fbpx
European Western Balkans
Analize

Predsednik Srbije centralna figura u izveštavanju medija o dijalogu Beograda i Prištine

Aleksandar Vučić u Narodnoj skupštini; Foto: Tanjug/Sava Radovanović

BEOGRAD – Srbija je pred pritiscima i ucenama od strane Evropske unije – ovako je Centar savremene politike definisao dominantan narativ u izveštavanju medija o dijalogu Beograda u Prištine u najnovijoj publikaciji Centra savremene politike (CSP) „Izveštavanje medija u Srbiji o Evropskoj uniji 2020: Ljubav iz Kine i šamari iz Brisela”.

Prema istraživanju CSP-a  jedna od najvažnijih tema za medija u  Srbiji, kada je u pitanju odnos Srbije i EU, je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije.

Kako su istakli, ovaj proces bio je jedan od važnijih pokretača medijskog izveštavanja o Evropskoj uniji, budući da ova tema privalči pažnju svih medija, kao i da se često u javnom diskursu označava kao ključna za pristupanje Evropskoj uniji.

Analiza pokazuje da mediji o dijalogu izveštavaju neutralno, ali i da najveći broj vesti čine izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se pojavljuje kao centralna figura u održanim događajima.

Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), za EWB ocenjuje da provladini mediji svesno doprinose izgradnji i negovanju kulta sadašnjeg predsednika Srbije kao zaštitnikai spasioca Srba i “srpskih svetinja” na prostorima bivše Jugoslavije.

“Isključivo veličanje predsednika i njegovog ličnog “kosovskog boja” jasno ukazuje na odsustvo društvenog dijaloga o Kosovu i na to da se dijalog o važnim političkim i društvenim temama ne vodi kroz republičku skupštinu”, kaže Bejloš.

Prema njenim rečima, posredstvom medija vlast u Srbiji takođe želi da normalizuje vanustavno postupanje predsednika države – a to je da jedna osoba (inokosni organ) donosi sve odluke u državi i pita se o spoljnoj i unutrašnje politike – što ukazuje na stepen autoritarnosti i zarobljavanja državnih organa i instutucija, ali i društva jednom temom.

Dušan Milenković, predsednik Upravnog odbora Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI), za EWB navodi da je Vučić potpuno preuzeo rešavanje pitanja Kosova za sebe, ali napominje da je činjenica da je većia medija pod kontrolnom režima.

“Zbog toga oni obično plasiraju identičan narativ o pitanjima koje su značajne režimu. Što se tiče načina na koji oni predstavljaju njegovo učešće, CDDRI je 2019. godina identifikovao dva narativa koja plasiraju delovi režima – jedan je racionalni i on uvek ide uz Vučića. Borba za Srbiju se uklapa u racionalni narativ, pretpostavlja tešku poziciju  u kojoj se Srbija nalazi u ovoj procesu, i najavljuje teške kompromise. Drugi narativ je emotivni, plasiraju ostali funkcioneri režima zajedno sa određenim tabloidima”, objašnjava Milenković

On dadaje da je realnost pregovora mnogo manje dramatična nego što se predstavlja, iz razloga što su mnogi zahtevi prema Srbiji poznati odavno, a i dijalog umrtvljen u poslednjih godinu ili dve.

Da li EU ucenjuje Srbiju?

“Hrvati i Šiptari bi da crknu od muke: Srbija dobila MILIJARDE, a NIJE priznala Kosovo”, jedan je od naslova koji pokazuje “uspeh” koji je Srbija postigla Vašingotnskim sporazumom.

Centar savremene politike u svom istraživanju ocenjuje da je u medijima primetan stav da je Srbija pred pritiscima i ucenama sa zapada kada je u pitanju rešavanje kosovskog problema.

“Taj narativ najviše dolazi od samog predsednika Srbije koga provladini mediji prikazuju kao nekoga ko uspešno odoleva svim pritiscima i pobeđuje u rundama dijaloga kao u borilačkim mečevima”, navodi se u analizi CSP-a.

Bjeloš ističe da zvaničnici žele da u javnosti stvore sliku o ugroženosti Srbije od spoljnog faktora koji radi protiv nacionalnih interesa.

Osim toga, na posredan način srpski zvaničnici šalju poruku građanima da je pritisak međunarodne zajednice na Srbiju najveći zbog Kosova, jer je, prema tvrdnji izvršne vlasti, Kosovo “uslov svih uslova” za pridruženje Evropskoj uniji, a ne sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i bezbednosti. Konačno, vrlo je nepopularno govoriti o rešavanju kosovskog pitanja naročito ako to podrazumeva eksplicitno priznanje Kosova”, kaže Bjeloš.

