pravilnik za javne medijske servise, preporuke za privatne televizije i pripremi novu metodologiju za praćenje medija, sve u konsultaciji sa Privremenim nadzornim telom, u roku od 30 dana od njegovog osnivanja.

Preporuke za privatne medijske servise, kao i nova metodologija praćenja izveštavanja medija, usvojene su, ali sa kašnjenjem, 20. januara. S druge strane, pravilnici za izveštavanje RTS-a i RTV-a stavljeni na javnu raspravu do 4. februara.

Pored ovih mera, u tabeli su se našle i one za koje nisu predviđeni rokovi, poput reforme finansiranja izborne kampanje i unapređivanja borbe protiv zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa, kao i regulisanje statusa posmatrača i smanjivanje broja neophodnih potpisa za liste nacionalnih manjina sa deset na pet hiljada.

Neke od ovih mera predmet su novih zakona koji su stavljeni na dnevni red Narodne skupštine.

Povezani članci

Zajednička evropska budućnost regiona rešenje za probleme iz prošlosti

EWB

Biber: Istra, Vojvodina ili Republika Srpska nisu Katalonija

EWB

Fabrici: Reforme u pravosuđu su važne za dobro upravljanje i jaču ekonomiju

EWB