BEOGRAD – Merenje u oblasti usluga javne uprave u Srbiji koje je sprovela SIGMA, zajednička inicijativa Evropske unije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, pokazalo je dobar napredak u proteklih 5 godina, a procenat građana zadovoljnih uslugama javne uprave porastao je sa 52 na 57 odsto.
O ovom i drugim rezultatima u oblasti reforme javne uprave, koja je u Srbiji pokrenuta 2014. godine, kao odgovor na jedan od osnovih zahteva na putu Srbije ka Evropskoj uniji (EU), kao i putu koji Srbiju još uvek očekuje do postizanja profesionalne i efikasne uprave koja je na usluzi građanima, razgovaralo se danas na ekspertskoj diskusiji “Put ka EU = put ka javnoj upravi na usluzi građanima”.
Diskusiju je organizovao Centar za evropske politike (CEP) uz podršku Delegacije EU u Srbiji.
“Srbija je u okviru trogodišnjeg programa reforme javne uprave dobila 17 miliona evra od Evropske unije, a sada smo u fazi prve procene rezultata”, istakao je u uvodnom obraćanju šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. On je ocenio da su rezultati osnovnog cilja reforme, usmeren na unapređenje usluga koje srpske institucije pružaju kako građanima, tako i preduzećima, već vidljivi.
“Međutim, kako bismo postigli ovaj izuzetno kompleksan rezultat, moramo i nadalje raditi na unapređenju propisa koji će omogućiti reformu i razvijanju kapaciteta javne uprave”, podvukao je Fabrici. On je zaključio da se od Srbije očekuje da nastavi sa započetim poslovima, dok će EU i SIGMA nastaviti da pružaju podršku kako bi reforma bila uspešno završena.
U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu trenutno je u toku izrada strategije reforme javne uprave za period 2021-2030. godine. “U okviru ove strategije, sve procedure biće formulisane kao usluge, kako bismo postigli potpunu okrenutost ka građanima, a radićemo i na kontroli kvaliteta“, ispričala je načelnica Odeljenja za strateško planiranje u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ljiljana Uzelac.
Ona je podsetila da je, od kada je reforma javne uprave “ušla na mala vrata 2014. godine”, fokus sa regulative polako okretao ka građanima. Među rezultatima ovog procesa, Uzelac je istakla kreiranje kontakt tačaka za građane, pokretanje portala E-uprava koji nudi digitalizovane usluge, ali i otvaranje centara u kojima građani koji nisu digitalno pismeni mogu kako da dobiju asistenciju za korišćenje usluga, tako i da se obuče kako da ih sami koriste.
Međutim, građani još uvek nisu u fokusu javne uprave onoliko koliko bi mogli da budu, ocenio je direktor Nacionalne akademije za javnu upravu Dražen Maravić.
“Sistem je previše krut, a u Srbiji i dalje vlada postavka da građani moraju da insistiraju na svojim pravima da bi nešto dobili“, istakao je Maravić.
On je podvukao da je u naprednom periodu potrebno raditi na decentralizaciji usluga insitutucija kao što su katastar i poreska uprava, kao i utvrđivanju standarda za pružanje usluga koje bi bile fokusirane na konkretnog korisnika. “Krutost sistema na lokalu trenutno ne dozvoljava ovakav iskorak u pružanju usluga, jer sve dozvole i dalje dolaze iz centrale”, podsetio je Maravić.
“U regionu ima mnogo dobrih promera kako su ovakvi problemi rešeni, kao što je interisani sistem ključnih registara u Crnoj Gori”, ocenio je šef programa SIGMA i bivši ministar za državnu upravu Slovenije Gregor Virant. On je naglasio da se centralizacijom registara sprečavaju zloupotrebe i dodao da bi ovakvu praksu trebalo proširiti na sve organe u sastavu ministarstava i javne agencije.
“Problemi postoje, ali naše merenje u oblasti usluga u Srbiji pokazalo je solidan napredak”, rekao je Virant. Među postojećim uslugama koje bi mogle da budu dodatno unapređene, Virant je izdvojio izdavanje ličnih dokumenata u Srbiji, kao što su lične karte, pasoši i vozačke dozvole. “U Srbiji i dalje morate dva puta u policijsku stanicu – da podnesete zahtev za ličnu kartu i da je podignete, a ove procedure mogu se dodatno skratiti”, rekao je Virant.
Iako je Srbija zabeležila napredak u pružanju usluga javne uprave, jednoj od šest oblasti koje pokriva reforma ove oblasti,
do konačnog rezultata preostaje još dug put. Kako je najavljeno, nova Strategija reforme javne uprave za period 2021-2030. godine fokusiraće se na iniciranje javnih politika, upravljanje javnim finansijama, upravljanje ljudskim resursima, dok pažnja ostaje i na pružanju usluga.