Predlog EK: Zajedničko zaduživanje EU u vrednosti od 750 milijardi evra, najviše Italiji i Španiji

Ursula fon der Lajen; Foto: Evropska unija

BRISEL – U jučerašnjem govoru pred Evropskim parlamentom, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je rešenje bez presedana za ekonomski oporavak EU nakon krize COVID-19. U pitanju je formiranje zajedničkog fonda koji će biti popunjen obveznicama koje će izdati EU kao celina, a kao celina će i vraćati dugove.

Početni predlog Komisije iznosti 750 milijardi evra, od čega će 500 milijardi predstavljati grantove državama članicama, a 250 milijardi kredite.

Kako prenosi Politiko, Italija i Španija, članice EU najteže pogođene pandemijom koronavirusa, a takođe i među najzaduženijim zemljama Unije, dobile bi 81 milijardu, odnosno 77 milijardi evra u grantovima, prema predlogu Evropske komisije. Zajedno sa kreditima, Italija bi za oporavak dobila 170 milijardi evra, a Španija oko 140 milijardi.

Sledile bi, prema ovom predlogu, Poljska sa oko 63 milijarde evra grantova i kredita, Francuska sa 39 milijardi, Grčka sa 23 milijarde i Rumunija sa 20. Hrvatska bi dobila oko 10 milijardi evra.

Ovaj instrument, pod nazivom “EU sledeće generacije” (Next Generation EU) tek treba da se ispregovara kao deo Višegodišnjeg budžetskog okvira EU od 2021. do 2027. Države članice u Savetu EU i evropski poslanici u Parlamentu moraće da odobre konačnu verziju.

Predlog Evropske komisije predviđa podizanje maksimuma iznosa sopstvenih izvora EU (novac kojim raspolažu institucije Evropske unije a ne nacionalne vlade) na 2% bruto nacionalnog dohotka EU. Dugovi bi se vraćali u narednih 30 godina iz budžeta EU, koji se primarno popunjava iz budžeta država članica u zavisnosti od njihove ekonomske snage. U 2018, najviše su budžetu EU doprinele Nemačka (21%) i Francuska (16%).

Međutim budžet EU, iz kojeg bi se vraćali dugovi, finansira se i iz drugih izvora, kao što su carine na uvoz robe u EU. Predloženi su još neki izvori popunjavanja budžeta EU, poput takse na emisiju ugljen-dioksida i digitalne takse, koje bi sakupljala Komisija a ne članice. O ovoj temi, međutim, tek treba da se raspravlja.

Zajedničko zaduživanje predstavljalo bi potencijalan korak ka integrisanju ekonomskih politika država članica i stvaranju zajedničke fiskalne politike.

“Ovo je momenat za Evropu. Naša voljda da delamo mora da doraste izazovu sa kojim se suočavamo. Ovim instrumentom pružamo ambiciozan odgovor”, rekla je Ursula fon der Lajen.

Ona je, međutim, naglasila da je ovo samo vanredna mera u skladu sa vanrednim okolnostima, te da se ne razmišlja o dugotrajnim izmenama funkcionisanja budžeta EU.

Prvi korak u ovom pravcu prošle nedelje napravili su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, koji su predložili 500 milijardi evra zajedničkog duga.

Pojedini komentatori ove predloge već nazivaju “Hamiltonskim momemntom” za EU, po prvom sekretaru trezora (ministru finansija) Sjedinjenih Američkih Država Aleksandru Hamiltonu, koji je izdejstvovao nacionalni dug koji bi, u ime tadašnih 13 američkih država, preuzela savezna vlada.

Nisu, međutim, sve države članice entuzijastične povodom ovih predlozima, a najistaknutije su takozvana “štedljiva četvorka” – Austrija, Holandija, Danska i Švedska.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je, za Politko, predlog Evropske komisije nazvao tek “početnom tačkom” pregovora.

“Izgleda nam pozitivno – ne samo meni, već i Holandiji, Švedskoj i Danskoj, što postoji vremenski limit i što je ovo jedinstvena vanredna mera, a ne prvi korak ka uniji duga”, rekao je Kurc.

Italijanski ministar za evropske poslove Enco Amendola, međutim, pohvalio je predlog Evropske komisije, nazvavši ga “solidnom osnovom za uspešno zaključivanje pregovora”.

Podela između visoko i nisko zaduženih država u EU bio je glavni kamen spoticanja tokom rešavanja krize evra u EU.