BEOGRAD / BRISEL – Iako je Rezolucija o izveštaju o Srbiji za proteklu godinu skinuta sa dnevnog reda plenarne sednice Evropskog parlamenta, koja će biti održana u Strazburu naredne sedmice, na nacrt pomenute rezolucije prispelo je novih 13 amandmana.
Nacrt Rezolucije koji je trenutno aktuelan je prošao dva čitanja u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) i čini ga osnovni nacrt izvestioca Dejvida Mekalistera zajedno sa kompromisnim amandmanima Odbora.
Portal European Western Balkans imao je uvid u nove amandmane koje je podnelo 8 poslanika Evropskog parlamenta.
Poslanici Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE) Ivo Vajgl iz Slovenije i Jasenko Selimović iz Švedske podneli su amandman koji se tiče procesa pomirenja u regionu. U amandmanu se zahteva od Srbije i zemlja regiona da se fokusriraju na pomirenje, pre svega kroz kulturne projekte koji se bave skorijom istorijom i koji promovišu zajedničko razumevanje istorije, kao i na poboljšanje javne i političke kulture tolerancije, inkluzije i pomirenja.
Sam Dejvid Mekalister je podneo amandman kojim se traži upisivanje novog člana kojim se konstatuje da je Aleksandar Vučić sa 55,08% glasova izabran za predsednika Srbije na izborima koje je nadgledala misija OEBS-a.
Slovenačka poslanica Tanja Fajon i njen kolega, rumunski poslanik, Viktor Boštinaru iz Naprednog saveza socijalista i demokrata (S&D), otišli su korak dalje i traže da se u nastavku novog amandmana doda da se oštro osuđuje retorika koja je korišćena tokom predsedničke kampanje od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija, a koja je bila usmerena protiv drugih predsedničkih kandidata. Takođe se dodaje i to da je medijska zastupljenost tokom predizborne kampanje bila nejednaka, i da su političari opozicije bili uskraćeni za javne debate. U amandmanu se navodi i poziv vlastima da na odgovarajući način istraže tvrdnje koje se tiču raznih vrsta nepravilnosti, nasilja i zastrašivanja tokom izbora. Dodaje se i da se pomno prate protesti koji se održavaju u različitim gradovim širom Srbije i pozivaju se vlasti da razmotre zahteve demonstranata koji su u duhu demokratije i demokratskih standarda.
Na već čuveni član 12, koji je prvi put u nekom dokumentu EU pomenuo slučaj u Savamali, podnet je amandman Tanje Fajon i Viktora Boštinaurua, kojim se na već postojeći tekst dopisuju stavovi, kojima se izražava zabrinutost jer u toku godinu dana nije bilo nikakvog napretka u istrazi, te se poziva na brzo rešenje događaja i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi se počinioci priveli pravdi. U amandmanu se pozivaju Ministarstvo unutrašnjih poslova i vlasti grada Beograda na punu saradnju sa javnim tužiocem na ovom slučaju. Takođe se pozivaju vlasti da se uzdrže od optužbi, pritisaka i napada usmerenih na članove pokreta “Ne davimo Beograd”.
Na samom kraju, austrijska polsanica Ulrike Lunaček, potpredsednica EP i izvestilac EP za Kosovo, je zajedno sa svojim kolegom Igorom Šoletesom iz Slovnenije, u amandmanu izrazila zabrinutost zbog izveštaja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ koji je ukazao na to da je od NATO bombardovanja 1999. godine broj smrtnih slučajeva koji su vezani za leukemiju, kao i broj novoobolelih značajno porastao. U amandmanu zahteva od Evropske komisije da podrži dalja istraživanja ovog problema, ali i da se ispita mogućnost pružanja adekvatne tehničke i medicinske pomoći kako bi se vlasti u Srbiji izborile sa ovom situacijom.
Nova rasprava o Rezoluciji o izveštaju o napretku Srbije biće najverovatnije zakazana za period od 12. do 15. juna, eventualno 3. do 6. jula, posle izbroa za Skupštinu Kosova.