BEOGRAD – Tokom svog predsedavanja EU Švedska će imati četiri cilja – očuvanje evropskog jedinstva i jačanje bezbednosti, zelenu tranziciju I energetsku politiku, jačanje konkurentnosti Evrope i očuvanje I znaženje evropskih vrednosti, demokratije i vladavine prava.
Govoreći o Zapadnom Balkanu, ambasadorka Švedske u Srbiji Anike Ben David istakla je uoči događaja u organizaciji Centra za evropske politike (CEP) da je Samit EU – Zapadni Balkan jasno potvrdio da je budućnost regiona u EU.
Ben David je rekla da je važno da svaka zemlja koja želi da postane članica EU ima priliku za to, ali je važno da ispuni snažne kriterijume neophodne za članstvo u oblasti vladavine prava, demokratije, medijskog pluralizma, posvećenosti da se bori protiv organizovanog kriminala i da iskoreni korpuciju.
“To je ključno na evropskom putu svake zemlje, postoji jasna metodoglija, prelazna merila i važno je da EU sada u ovoj geopolitčkoj situaciji koristi svaku priliku da se angažuje i intenzivira, ali te osnove moraju biti ispunjene”, poručila je Ben David, prenosi FoNet.
Ambasador Češke u Srbiji Tomaš Kuhta ocenio je da je predsedavanje njegove zemlje EU u proteklih šest meseci bilo uspešno, u uslovima ruske agresije na Ukrajinu. On je podsetio na sastanak Evropske političke zajednice u Pragu, kojoj su prisustvovale i zemlje koje nisu deo EU, a najvažnije je da su svi pokazali da dele zajedničke evropske vrednosti.
Kuhta je rekao da su ove godine otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Bosna i Hercegovina dobila je status kandidata, dok je za Kosovo postignut dogovor o viznoj liberalizaciji.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević rekla je da Srbiju i Crnu Goru sada čeka zatvaranje poglavlja u pregovorima sa EU, što je teži posao i čini se da su usporile na evropskom putu.
“Da biste otvorili poglavlja, sada klastere, morate ispuniti mnogo manji nivo zakonodavne aktivnosti u sprovođenju zakona, da biste u drugom koraku, koji je važniji, kada dođe vreme za zatvaranje poglavlja, morali da dokažete da ste tu, na korak od članstva”, izjavila je Miščević.
Ona je ukazala da je metodologija je promenjena i sada nijedno poglavlje ne možete zatvoriti ako nema napretka u vladavini prava, odnosno za Crnu Goru i Srbiju ako nije dovršeno sporovođenje prelaznih meraila za poglavlja vladavine prava.
Miščević je rekla da je Srbija počela da radi na izveštajima u ta da poglavlja. Mi se uvek spremamo za otvaranje novih klastera, rekla je ona i podsetila da je Evropska komisija u protekla dva izveštaja navodila da je Srbija spremna za otvaranje novog klastera. “Radimo i na ostalima, imamo još dva klastera neotvorena, odnosno ostala su neotvorena neka od poglavlja sada uključena u te klastere”, objasnila je Miščević.
Predsednik Upravnog odbora CEP Srđan Majstorović ukazao je da geografija ostaje paradigma koja definiše odnose između zemalja EU, kao i odnose između EU i zemalja kandidata.”Usaglašavanje sa spoljnopolitičkim ciljevima EU nastaviće da bude u fokusu novog predsedavajućeg EU i ne treba očekivati promene”, dodao je on.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da je 2022. godina bila teška zbog ruske agresije na Ukrajinu i promenila je agendu EU, koja se morala prilagoditi tim okolnostima.
“Za Zapadni Balkan bilo je mnogo prilika i izazova. Proces proširenje je dobio novi zamah sa otvaranjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, odobravanju statusa kandidata za BIH i dogovorom o viznoj liberalizaciji za Kosovo”, podsetio je on, dodajući da će naredna godina biti vreme i prilika za preduzimanje odlučnih akcija, a ne oklevanja, uprkos izazovima rata i energetske krize, rekao je Žiofre.