On dodaje da sadašnja vlast u Srbiji želi da pokaže građanima da je težak pregovarač po pitanju Kosova i da se dokaže kao patriotska vlast koja neće “izdati Kosovo”, odnosno uraditi nešto što većina građana ne želi.

“U tom kontekstu je posebno važna uloga predsednika Srbije koji nastoji da građanima dokaže da radi na odbrani nacionalnih interesa i donosi ključne odluke u nemogućim uslovima, zbog čega se stvara očekivanje da građani treba da ga podrže i budu solidarni sa njim umesto da ga osuđuju i preispituju njegove odluke, odnosno da vladu i predsednika pozivaju na odgovornost za odluke koje donose”, kaže istraživačica BCBP-a.

Građani razočarani u dijalog

Građani Srbije o dijalog Beograda i Prištine, ali i stanju na Kosovu, informišu se najviše putem televizije, i to javnog servisa, ali i nekolicine provladiih medija, što prema rečima naše sagovornice, govori o moći vlasti da kroz medije oblikuje stavove građana.

“Izveštavanje medija o dijalogu Beograda i Prištine kao konstantnoj borbi predsednika države za očuvanje nacionalnih interesa, zatim o dijalogu kao maratonskom procesu u kome je važna pobeda (5:0), dok je poraz (čitaj: kompromis) neprihvatljiv, uz oprečne i zbunjujuće poruke, poput one da je najvažnije očuvati Kosovo u sastavu Srbije, ali da je ujedno potrebno uvažiti realnost da „državni organi Srbije ne kontrolišu ni pedalj Kosova“, ne doprinosi objektivnom informisanju građana i sagledavanju stvarnosti. To potvrđuju i istraživanja o stavovima građana o dijalogu i demokratskim procesima koja su u poslednje tri godine sprovela različita udruženja građana”, kaže Maja Bjeloš.

Prema njenim rečima, posle skoro deset godina pregovaranja mnoga istraživanja pokazuju da više od polovine građana Srbije nije upoznato sa sadržajem dijaloga.

“Osim ogromnog neznanja o procesu dijaloga, postoji i zbunjenost u vezi sa očekivanim ciljevima i ishodima dijaloga. Istraživanje BCBP iz oktobra 2020. ukazuje na postojanje suprotstavljenih mišljenja o Kosovu i dijalogu kod građana Srbije, odnosno na to da građani žele da Kosovo ostane u sastavu Srbije, ali im je neprihvatljivo da kosovski Albanci imaju značajniju ulogu u javnom životu; zatim podržavaju proces dijaloga iako ne znaju šta je cilj vlasti u Beogradu u pregovorima sa Prištinom, a pritom i ne osećaju nikakvu korist od njega i misle da dijalog nije ništa promenio u međusobnim odnosima”, kaže Maja Bjeloš.

Ona zaključuje da sve ovo za posledicu ima i porast razočaranih građana u proces dijaloga koji više služi elitama umesto da doprinese poboljšanju odnosa Srba i Albanaca.

Najnovije istraživanje Centra savremene politke pruža odgovor na pitanje koje teme dominiraju u izveštavanju medija o Evropskoj uniji, kao i njihov sadržaj i dominantni narativi. Prilikom istraživanja analizirane su veb stranice ukupno 18 medija, kako najčitanijih, tako i onih koji imaju značajnog uticaja na javni diskurs. Istraživanje je obuhvatilo period od 1. januara do 31. oktobra 2020. godine.

U istraživanju su predstavljeni najveći „pikovi”, odnosno dani u kojima su mediji najviše izveštavali o Evropskoj uniji, čija analiza može dati uvid u to koje teme najviše doprinose izveštavanju medija o ovoj temi. Takođe su predstavljene i analizirane ključne teme poput dijaloga Beograda i Prištine, Izveštaja Evropske komisije o Srbiji, Samita u Zagrebu, odnosno kako su mediji o njima izveštavali i kakve narative su kreirali.

Povezani članci

Srbija najlošije rangirana – svega 54% usklađenosti sa spoljnom politikom EU

Vukašin Živković

Poslednja runda dijaloga: I dalje nema fer izbornih uslova

Aleksandar Ivković

Ujedinjeni nastup albanske nacionalne manjine na izborima: Značajan korak ka integraciji?

Nikola Cuckić