BRISEL – Bitni preduslovi za dobijanje pomoći iz fonda Evropske unije su funkcionalno pravosuđe i snažni mehanizmi u borbi protiv korupcije. Članice EU trebalo bi da dobiju novac iz zajedničkog budžeta i fonda za oporavak od pandemije samo ako imaju snažno pravosuđe i sisteme za zaštitu od korupcije, izjavila je potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova, indirektno upozoravajući Poljsku i Mađarsku, prenosi FoNet.
Čelnici 27 zemalja sastaće se iduće sedmice u Briselu radi dogovora o raspodeli gotovo 2.000 milijardi evra iz budžeta za razdoblje 2021-27. i posebnih sredstava za ekonomski oporavak posle pandemije COVID-19.
Uslovi za dobijanje novca, vezani uz demokratske standarde ili ekonomske reforme, među najspornijim su tačkama zbog kojih do sada nije postignuta saglasnost članica potrebna za donošenje takvih odluka.
“Vladavina prava trebalo bi da bude uslov za podelu evropskog novca”, rekla je Jorova u razgovoru sa ministrima pravosuđa zemalja EU.
Među nužnim preduslovima za dobijanje pomoći označila je “funkcionalno pravosuđe” i snažne mehanizme za borbu protiv korupcije. To je i upozorenje Poljskoj i Mađarskoj, koje su u sporu s EU zbog nivoa vladinog nadzora nad sudovima i sudijama, kao i Rumuniji i Bugarskoj, koje godinama posle pristupanja Uniji imaju problema s korupcijom i siromaštvom.
“Ne bih volela da vidim zaustavljanje novca, ali u našem pravnom sistemu moramo imati neku garanciju da se, ako stvari krenu doista loše u nekoj zemlji članici, novac poreskih obveznika ne može isplatiti”, rekla je Jurova.
U vezi tog pitanja postoje, međutim, duboke podele, jer Nemačka, Francuska, Švedska i Holandija traže snažne garancije za ispunjavanje uslova. Poljsku i Mađarsku optužuju da krše temeljna načela, poput slobode pravosuđa i medija.
Jurova je ocenila da se pandemija pokazala kao ispit demokratije za Evropu. Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders poručio je da Brisel prati stanje u Mađarskoj, gde je premijer Viktor Orban odustao od nekih posebnih ovlašćenja koja je dobio tokom pandemije.
“Moramo štititi vladavinu prava i prava na slobode, uz parlamentarnu kontrolu, nezavisno pravosuđe i slobodu medija”, dodala je Kristin Lambreht, ministarka pravosuđa Nemačke, koja predsedava EU. Prema njenim rečima, slobode ne bi trebalo da budu ograničavane “ni dan duže no što je nužno”.