fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Region

Potočnik: Politika proširenja je najuspešnija politika EU

Janez Potočnik; Foto: Evropska unija

BRISEL – Biviši evropski komesar, ministar za evropske integracije Slovenije i šef slovenačkog pregovaračkog tima Janez Potočnik izjavio je da trenutno proširenje EU nije toliko u centru političke pažnje administracije EU jer su njene članice preokupirane brojnim problemima, ali da je politika proširenja jedna od najvažnijih i najuticajnijih politika EU.

*Ceo intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

On je u intervjuu za European Western Balkans (EWB) kazao da je Evropa trenutno u središtu previranja uzrokovanih globalnim i unitrašnjim razvojem Evrope.

“Uprkos činjenici da je agenda proširenja EU nejasna u smislu rasporeda, moć transformacije EU još postoji i predstavlja veliku atrakciju za region. Državama koje pristupaju EU mora da bude jasna važnost pridruživanja EU i da podržavaju perspektive EU u svojim zemljkama”, rekao je Potočnik.

Prema njegovim rečima, čak i ukoliko agenda proširenja nije onoliko jaka za domaće promene, koliko bi trebalo, ništa ne sprečava zemlje koje pristupaju da sprovode potrebne reforme.

“U stvari, to je bilo i još uvek jeste najbolji način da se modernizuju države i osigura evropska perspektiva regiona”, rekao je Potočnik.

Prema njegovim rečima, zemlje članice EU i Evropska komisija moraju da budu jasnije o evropskoj perspektivi regiona i podrže to konkretnim praktičnim koracima koji trenutno nisu dovoljno prisutni.

Upitan da prokomentariše kojim konkretnim akcijama bi EU trebalo da podrži proces integracije zemalja Zapadnog Balkana, Potočnik je kazao da je pod tim mislio na sve aktivnosti koje bi mogle da pomognu zemljama kako bi se proces proširenja nastavio i “održao nadu i moć promena živim”.

“Od političke podrške, preko tehničke i finansijske, ali i pomoću aktivnog pomaganja rešavanja najdelikatnijih postojećih problema u regionu. To ne može biti rešeno bez iskrene volje i aktivnog angažmana svih umešanih u otvorene probleme”, kaže on.

Potočnik navodi da zemlje u regionu mogu da učine najviše za svoju evropsku budućnost ukoliko pokažu jasno da žele da od toga da su deo problema postanu deo rešenja.

“Za tako nešto potrebno je da okrenu stranicu i preusmere se da umesto što gledaju unazad, gledaju unapred, a to je naravno lakše reći nego učiniti”, rekao je on.

Govoreći o tome kako bi Slovenija mogla da pomogne Srbiji na putu ka EU, Potočnik je kazao da Slovenija može da pomogne Srbiji pružanjem političke i tehničke podrške, deljenjem bogatog iskustva prikupljenog tokom procesa pristupanja.

“Uvek je dobro da imate snažnu podršku, neki vrstu sponzora među članicama. Slovenija, za razliku od drugih zemalja kandidata tokom pristupa 2004/2007 nikada nije imala zemlju članicu, koja je obično susedna zemlja, koja bi igrala ulogu sponzora u procesu pregovaračkog procesa za pristup EU”, naveo je.

Slovenija je, kaže, imala dobre i poslovne odnose sa svim zemljama članicama.To što nije bila problematična zemlja, u stvari ponekad predstavlja problem, ali sa druge straneto je bilo prilično korisno, jer smo bili dužni da izvršimo sve zadatke na odgovarajući način. A biti bolje pripremljen za članstvo, čak i ako u određenom trenutku izgleda teže i zahtevnije, jeste na prvom mestu u interesu države”, rekao je Potočnik.

Ističe da je u interesu Slovenije da se proširenje EU sa zemljama Zapadnog Balkana nastavi i ubrza, kao i da ta zemlja snažno podržava proces proširenja.

Upitan da prokomentariše to što je Hrvatska nekoliko puta blokirala Srbiji otvaranje poglavlja, on je istakao da nikada nije bio pristalica takvog pristupa, ali da je on neizbežan.

“Zemlje koje su već članice EU osećaju da su u jedinstvenoj poziciji da reše neka od otvorenih bilateralnih pitanja u njihovu korist. Naravno i oni mogu pogrešiti jer su Evropska komisija i druge članice kritične prema takvom pristupu, međutim veruju da je vredno pokušati”, rekao je Potočnik.

Dodao je da države članice zbog loših iskustava preferiraju da se pre ulaska u Uniju reše nerešena bilateralna pitanja, poput razgraničenja susednih zemalja.

“Naučene lekcije govore da problemi koji nisu rešeni tokom pregovaračkog procesa teško da mogu da se reše nakon pristupa, što je očito i jasno, i niko ne favorizuje unošenje dodatnih otvorenih pitanja i potencijalno zamrzavanje sukoba u Uniji”, rekao je on.

Govoreći o konceptu Evrope u više brzina, za koji je ranije rekao da nije fer koncept, Potočnik je objasnio da bilo kakva podela među državama članicama u EU ne čini jačom Uniju, ali da je to realnost koju će najverovatnije biti nemoguće izbeći u budućnosti.

“Važne razlike među državama članicama još uvek postoje u pogledu njihovih stavova i težnji vezanih za budući razvoj i perspektivu EU, a njihovo zapostavljanje sigurno neće biti ni dobro”, zaključio je slovenački političar.

Povezani članci

Organizacije civilnog društva: U Srbiji politička kriza i urušavanje poverenja u institucije, EU da insistira na osnovnim vrednostima

EWB

Smena predstavnika Srbije u odboru RYCO-a: Loša poruka za regionalnu saradnju?

Dejana Vukadinović

Evropski parlament šalje Delegaciju za posmatranje izbora u Srbiju

EWB