fbpx
European Western Balkans
Politika

Predsedavanje Španije Evropskom unijom: Jačanje integracije i jedinstva među prioritetima

Photo: EWB

BEOGRAD – U petak je Beogradu održana panel diskusija pod nazivom “Od Švedske do Španije: Novi trio, nove ideje” kao deo tradicionalne prakse koju su Centar za evropske politike i EU info centar pokrenuli pre šest godina sa ciljem da se pokrene kvalitetna debata o prioritetima Evropske unije sa stanovišta država koje predsedavaju Svetom EU sa osvrtom na aktuelne teme u procesu pristupanja.

Španija je zemlja koja će sledeća predsedavati Savetom EU i nedavno je predstavila svoje prioritete predsedavanja od kojih je jedan od njih jačanje integracije i jedinstva zemalja članica kao i pomoć susednim državama.

„Ne treba sumnjati u korist članstva u Evropskoj uniji i to srpska javnost mora da zna. To bi trebalo da bude nacionalni interes“ rekao je Raul Bartolome Molina ambasador Španije u Srbiji.

Dodao je i da politički akteri u Srbiji treba da promovišu pristupanje EU kao dobru stvar.  Objasnio je da proširenje Evropske unije predstavlja jačanje mogućnosti Evrope i dodao da Srbija treba da bude članica EU u čemu će Španija kao zemlja članica da se trudi da joj pomogne.

Molina je rekao da će se u Španiji održavati vanredni izbori 23. jula, ali da se glavne političke stranke slažu sa španskim prioritetima predsedavanja Savetom EU. „Činjenica je da će doći do perioda tranzicije, ali to neće uticati na naš program“, rekao je Molina.

“Proces pristupanja je proces fokusiran na zajedničke vrednosti, demokratiju i prosperitet” rekao je Emanuel Žiofre, Šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji. Objasnio je i da se Evropska unija istinski promenila i da je to dokaz da je EU kao politički projekat u stanju da se prilagodi promenama okruženja.

“I mi treba da se dalje menjamo i integrišemo zbog teške geopolitičke situacije” rekao je Žiofre, i dodao da baš zbog toga postoji nova pažnja koja je osvrnuta na proces proširenja.

“EU je mirovni projekat za demokratiju i prosperitet”, rekla je Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji složivši se sa Žiofreom. Dodala je i da EU dobro reaguje na krize – uzimajući u obzir pandemiju virusa COVID-19 i rusku agresiju na Ukrajinu.

“Sve ovo je navelo EU da ponovo potvrdi i ojača svoju ulogu međunarodnog aktera, ne samo ekonomske već je EU zaista snažan garant bezbednosti i pokazuje lepote i mogućnosti okupljanja” rekla je Ben David i dodala da je nekada teško praviti kompromise, ali kad se oni postignu, tada EU postaje mnogo jači akter.

„Pitanje otvaranja klastera nikada nije bilo pitanje napretka Srbije ka članstvu u EU. Zapravo, napredak je dublja reforma, a ne broj koliko smo poglavlja do sada otvorili“ objasnila je Tanja Miščević ministarka za evropske integracije. Naglasila je i značaj reforme pravosuđa, ustavne promene, stvaranje organa za izbor sudija i tužilaca, donošenje podzakonskih akata koji predstavljaju korak dalje ka EU. Dodala je i da su još neki od trenutnih prioriteta Srbije na putu ka EU implementacija medijske strategije i redizajniranje politika koje su potrebne za postizanje slobode medija, usklađivanje sa viznim režimom, energetska diverzifikacija i usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Ben David je takođe istakla problem manjka slobode medija u Srbiji i dodala da građani Srbije nemaju pristup proverenim informacijama i izvorima. „Sigurni smo da ako postoji bolji pristup informacijama, stanovništvo Srbije će biti jače i prilagoditi se bržem tempu reformi“ objasnila je Ben David.

„Ovo je ključni momenat u istoriji i važno je da Srbija stane uz nas, želimo je u EU porodici“, rekla je Ben David i dodala da je za ovo potrebna šira politička volja koja je ključ pristupanja EU. O novom zamahu proširenja govorio je i Žiofre, koji je objasnio da geopolitičke sile utiču na ubrzanje procesa proširenja koje će se sigurno dogoditi u budućnosti.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike istakao je značaj prakse da se pokaže građanima Srbije kako je funkcionisanje EU složeno pitanje koje uključuje značajnu saradnju, traženje konsenzusa i postavljanje političke agende za 27 država što nije lak posao. „U Evropskoj uniji se demokratija neguje i ne uzima zdravo za gotovo“, rekao je Majstorović i dodao da je potrebno vratiti se osnovama i podsetiti se da je demokratija veoma važna.

Povezani članci

Izveštaj Evropske komisije: Ni u jednom poglavlju Srbija nije spremnija, manji napredak nego ranijih godina

EWB

Osnivanjem ministarstva, gasi se Kancelarija za evropske integracije

EWB

Bivši evroposlanici Kukan i Flekenštajn se vraćaju u dijalog vlasti i opozicije

EWB