Foto: Vojska Srbije

BEOGRAD – Usvajanje novog Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) očekuje se u januaru, predlog sporazuma je upućen čelnicima NATO-a na usaglašavanje i trenutno se samo očekuje njihov odgovor, izjavio je šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a i narodni poslanik u Skupštini Srbije Dragan Šormaz za portal European Western Balkans.

On je podsetio da Srbija, u tom najvišem mehanizmu saradnje NATO-a sa partnerskim državama koje nemaju aspiracije ka članstvu u Alijansi, bira šta je njoj od koristi i da očekuje da se dobra saradnja nastavi.

“Osavremenjivanje rada Vojske Srbije (VS) se odlično odvija, ona je već u potpunosti u saglasnosti sa NATO standardima, interoperabilna je u svim segmentima, a kada razgovarate sa oficirima članica Alijanse, oni svi navode da su srpski vojnici i oficiri za primer. Tu naravno, ne treba ‘ispustiti nivo’, treba ga držati, da ne bi zaostali kao što se to desilo 90-ih godina”, rekao je Šormaz.

Kao najvažniji prostor za dalje jačanje Saradnje Srbije i NATO, Šormaz navodi obrazovanje i razmenu znanja, u kojima VS već učestvuje, ali da je najvažniji aspekt reagovanja u kriznim situacijama, poput požara, poplava i sličnih prirodnih katastrofa.

“Tamo gde (VS) sigurno nije na nivou savremenih zemalja na Zapadu jesu hibridne i sajber pretnje, koje će u predstojećem periodu biti sve veće.  Mislim da ćemo u toj oblasti raditi na osavremenjivanju – ne samo u oblasti vežbi – već usvajanju znanja tehnologija, njihova primena, zato što realno imamo problem u toj oblasti. U sistemu odbrane je nemoguće zadržati mlade ljude i IT stručnjake koji poseduju znanje i koji su završili dobre škole, zbog visine plate. Problem nastaje kada on ili ona u inostranstvu ili u zemlji mogu da zarade daleko veću platu nego u sistemu odbrane. To je nešto za šta nam sigurno treba saradnja sa NATO i gde nam niko drugi ne može pomoći osim njih”, kazao je Šormaz

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije zaduženim za bezbednosna pitanja Branimir Filipović izjavio je ranije za EWB da je “Srbija veoma zadovoljna dosadašnjom implementacijom IPAP-a, s obzirom na to da je velika većina planiranih ciljeva i aktivnosti uspešno realizovana”.

On je takođe naveo da tu ocenu dele i strukture u NATO i članice Alijanse, o čemu svedoči i Izveštaj NATO o implementaciji IPAP u kome je prepoznat izuzetan napredak postignut u razvoju partnerskih odnosa. Filipović je takođe najavio da će se novi IPAP suštinski oslanjati na do sada primenjivani dokument, odnosno da će se zadržati postojeća četiri glavna poglavlja i da glavni prioriteti partnerske saradnje “ostaju nepromenjeni”.

Istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Katarina Đokić sa druge strane navodi da je proces planiranja IPAP-a zatvoren za javnost, da je teško proceniti šta će se naći u konačnom dokumentu, ali da se po najavama zvaničnika može zaključiti da neće biti suštinskih promena.

„Inače, prethodni IPAP – iako već po nazivu ‘akcioni plan’ – nije definisao rokove za većinu mera koje je sadržao, već deluje kao popis tekućih aktivnosti, koje je lako ‘preneti’ u novi ciklus. Kad je reč o dosadašnjim efektima, konkretno u oblasti odbrane, Srbija je dobro koristila saradnju sa NATO kroz Partnerstvo za mir, za izgradnju interoperabilnosti sa drugim partnerima i članicama NATO kroz obuke i vežbe.

Ona navodi i da neki planovi nisu ostvareni, na primer, da se baza Jug sertifikuje kao partnerski centar za obuku NATO i da četiri od sedam mera planiranih u oblasti odbrambene industrije u prethodnom IPAP-u nije realizovano.

„Glavni razlog za to bilo je nerealistično planiranje, tako da bi se umesto aktivnosti za koje je jasno da zbog političkih okolnosti ne mogu biti sprovedene (npr. istraživanje mogućnosti zajedničkih tendera sa NATO članicama) trebalo definisati mere koje odgovaraju konkretnim potrebama sistema odbrane i namenske industrije“, navodi Đokić.

Ona je istakla da glavne koristi za Srbiju od sprovođenja IPAP-a mogu biti vrlo praktične, dok za NATO taj sporazum sa Srbijom predstavlja pre svega značajan kao političko obavezivanje na saradnju i izbegavanje konflikata.

„Ako se posmatra regionalno, IPAP promoviše regionalnu saradnju u različitim oblastima (npr. kontrola izvoza naoružanja, sprečavanje terorizma), za koje su pojedinačne članice NATO veoma zainteresovane, jer utiču i na njihovu bezbednost“, zaključila je Đokić.